SRPSKI RODOLJUB PATRIJARH IRINEJ

ZA patrijarha Irineja pravoslavno hrišćanstvo i srpsko rodoljublje bili su nerazdvojivi. Upravo svojim životom potvrđivao je tu neraskidivu vezu koju zasvođuje svetosavlje

Arhiva

Patrijarhu Irineju je svaki delić srpstva bio podjednako važan: svi Srbi su dakle jedinstvena i nedeljiva celina. Stoga je patrijarh Irinej bio za ujedinjenje Srbije, Crne Gore i Srpske. To je put kojim mi Srbi idemo. Najpravičniji put. Da bi se to ostvarilo, pored ostalog, nužno je da Kosovo i Metohija ostanu u sastavu Republike Srbije. S tim u vezi, patrijarh Irinej bio je jasan kada je kazao da njegov um ne može da prihvati da Kosovo i Metohija ne budu srpski. Upravo taj stav, u saglasju sa stavovima ostalih arhijereja, doveo je do toga da Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve 10. maja 2018. uputi poruku vlastima u Beogradu da kosovsko-metohijsko pitanje rešavaju isključivo u okviru celovitosti Republike Srbije. Pri tome, ukoliko albanski separatisti budu ugrozili srpski živalj na Kosovu i Metohiji, patrijarh Irinej je bio jasan kada je kazao da bi za njihovu odbranu trebalo da se angažuju srpske vojne snage.

BORBA ZA SVETINjE Pored toga što se suštinski bavio očuvanjem celovitosti Srbije, patrijarh Irinej se nije štedeo ni na zaštiti srpskih svetinja na KiM. Naime, albanski separatisti već tridesetak godina propagiraju da su srednjovekovni srpski manastiri i crkve na KiM izvorno bili rimokatolički i albanski, pa su ih Srbi ili preuzeli ili su na njihovim temeljima izgradili svoje pravoslavne. Reč je, naravno, o albanskim fantazmagorijama koje nemaju uporište u istorijskim činjenicama. Radi se o političkoj nameri da se lopovski otmu srpske svetinje, da se pripišu albanskoj baštini, a Srbi prikažu kao okupatori. Da bi se to sprečilo, patrijarh Irinej se angažovao kako bi se međunarodna javnost ubedila da su istinite činjenice samo one koje saopštava srpska strana.

Stoga je najbolja prilika za to stigla kada je Unesko odlučivao o tome da li će srpske crkve i manastiri na KiM (Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, Gračanica i Bogorodica Ljeviška) ostati kulturna baština Republike Srbije ili će kao „kosovska baština“ biti pripisani administraciji albanskih separatista u Prištini.

Bio sam, u tom smislu, svedok ranijeg angažmana patrijarha Irineja na Drugom bilateralnom međuverskom dijalogu Srbije i Indonezije u Džakarti (23–25. oktobar 2013) kada je studiozno upućivao indonežanske prijatelje da je reč o albanskom političkom separatizmu koji nema nikakve veze s ugrožavanjem muslimanskih verskih prava. Patrijarh je tom prilikom govorio i o drevnosti srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji i njihovoj važnosti za srpski narod.

Kada je 2015. na glasanje u Unesku stigao predlog takozvanog „Kosova“ da se albanskoj paradržavi pripišu srpske svetinje, Indonezija je kao najveća muslimanska država stala na stranu Srbije. Upravo u trenutku kada se odigravalo glasanje na Generalnoj skupštini Uneska (9. novembar 2015), u Beogradu je, uz prisustvo patrijarha Irineja, u najvećoj sali Palate Srbija trajala konferencija u okviru Trećeg bilateralnog međuverskog dijaloga Srbije i Indonezije. Kada je stigla vest da je Srbija pobedila na glasanju pri Unesku, da je sačuvala nadležnost nad kulturnom baštinom na KiM, članovi delegacija Srbije i Indonezije su ustali i dugotrajnim aplauzom to pozdravili. Glas Indonezije na Generalnoj skupštini Uneska bio je među ključnim za podršku Srbiji. Srpske svetinje na Kosovu i Metohiji su sačuvane.

Kako se borio za srpske svetinje na Kosovu i Metohiji, patrijarh Irinej se borio i za srpske svetinje u Crnoj Gori. Anticrkveni i antisrpski režim Mila Đukanovića je od 1997. pretio srpskom narodu Crne Gore secesijom od Srbije (koja je nažalost 2006. i ostvarena), asimilacijom, a na kraju i izgonom Srba po hrvatskom scenariju. Patrijarh Irinej je 2018. ukazao da Đukanovićev režim nalikuje Pavelićevom režimu NDH. Kulminacija antisrpske histerije režima u Podgorici bilo je donošenje razbojničkog zakona nazvanog Zakon o slobodi veroispovesti, kojim je država imala nameru da konfiskuje imovinu SPC u Crnoj Gori i istera je s njenih osam vekova dugih kanonskih teritorija.

S tim u vezi patrijarh Irinej je 25. decembra 2019. primio lidere Demokratskog fronta, Andriju Mandića i Milana Kneževića, i dao im blagoslov da se bore za srpske svetinje u Crnoj Gori ne samo u parlamentu nego svuda i svim sredstvima. To je dalo krila srpskom narodu u Crnoj Gori i postalo je oslonac stvaranju političkog bunta, litijaškog pokreta i omladinske kontrakulture koji su rezultirali pobedom srpskog naroda na parlamentarnim izborima 30. avgusta 2020. i očekivanim formiranjem buduće vlade koja će imati apsolutnu većinu ministara srpske nacionalnosti. Dakle, srpske svetinje su i u Crnoj Gori sačuvane.

POSLEDNjI SUSRET S MITROPOLITOM Pobede na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori ne bi bilo ni bez velike uloge koju je odigrao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. On je zasvodio sve vidove otpora crnogorskim vlastima. Patrijarh Irinej i mitropolit Amfilohije imali su tokom 2020. sasvim istovetan stav prema Đukanovićevom režimu. No između njih dvojice dolazilo je do nesaglasja kada je reč o mitropolitovom odnosu prema predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću oko rešavanja kosovsko-metohijskog pitanja. Dok je patrijarh Irinej smatrao da Vučiću treba pružiti otvoreniju šansu da taj problem reši, mitropolit Amfilohije je bio za to da se prema srpskom predsedniku zauzme oštrije stanovište. Sve te nesuglasice rešene su 25. septembra 2020. kada je mitropolit Amfilohije, zajedno s vladikom budimljansko-nikšićkim Joanikijem, posetio Vučića u Beogradu. Predsednik je mitropolitu kazao da će se i dalje boriti da Kosovo i Metohija ostane sastavni deo Srbije i da oko toga ne brine.
Tog dana mitropolit se u Beogradu poslednji put susreo i s patrijarhom Irinejom. Mitropolita Amfilohija je korona odnela 30. oktobra 2020, a patrijarha Irineja 20. novembra 2020. Njihove sahrane ujedinile su čitavo srpstvo. Srbija, Crna Gora i Srpska jedinstveno su ispratile svoja dva prva arhijereja u Carstvo Nebesko. Uz to patrijarh Irinej je služio zaupokojenu liturgiju i besedio nad posmrtnim odrom mitropolita Amfilohija u Podgorici, bez ikakvog straha od zaraze koronom koja je buktala u Crnoj Gori. Za njega je bilo najvažnije da oda poslednju poštu svom saborcu, s kojim je bio pobednik nad komunizmom i s kojim je ojačavao stubove Srpske pravoslavne crkve.
Patrijarh Irinej je neposredno pred upokojenje poručio predsedniku Srbije da posebno vodi računa o KiM i Republici Srpskoj. Naime, patrijarh nikada nije razdvajao Srbiju i Srpsku. Za njega je Drina bila kičma srpskog naroda, a nipošto međa. Stoga je patrijarh Irinej imao čvrste odnose s Miloradom Dodikom i u vreme kada je bio predsednik Republike Srpske i sad kada je Dodik član predsedništva BiH iz reda srpskog naroda. Svim Srbima, a posebno Srbima na zapadnom prostoru našeg naroda, bilo je važno što su urodili plodom argumenti patrijarha Irineja, mitropolita Amfilohija, episkopa bačkog Irineja i još nekolicine srpskih arhijereja jer su ohrabrili papu Franciska da stopira kanonizaciju ustaškog verskog poglavnika Alojzija Stepinca. Postojanje Republike Srpske je danas garancija da se neće ponoviti genocid nad srpskim narodom zapadno od Drine.
Najveća zadužbina patrijarha Irineja je završetak unutrašnjih radova na Hramu Svetog Save u Beogradu. Patrijarh Irinej je od ruskog predsednika Vladimira Putina zatražio podršku za izradu i postavljanje mozaika u vizantijskom stilu. Tu podršku je dobio i hram je u jesen 2020. dobio konačan izgled kada je zasjao u punoj grandioznosti. Hram Svetog Save je trebalo da bude osveštan, u svom konačnom obliku, u oktobru 2020, ali zbog epidemije to nije bilo moguće. U svakom slučaju, srpski narod je posle više od sto godina izgradnje dobio svoj do kraja izgrađeni svesrpski katedralni hram, koji je bio zamišljen i kao imperijalni hram srpstva i Kraljevine Jugoslavije.

Srpsko rodoljublje patrijarha Irineja ogledalo se i kroz njegov neprekidni međuverski dijalog s rimokatolicima, protestantima, muslimanima i Jevrejima u Republici Srbiji. Smatrao je kako mu je obaveza da se sve verske manjine u našoj zemlji osećaju isto tako slobodno kao i srpski narod. Imao je posebnu vrlinu da sve sasluša, da svakom učini.
Patrijarh srpski Irinej Gavrilović upisao se zlatnim slovima u istoriju Srpske pravoslavne crkve i srpskog naroda. Bio je dostojan naslednik patrijarha Pavla, a postao je i nezaobilazan uzor narednom srpskom patrijarhu. Hvala vam, Vaša svetosti, naš dobri patrijarše Irineju, za sve što ste učinili za naše milo srpstvo.

Episkop novosadski i bački Irinej Bulović:
Prava i lažna elita

Mnogi su spremni da po sebi sudeći o drugima, olako osuđuju i presuđuju. Naš patrijarh je bio ponekad izložen nepravednim sudovima i osudama.

Neki su, na svoju i našu sramotu, govorili i pisali da patrijarh nije dovoljno savremen i da nema osećanja za savremenog čoveka, drugi da je rigidan i da pokazuje netrpeljivost koju pripisuju i čitavoj crkvi, a treći kako je suviše popustljiv i spreman na kompromise, čak i na „trule kompromise“. Ništa od tih osuda nije bilo istina.

Na najveća moguća poniženja umeo je da ne samo sačuva mudrost nego da uzvrati pažnjom, dobrotom i dobrim delima upravo onim ljudima koji su mu nanosili nepravdu, na ovaj ili onaj način.

„Njegova mekoća je bila njegova snaga, a njegova uzdržanost je bila njegova mudrost“, izgovorili su ovih dana predstavnici naše stvarne, a ne lažne kulturne elite.
Mirna ruka patrijarha Irineja je bez retorike i pompe čvrsto držala kormilo naše crkve. Gledajući da nikada ne zaboravi nijednu srpsku državu, i da se nikada ne odrekne našeg svetog Kosova i Metohije.

Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH:
Brisanje granica među Srbima

Danas nas je sabrao njegov odlazak, a do sada su nas sabirali njegovi dolasci.
On je brisao sve granice među nama, a to je upravo snaga naše crkve vekovima.
Bio je pastir svih nas. Bio je neobično običan i skroman čovek, čovek blagih reči i čvrstih dela.

Istoričari će svedočiti jednog dana da je patrijarh upravljao Srpskom crkvom u kompleksnom, složenom i zahtevnom vremenu.

Patrijarh je Crkvu izvodio na sigurno bez buke, živeo je tiho, a to je bio samo paravan iza kojeg se krio čovek koji nikada nije ustuknuo.

Mitropolit dabrobosanski Hrizostom:
Dostojan naslednik patrijarha Pavla

Patrijarh Irinej punih deset godina predvodio nas je tiho, mudro i strpljivo ka Carstvu nebeskom.

Punih deset godina kao patrijarh i poglavar naše crkve i 36 godina kao episkop, prvo vikarni blažene uspomene patrijarha Germana, a potom i kao episkop niški, svojom dobrom naravi i blagim primerom te gospodskom odmerenošću, svedočio nam je ljubav i dobrotu Božju, koja je isijavala iz njega samoga.

I pored svih iskušenja i nevolja kroz koje je Crkva sa svojim narodom prolazila zadnjih deset godina, naš, blažene uspomene patrijarh Irinej, ostao je nepokolebljiv stub naše crkve svetosavske. Pokazao se dostojan svog velikog prethodnika i učitelja patrijarha Pavla, a moramo ustvrditi da to i nije bilo baš lako i jednostavno. Zato smo ponosni na njega i Bogu zahvalni da smo ga imali kao 45. predstojatelja naše crkve.

Protojerej–stavrofor Petar Lukić, starešina Sabornog hrama Svetog Arhangela Mihaila u Beogradu:

Biti čovek
Učio nas je da „biti čovek“ ne znači biti čovek samo rođenjem, već da tome treba da stremimo svim bićem i delima celog života

Patrijarh Irinej tokom celog života bogatio se ljudskim vrlinama, a naročito smirenjem. Pažljivo i obazrivo je postupao prema svakome.

Patrijarh Irinej se sa lakoćom i velikim smirenjem suočavao sa svim problemima koji su obremenili našu crkvu. Plodovi tog rada i odluke uvek su služile na korist Crkve, i tek će se ubuduće pokazati kao dobre i korisne.

Akademik Svetislav Božić:
Razumeli smo ga

Usnuli patrijarh srpski gospodin Irinej, poput najlepše ruže, svojim odsustvom raskošno oglašava lepotu i dubinu svoga dara. Njegove oči rodnim Vidovom zaplavele, ostaju među nama da svedoče koliko nam je bio posvećen i zavetno odan. Nadam se da smo ga na zemaljskom rastanku duboko razumeli i prosvećeno zavoleli.

Dr Slavenko Terzić:
RUSKA CRKVA GA JE DUBOKO UVAŽAVALA

Blaženopočivšeg patrijarha Irineja sam prvi put sreo u Nišu pre skoro trideset godina na javnim predavanjima i predstavljanjima knjiga. Kasnije sam tokom boravka u Moskvi (2013–2019) imao priliku da ga bliže upoznam jer je za to vreme, koliko se sećam, Rusku pravoslavnu crkvu posetio četiri puta. Veoma ga je uvažavao patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril, ali i predstavnici ruske države. Tokom posete jula 2013. ruski patrijarh mu je u svojoj rezidenciji u Svetodanilovskom manastiru uručio Orden Sv. kneza Vladimira I stepena, a maja 2018. primio je u Hramu Hrista Spasitelja prestižnu nagradu Međunarodnog fonda jedinstva pravoslavnih naroda. Ruska crkva je veoma cenila njegovo čvrsto i dosledno zalaganje za kanonski poredak i jedinstvo pravoslavnog sveta, protiv raskola i podvajanja. Veliki odjek imao je jasan stav Srpske pravoslavne crkve u vezi sa politički motivisanim narušavanjem kanonskog reda unutar pravoslavlja u Ukrajini od strane vaseljenskog patrijarha Vartolomeja. Tokom susreta i obraćanja ukazivao je na istorijsku ulogu carske Rusije u podršci Srbima i pravoslavnom svetu na Balkanu, često ističući poznatu Pašićevu misao o velikom ruskom brodu i srpskom čamcu. Nije propuštao priliku da govori o završetku Hrama Svetog Save u Beogradu i da zamoli za pomoć (sećam se obraćanja predsedniku Putinu tokom njegove posete Beogradu oktobra 2014. na svečanom ručku koji je priredio tadašnji predsednik Nikolić). Kao i ovde i u Moskvi je uvek govorio o Kosovu i Metohiji kao svetoj srpskoj zemlji i srpskom Jerusalimu. Više puta sam od njega čuo reči posebnog uvažavanja, jednog od njegovih prethodnika – patrijarha Varnave (Rosića). Plenio je jednostavnom i velikom narodnom mudrošću, dubinom razumevanja srpske istorije, smirenošću i sabranošću, i neverovatnom bodrošću i svežinom duha.

Darko Tanasković:
PRODORNOST BLAGOG POGLEDA

Uvek kad bih pomislio na patrijarha Irineja, pred očima bi mi se prikazao njegov blagi pogled. Sav je bio u tom svom istovremeno blagom, umirujućem i lekovitom, ali i neodoljivo prodornom pogledu čija je ozarena dubina pozivala na poverljivo prepuštanje njegovoj dobroti i bezobalnoj ljudskosti. Jednom mi je prilikom vaseljenski patrijarh Vartolomej ispričao da ga ljudi često pitaju kako izgleda Raj, dovodeći ga time u nelagodu. Pretpostavljali su, kazivao je, da ja, budući vaseljenski patrijarh, jamačno moram znati kako izgleda Raj. A otkuda bih ja to mogao da znam? I onda, u jednoj takvoj prilici, u trenu, kroz glavu mu proleteše neočekivana slika i misao, te on ovako odgovori: „Pogledajte u dečje oči, možda tako izgleda Raj.“ Razmišljajući kasnije o tom promisleno podarenom odgovoru, zaključio je da bismo zato i morali nastojati da u pogledu duhovne čistote, onoliko koliko je to najduže i najviše moguće, ostanemo deca. Oči iskusnog i mudrog patrijarha Irineja bile su na taj blagosloveni način oči deteta. Pristupao je svima sa poverenjem i budio poverenje. Taj njegov dar izvirao je iz pristupanja Drugome, bez obzira na sve suštinski drugostepene razlike, pre svega i iznad svega kao čoveku, čime je i kao monah i kao episkop i kao poglavar Srpske pravoslavne crkve nastavljao stazom svog velikog i dragog prethodnika, patrijarha Pavla. Otuda i njegova smirena otvorenost i dosledna privrženost dijalogu. U svim prilikama i, češće, neprilikama, njegovo pastirsko revnovanje bilo je, zapravo, neprestani dijalog zarad mira, onoga mira na koji je rimske hrišćane upućivao apostol Pavle: „Ako je moguće, koliko do vas stoji, imajte mir sa svima ljudima.“ Obraćajući se učesnicima druge sesije međuverskog dijaloga između državnih zvaničnika, verskih velikodostojnika i prosvetnih delatnika iz Srbije i Indonezije, oktobra 2013. godine u Džakarti (i dotle je na dijaloškom putu stigao!), patrijarh Irinej je poručio: „Sa svakim čovekom kao Božjim stvorenjem moramo razgovarati, uvažavati ga i poštovati njegovo dostojanstvo, integritet. Kroz dijalog s njim moramo ‘govoriti istinu u ljubavi’. Pa i kad propovedamo svoje sopstveno versko učenje, svoj način života, iznosimo svoje tradicije i svoja mišljenja sa čitavim kodeksom ponašanja, ne možemo to činiti, a da istovremeno ne vodimo dijalog!“ Ovakvim dijalogom, koji nije samo crkvena već i opštečovečanka misija, patrijarh Irinej je stao u red najsavesnijih i najodgovornijih neimara mira među savremenim verskim poglavarima. Nadao se da čovečanstvo „upravo usled svojih rascepa, postaje sve svesnije da u sebi sadrži klice ontološkog jedinstva ljudskog roda, koji je povezan sa tvorcem preko prvog čoveka Adama“. Prvobitnom adamovskom čistotom osvajao je njegov blagi pogled kojim je i nepoverljive, a i one dijalogu i saradnji nesklone, istrajno privodio zaboravljenoj izvornoj ljudskosti i miru Hristovom. Bio je istinski, neumorni podvižnik mirotvornog dijaloga, a to znači – ljubavi. Mnogi nisu shvatali da je time najpredanije služio svojoj crkvi i svom pravoslavnom srpskom rodu, ali i opštem dobru za sve ljude. Neće biti lako poneti njegov krst.

(PEČAT/Dr ALEKSANDAR RAKOVIĆ)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije