Društvo

MISLEĆI NA DANTEA, ZABORAVIO NA ČAČKALICE: Miloš Pržić (31), slepi mladić iz Smedereva, diplomirao italijanski, završio master u Trstu

Јелена ИЛИЋ

07. 01. 2021. u 23:30

Miloš Pržić (31) iz Smedereva dokazao je sebi i drugima da živ čovek sve može. Ovaj slepi mladić, jednostavno, nije odustao - prvo od sebe, ali ni od života i ljudi. Diplomirao je na katedri za italijanski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu, završio master studije u Trstu, upisao doktorske studije. Borio sa predrasudama tražeći posao, i pobedio postavši istraživač pripravnik na Institutu za književnost i umetnost u Beogradu.

МИСЛЕЋИ НА ДАНТЕА, ЗАБОРАВИО НА ЧАЧКАЛИЦЕ: Милош Пржић (31), слепи младић из Смедерева, дипломирао италијански, завршио мастер у Трсту

Od školovanja u Zavodu za učenike oštećenog vida, Gimnazije u Smederevu, Filološkog fakulteta - da bi uspeo, Miloš je morao prvo da razume druge, jer često oni nisu razumeli njega.

- Shvatio sam da je svet uvek prilagođen većini, a većina ljudi vidi, tako da je ostalo da se prilagodim tom svetu ako mislim da opstanem u njemu. Alternativa je parazitski život, zavisnost od drugih, ali ne samo u kretanju, nego i u donošenju životnih odluka. Nisam to sebi mogao da dozvolim - priča Miloš.

Kada je završio studije u Beogradu, poželeo je više. Kako kaže, ponosan je što je studirao baš u Trstu, jer je on spona između Balkana, čijoj kulturi pripada i italijanske kulture, koju proučava.

Miloš svedoči da je u Italiji doživeo multikulturalizam, ali i da se, uprkos diplomi, susreo i sa životom na stranom jeziku.

- Odem na master u Trst, ubeđen da sam spreman za život u Italiji, jer mogu na italijanskom da raspravljam o Danteu, Bokaču ili Pirandelu, a onda u prodavnici sa užasom shvatim da sam zaboravio kako se kaže čačkalica. U takvim situacijama čovek nauči da ceni ono što je dostigao, ali da se ne pogordi - priča Miloš.

Kada se nakon master studija vratio u svoju Srbiju, bilo je više nego teško pronaći posao. Godinama je nailazio na odbijanja.

- Za mnoge iz privatnog sektora razgovor za posao je završen čim saznaju da ne vidim... Uvek se prvo gleda šta neko ne može i ne zna. Kada bi se polazilo od onoga što neko zna i može, bilo bi jednostavnije. Zahvaljujući ljudima koji su upravo ovako razmišljali, danas imam posao u naučnoj instituciji, kakvim se malo ljudi može pohvaliti.

Na Institutu za književnost i umetnost, Miloš radi na projektu "Srpska književnost u evropskom kulturnom prostoru". Ovo je priznanje za istrajnost i znanje, ali ne i kraj životnim pobedama ovog momka.

Cilj mu je da završi doktorske studije i napreduje u sledeći stepen naučne karijere, nadajući se da će tada i dobiti posao na neodređeno vreme. A onda, doći će na red i ono od čega se živi - ljubav i porodica.

- Kada se o tome povede razgovor u društvu, u šali kažem da bismo i dalje hladili piće u Dunavu samo da je Tesla bio oženjen. Šalim se, daleko sam ja ispod tog nivoa. Svakako, razmišljam da u nekom doglednom trenutku zasnujem porodicu - kaže Miloš.

MUZIKA I SPORT

Nije nauka jedino što zanima Miloša. Osim sporta, voli i muziku, i već godinama svira frulu u Gradskom ansamblu narodnih pesama i igara, dok harmoniku svira za svoju dušu. Član je Gradske organizacije saveza slepih i Rotari kluba.

NE PITAJU ME DA LI MI TREBA POMOĆ

- Najteže je kada ljudi ne slušaju. Pita me neko na ulici - da li mi treba pomoć. Ljubazno se zahvalim, kažem da ne treba, a on me hvata i vuče, ne znajući ni kuda hoću da idem. Nije najveći problem neinformisanost ili neznanje, najveći problem je kad ljudi ne žele da znaju - kaže Miloš.