INTERVJU Vladika Fotije: Za očuvanje svetinja svi smo potrebni

TEK kad se neki poglavar upokoji, i kao Crkva i kao narod vidimo koliko nam je on značio, a da toga često nismo bili ni svesni. Veliko je delo pred nama svima - izbor novog patrijarha, duhovnog oca našeg naroda. Svi treba da se molimo da dobijemo patrijarha koji će nas u ovo raspeto vreme (podela, sukoba i bolesti) voditi putem vaskrsenja. Patrijarh je garant jedinstva Crkve, ali i naroda, jer se u njegovoj ličnosti sve podele prevazilaze.

Foto: Arhiva

Ovo, u razgovoru za "Novosti", ističe episkop zvorničko-tuzlanski Fotije (Sladojević). Na konstataciju da smo u kratkom vremenskom periodu zbog kovida 19 izgubili patrijarha Irineja, mitropolita Amfilohija i nekoliko jeraraha, i to u trenucima svakojakog bespoštednog, pa i medijskog "raspeća" pravoslavlja, naš sagovornik dodaje:

- Crkva živi u prostoru krsta i vaskrsenja, svakog dana i svakog časa. Krst je u tome što smo izgubili patrijarha Irineja i mitropolita Amfilohija, ali je i vaskrsenje u tome što mi verni znamo da su oni sada u Carstvu nebeskom. Tako i ovo raspeće pravoslavlja na vaseljenskom nivou čeka svoje vaskrsenje ponovnim vaspostavljanjem jedinstva, koje je trenutno narušeno zbog tzv. ukrajinskog pitanja. Medijske borbe su pak postale deo svakodnevice, tu jedino možemo da se borimo postom i molitvom.

Na koji način Crkva može da pomogne ljudima da ne potonu u duhovni ambis, pogotovo sada u vremenu pandemije, kada nije preporučljivo okupljanje na liturgijama, molitvama, pričešćima?

- Pandemija je bivalo u istoriji i one su uzimale svoje žetve - ljudske živote. To je uvek bio period tragedije i krsta. Tako i sada Crkva od toga ne beži, ne beži od realnosti. Crkva i u ovakvim vremenima treba da bude duhovna uteha našem narodu, mesto gde će se susretati sa vekovnim iskustvom Vaskrsenja, a ne sa bajkama i fantazijom.

Jesu li Srbi u Eparhiji zvorničko-tuzlanskoj odani svojoj crkvi i veri?

- Hvala Bogu, te ova pandemija ne uspeva da odvoji naš narod od svetih tajni naše crkve. Ljudi i dalje dolaze na bogosluženja i pričešćuju se, uz držanje mera i propisanih uslova, ali ne odstupaju. Zato i mi, sveštenoslužitelji, možemo sada da se ukrepljujemo verom našeg naroda. U našoj eparhiji, hvala Bogu, ljudi žive sa svojom crkvom. Služio sam u velikom broju parohija, narod je dobar i blagodaran. Postoji, međutim, i jedan broj onih koji retko dolaze u crkvu. Oko njih se moramo više potruditi da bi naš narod u celini postao crkveniji.

Bili ste 18 godina na čelu Eparhije dalmatinske, gde su devedesetih stradali i ljudi i hramovi. Jeste li zadovoljni stanjem koje ste tamo ostavili?

- Možemo da kažemo da je tamo bila rovovska duhovna borba. Trebalo je obnavljati ratom razrušeno i tešiti ratom ucveljeno. To nije bilo lako, ali je Bog davao snage da se pravoslavlje u toj apostolskoj eparhiji sačuva. Posebno je bilo važno da oživi naša bogoslovija "Sveta tri jerarha" u manastiru Krki. Ona je davala srpskom narodu nadu za opstanak na tim prostorima. Koliko smo i šta učinili, sudiće istorija, ali ono što je sigurno, to je da će ljubav prema Dalmaciji i njenim svetinjama zauvek ostati u mome srcu.

Svedoci smo toga da su svetinje u Crnoj Gori donedavno bile ugrožene, da na KiM traje borba, a stanje u tom smislu nije ohrabrujuće ni u Severnoj Makedoniji.

- To su sve naša raspeća, sve što ste pomenuli. Te svetinje možemo sačuvati jedino ako smo jedinstveni, ako živimo onim idealima koji su te svetinje i stvorili. U tom podvigu smo potrebni svi, od patrijarha, vlasti, SANU, Matice srpske, pa do svakog našeg čoveka ponaosob. Da ne bi zvučalo kao fraza, ali to je istina, svi smo potrebni svima. Evo, narod u Crnoj Gori litijama je sačuvao svetinje, a Kosovo, "grdno sudilište", kako sačuvati? Blaženopočivši patrijarh Irinej je često govorio da je Kosovo naš Jerusalim. To je kosovski zavet Svetog cara Lazara, koji treba da živi u svakom od nas, da bismo kao narod opstali i sačuvali veliko duhovno i kulturno blago, koje nam sveti preci ostaviše.

Kako pomoći današnjem čoveku da ne zaluta u šarenilu interneta i drugih izazova, da očuva tradicionalne i porodične vrednosti?

- Vreme u kome živimo donosi nova iskušenja. Ono što je danas primetno jeste da su tim iskušenjima napadnuti svi, od male dece do ljudi najstarijeg uzrasta. Šarenilo laži je preko televizije i društvenih mreža toliko ovladalo, i ne ostavlja na miru nikoga. Živimo upravo u vremenu kada ovim svetom, po rečima Svetog Kozme Etolskog, upravljaju "alala i balala", tj. razni aparati i kompjuteri. Crkva i sve prosvetne i zdravstvene institucije u našem narodu moraju da ukažu svima na dobre i loše strane moderne tehnologije. Ko ne bude pazio, postaće žrtva, zavisnik kao od droge i alkoholizma. Svemu se mora pristupati oprezno, posebno onom što je delo ljudskih ruku. Ono što je Bog stvorio, sve je dobro, ali ljudi su stvorili mnogo toga što je zlo, i to zlo nas većma i tiraniše.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije