"NOVOSTI" ISTRAŽUJU: Koliko su epidemija korone i nepoštovanje mera uticali na hronične bolesnike i njihovo lečenje

OD početka epidemije non-kovid pacijentima u Srbiji, kao i svuda u svetu gde korona hara, manje su dostupne zdravstvene usluge nego inače. Bolnice su u većini pretvorene u kovid-centre, pa i kada to nisu, deo kadra se šalje na ispomoć u infektivna odeljenja, a mnogi oboleli i izbegavaju dolazak u zdravstvene ustanove u strahu od infekcije.

Foto Tanjug

Tačan broj pregleda koji su iz ovih razloga odloženi se ne zna, ali zaključak Studije koju je uradila Američka privredna komora u saradnji sa Ekonomskim institutom iz Beograda i Institutom za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu potvrđuje da je u zdravstvu, zbog korone i kršenja mera došlo do rasplamsavanja epidemije i da se manje radi  sa hronično obolelima.

Članica UO Američke privredne komore Sandra Marinković rekla je da je studija, rađena od avgusta do oktobra, pokazala da je na primarnom nivou zdravstvene zaštite, znači u domovima zdravlja, za oko 20 odsto smanjen broj usluga u prvih šest meseci ove godine u odnosu na isti period prethodne. Taj procenat u stacionarnim ustanovama još je veći.

Strategija Ministarstva zdravlja pred treći talas kovida bila je da se manje bolnica pretvara u kovid-centre, kako bi se normalno lečili svi drugi pacijenti. Ipak, kršenje mera dovelo je do rasplamsavanja epidemije, pa je taj plan morao da se menja. Ali, pre nego što smo upali u ovaj katastrofalni epidemiološki scenario, zbog kojeg su, recimo, u Beogradu sva četiri kliničko-bolnička centra u kovid-sistemu, bolnice su po nalogu Ministarstva zdravlja, radile više dijagnostičkih pregleda, kako bi se nadoknadio zaostatak od proleća. Nalog ministra Zlatibora Lončara bio je jasan - što više pregleda na skenerima, magnetnim rezonancama... A, radilo se u punom kapacitetu onoliko koliko je to kratka pauza između dva talasa kovida dozvolila.

- Ono što posebno zabrinjava jeste da je značajno smanjen broj preventivnih pregleda, više od 60 odsto, i mnogih dijagnostičkih procedura, konkretno broj bronhoskopija smanjen je za 40 odsto - objasnila je Marinkovićeva.

Tokom studije došlo se do zaključka da je smanjeni obim zdravstvenih usluga najviše uticao na maligna oboljenja, kardiovaskularna i dijabetes.

Podaci Evropskih udruženja onkoloških pacijenata pokazuju da je od početka pandemije, dve trećine onkoloških bolesnika otkazalo preglede kod lekara, a za 69 odsto je smanjen broj pacijenata koji zbog sumnje na neku malignu bolest zatraže hitnu pomoć. Iako su lekari u Srbiji činili napore da onkološkim pacijentima i u vreme krize izazvane virusom korona, posvete punu pažnju, nove okolnosti zahtevaju i promenu ponašanja.

- Kovid 19 je od marta značajno opteretio sve medicinske sisteme, što je posebno pogodilo onkološke pacijente koji najčešće iz straha, ali i zbog ograničenosti sistema nisu dolazili na prve ili kontrolne preglede - kaže Marko Milovanović, predsednik Foruma pacijenata Srbije. - Rezultat je i do šest puta manje novootkrivenih onkoloških bolesti nego prošle godine u celom svetu.

Udruženje pacijenata za borbu protiv raka jajnika "Progovori" i Udruženje pacijenata za borbu protiv raka pluća "Punim plućima", u partnerstvu sa Forumom pacijenata Srbije, pokrenuli su edukativnu nacionalnu inicijativu "Nova realnost, isti kancer". Cilj je motivacija pacijenata da borbu sa karcinomom stave na prvo mesto, i da se ohrabri zdravstveni sistem kako bi obezbedio uslove za kontinuitet u ranom otkrivanju, adekvatnom lečenju i praćenju bolesti.

- Svake godine od raka jajnika u Srbiji oboli oko 800 žena, a umre više od 450, ali je ova godina specifična, drastično se smanjio broj novoobolelih žena, a svi znamo da je to u stvari nemoguće - kaže Gorica Đokić, predsednica Udruženja "Progovori". - Žene zanemaruju simptome, ne odlaze kod ginekologa, a mnoge nažalost prekidaju postojeće terapije. Slično je i kod drugih onkoloških pacijenata.

Procene udruženja pacijenata su da je ukupan broj dijagnostikovanih karcinoma pluća u prvoj polovini 2020. godine za čak 35 odsto manji nego u istom periodu prošle.

- To znači da je više od 1.000 pacijenata koji su imali simptome bolesti ostalo bez dijagnoze, a time i bez adekvatnog i pravovremenog lečenje - kaže Olja Ćorović, predstavnica Udruženja "Punim plućima".

Sandra Marinković, Foto privatna arhiva

Profesor dr Davorin Radosavljević, medikalni onkolog u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, upozorava da je uz visoke stope smrtnosti od vodećih malignih tumora, dodatni klinički problem neprihvatljivo veliki procenti odmaklih, ali i metastatskih tumora u času postavljanja dijagnoze.

- Skrining programi za tumore dojke, grlića materice i debelog creva su u toku, na listu lekova RFZO uvršćeni su mnogi inovativni, veoma efikasni lekovi za različite maligne tumore - kaže prof. Radosavljević.

- Naša je akcija jasna: rano otkrivanje i unapređeno lečenje odmaklih formi bolesti.

Dijagnostika sigurno može da bude dostupnija. Onkološka zajednica je pokazala da može sa uspehom da leči pacijente i u ovim veoma komplikovanim uslovima. Zato savetujemo svima da ne odlažu javljanje lekaru i početak lečenja. Sve onkološke institucije su do sada izdržale nalete pandemije.

U prvoj polovini 2020. godine, prema podacima udruženja pacijenata, broj obavljenih radioloških tretmana je upola manji u odnosu na prosek u periodu 2016-2019. godine. To, upozoravaju stručnjaci, može negativno uticati na otkrivanje novih slučajeva kancera i na pravovremenu primenu terapija, što može dovesti do toga da se naredne godine dijagnostikuju pacijenti sa odmaklim fazama karcinoma.

Foto I. Marinković

Da su non-kovid pacijenti takođe žrtve epidemije, iako nisu zaraženi virusom korona, potvrđuje i direktor Kliničkog centra Kragujevac Predrag Sazdanović:

- Svi resursi su upregnuti samo protiv kovida i možda ćemo tek na kraju godine saznati koliko je hiljada pacijenata umrlo od cerebrovaskularnih i kardiovaskularnih oboljenja - rekao je Sazdanović.

- Ti pacijenti se zbrinjavaju, ali u mnogo mnogo manjem obimu, zbog čega se povećavaju liste čekanja za interventnu kardiologiju. Interventna neuroradiologija radi smanjenim kapacitetom, jednostavno, ne možemo da postignemo jer imamo mnogo pacijenata sa kovidom.

Preporučujemo

Društvo

0 2

KAKO POSTITI U DOBA KORONE? Sveštenik odgovara na pitanje koje zanima vernike!

28. 11. 2020. u 20:15

Društvo

22 3

NE SLUŠAJTE LAŽI O VAKCINAMA: Vučić najavio - Čim registruju vakcinu, mi se borimo i naručujemo, verujte državi!

28. 11. 2020. u 20:22

Politika

25 2

VUČIĆ OTKRIO ŠTA MISLI O GUŽVAMA NA CRNI PETAK: Predsednik Srbije objasnio i kad će situacija biti olakšana

28. 11. 2020. u 16:01

Društvo

0 3

SEDNICA KRIZNOG ŠTABA POČETKOM NEDELjE Brnabić: Ove mere će biti u fokusu - svaki dan razmišljamo o tome

28. 11. 2020. u 13:51

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije