1968. - POSLEDNJI VELIKI SAN: Povratak u godinu posle koje u svetu ništa više nije bilo isto

Ivan Miladinović

15. 12. 2020. u 17:14

Šta se, tog davnog juna, sve dešavalo na nemirnim univerzitetima? Ko je vodio pobunu? Odakle toliki studentski bunt? Da li su studenti imali progresivan ili nazadan program, i da li su uopšte imali program? Kakve su posledice šezdeset osme?

1968. - ПОСЛЕДЊИ ВЕЛИКИ САН: Повратак у годину после које у свету ништа више није било исто

Arhiva

DVA meseca pre majskih studentskih događaja, u pariskom dnevnom listu "Mond" pojavio se uvodnik pod neobičnim naslovom "Francuska se dosađuje".

Nije se dugo dosađivala. Već početkom maja počeli su studentski juriši na Sorbonu i druge pariske fakultete. Kada je profesor Edgar Morin Paris ušao u amfiteatar Univerziteta Nanter, u predgrađu Pariza, bio je više nego zbunjen:

- Zatekao sam haos. Ipak, popeo sam se na katedru i počeo predavanje. Nisam izgovorio ni tri rečenice. Usledili su pokliči i protesti. Univerzitet je počinjao da gori...

Studentski ustanak je zahvatio ceo evropski kontinent, od Madrida do Praga i Beograda, od Rima do Varšave. "Prošetao" se Sjedinjenim Američkim Državama, od Istočne do Zapadne obale...

Studentske pobune su zahvatile sve kontinente, sem Australije. Nastala je neka vrsta "studentske internacionale", koja nije priznavala granice država i društvenih sistema.

Na Zapadu, studenti su se bunili protiv postojećeg stanja stvari, tražeći "preporod kapitalizma", oslobođenje ljudske ličnosti, više ličnih i seksualnih sloboda, okončanje rata u Vijetnamu, solidarnost sa radnicima...

Na Istoku su tražili "bolji komunizam"...

PAROLE su bile šarolike, slobodoumne, duhovite i utopističke. Najzapaženija sigurno je bila: "Budimo realni, tražimo nemoguće".

Manje je važno gde je ovaj bunt začet od podatka da se zasnivao na osećanju mladih ljudi da se suštinske odluke, veoma važne za njihovu životnu sudbinu, odigravaju negde iza njihovih leđa, da postoje centri moći koji ih donose i trasiraju njihovu budućnost, a da oni nemaju nikakvog načina i sredstava da na to utiču. Mlada generacija je tražila nešto izvan ukorenjenih standarda.

O događanjima na beogradskom Univerzitetu otvoreno je i još jedno dodatno pitanje: Da li je bunt bio uvezen ili je bio autentičan, jugoslovenski? Ko je zbog 1968. stradao, a ko napravio karijeru? Ko se čega, danas, četiri decenije kasnije, seća i kako se seća?

Valja reći, zbog današnjih generacija, da to nije bio globalni sinhronizovani socijalni pokret na zapadu, istoku i jugu planete. Svaki lokalni protest imao je svoje specifične karakteristike u kojima su se objedinjavali interesi raznoraznih pokreta i ideja - levičarski, antiratni, umetnički, antikolonijalni, feministički...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

NEVEROVATNI POPUSTI DO KRAJA MESECA! Ne propustite priliku za veliku uštedu