Društvo

PREDSEDNIK VUČIĆ: Sa kineskim vakcinama moglo se krenuti u masovnu vakcinaciju

Biljana Ristivojević

22. 01. 2021. u 15:47

PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da se u masovnu vakcinaciju nije moglo ući dok nismo dobili veće količine vakcina, a za to se stvaraju uslovi tek sada sa dolaskom kineske vakcine.

ПРЕДСЕДНИК ВУЧИЋ: Са кинеским вакцинама могло се кренути у масовну вакцинацију

Foto: Printscreen

On je na novinarsko pitanje o masovnoj vakcinaciji napomenuo da tek sada i u Evropi počinje masovna vakcinacija.

-O masovnoj vakcinaciji može se govoriti kada imate vakcinu za pola miliona ljudi, i to se ne može raditi sa 70.000 Fajzerove vakcine, tako da se čekalo da dobijemo veću kolicinu vakcina - precizirao je Vučić.

On je naveo da je trebalo da stigne i 500. 000 ruske, ali da za sada treba da stigne 200.000 plus 50.000 doza ruskih vakcina.

Tokom februara će biti ubrzana i nabavka dodatnih Fajzerovih vakcina, a kasnije i AstraZeneke.

On je ponovo zahvalio Kini na vakcinama i objasnio da je u pitanju dobra, tradicionalna vakcina, koja je najlakša i za čuvanje i primenu, mada i najskuplja.

Zahvalio je kineskom predsedniku, posebno zbog toga što smo vakcinu kupili po značajno nižim cenama.

-NIje me bilo sramota da molim, ponasali smo se racionalno - kazao je Vučić.

Vučić je najavio da preko Poljske treba da stigne 800. 000 vakcina AstraZeneke, a razgovara se direktno i sa Džonson i Džonson kompanijom, kao i sa Modernom, koja bi se očekivala na jesen kada će uslediti drugi kriug vakcinacije, koji je veoma značajan, jer će i tada to biti spas za nastavak života.

Dodao je da je molio kineskog predsednika i za još milion doza vakcina.

On je rekao da se sada može ići i na vakcinaciju kroz Kovaks sistem, a istakao je i da za zdravstvene radnike ima dovoljno vakcine.

Vučić je napomenuo i da bismo završili već sada dobar deo vakcinacije da nije bilo besmislenih kampanja protiv imunizacije, zbog čega nismo prihvateli da uđemo u treću fazu ispitivanja sa Kinom.

-Moguće da i sam nisam imao hrabrosti da preduzmemo taj korak i da kažu da smo pokusini kunići i da se iživljavamo na ljudima - napomenuo je.

-Tako da smo kinesku i rusku uvezli tek kada su i jedna i druga velika zemlja registrovale te vakcine i prošli sve faze - istakao je predsednik.

Ministarka Darija Kisić Tepavčević je na pitanje da li se odustalo od prvobitnog plana Instituta Batut za prioritete u vakcinisanju rekla da ništa nije slučajno i da su se prioriteti utvrđivali na osnovu planiranih isporuka i raspoloživih vakcina.

-Sada smo proširili koncept na masovnu vakcinaciju, jer imamo veće raspolozive vakcine, pa osim prioritetnih grupa to može da učioni i opšta polulacija.

Premijerka Ana Brnabić istakla je da su u svetu samo Izrael i Ujedinjeni arapski emirati imaju masovnu vakcinaciju, prvi sa Fajzerovim, drugi sa kineskim vakcinama, a da najveći broj zemalja još nema nijednu vakcinu.

-Ponosna sam što Srbija na incijativu Aleksandra Vučića može da pomogne i regionu - dodala je Brnabić.

Ona je dodala da se masovna vakcinacija u Kini ne ože porediti sa drugima, jer je u pitanju ogromna zemlja, ali da je Srbija razgovarala sa Izraelom o njihovim iskustvima i da ćemo pokušati da repliciramo taj sistem.

Primetila je da mnoge zemlje nemaju ni informacione sisteme kao mi, jer sada možemo da pratimo svaku bočicu, a i dalje ćemo se truditi da budemo među prvima.

Premijerka je precizirala i da je Srbija jedina u svetu dobila i platila kinesku sinofarm vakcinu.

Zahvalila je Kini na odličnim uslovima i dodala da to potvrđuje čelično prijateljstvo te zemlje.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (7)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

SMANJENJE SMRTNOSTI TRUDNICA I PORODILJA: Počinje dvogodišnji pilot projekat Ministarstva zdravlja i UNICEF-a
Društvo

0 0

SMANJENJE SMRTNOSTI TRUDNICA I PORODILJA: Počinje dvogodišnji pilot projekat Ministarstva zdravlja i UNICEF-a

U Srbiji, smrtnost majki u vezi sa trudnoćom i porođajem varira. Odnos broja umrlih majki za vreme trudnoće, porođaja i babinja (šest nedelja nakon porođaja) na 100.000 živorođenih iznosila je 14,9 u 2012. godini, da bi u 2021. godine bio zabeležen nagli skok na 22,5, verovatno zbog pandemije kovida. U 2023. godini smrtnost majki pala je na 9,8.

25. 12. 2024. u 19:48

Politika
Tenis
Fudbal
UKRAJINA JE ZGROŽENA: Ne može da veruje koje sankcije su upravo ukinute Rusiji

UKRAJINA JE ZGROŽENA: Ne može da veruje koje sankcije su upravo ukinute Rusiji