SAČUVAO TAJNE NOVINARSKOG ZANATA: Vršački novinar Ivan Babić otvorio prvi privatni Muzej medija u Srbiji

SVE tajne novinarskog zanata kriju se u staroj porodičnoj kući poznatog vršačkog novinara Ivana Babića.

Foto J. J. Baljak

Više stotina starih aparata i predmeta koje je prikupljao poslednjih decenija, svedoče o tome kakvim su se sve veštinama služili novinari, naročito dopisnici nacionalnih medija, kako bi pravovremeno poslali tekst, fotografije i video-materijal redakcijama u Beogradu.

Svedoče i o tome kako je tehnika brzo napredovala, jer je sve te kabaste eksponate odavno pregazilo vreme. Mlađe generacije i ne znaju čemu su služili šapirografi, teleprinteri, teleksi, faksovi, magnetofoni i pejdžeri, niti kako su izgledale prve televizijske kamere i štamparska slova koja su se ručno slagala, a koje Babić skladišti u svojim vitrinama.

ZATO je Babić rešio da svoj stari dom pretvori u prvi privatni muzej medija u Srbiji, koji već prima posetioce, a u punom sjaju bi trebalo da zaživi na proleće.

- Godinama sam iz komiteta, raznih preduzeća i od privatnih vlasnika uzimao sve te stare predmete, jer mi je bilo žao da završe na deponiji. Ideja o muzeju rodila se tek kada sam pre nekoliko godina zatvorio svoje dve radio-stanice Patak i Kicoš, čije su se prostorije nalazile u ovoj kući. Oba studija, sa kompletnom tehnikom i sadržajem, sada su važan deo muzejske postavke - započinje ovaj razgovor, za "Novosti", čuveni vršački medijski mag, koji u svom vlasništvu ima i televiziju Lav i nedeljne novine "Vršačke vesti".

EKSPONATI Pisaće mašine i foto-aparati u prvom privatnom muzeju medija u Srbiji

Foto J. J. Baljak

U svojoj bogatoj kolekciji ima i preko 5.000 crno-belih radnih fotografija, koje je svojevremeno sam razvijao u komori, radeći kao dopisnik "Politike ekspres". Tu je i preko 3.000 filmskih traka sa snimcima starog Vršca, više hiljada LP ploča, kao i ukoričena sva izdanja lokalnih novina od Drugog svetskog rata do danas. Čuva i gotovo sve svoje i tekstove drugih vršačkih dopisnika, koji su objavljeni u nacionalnim medijima u poslednjih 40 godina.

- Dobar deo istorije Vršca bio bi bačen da ga ja nisam sačuvao. Takvu retku i bogatu, snimljenu i arhiviranu dokumentaciju nemaju ni neke državne ustanove zadužene da se istorija ne zaboravi - ističe Babić.

VLASNIK muzeja sedme sile priseća se i kako su on i njegove kolege nekada slali materijal za Beograd dok nije zavladala era interneta i mobilnih telefona.

- Kada je nešto bilo urgentno, satima smo čekali u redu u pošti, kako bismo ušli u telefonsku govornicu. Zbog krčanja na vezi, morali smo da vičemo dok diktiramo tekst stenografu, tako da su prisutni Vrščani i pre izlaska novina mogli da čuju najnovije vesti - šaljivo objašnjava Babić.

- Fotografije i video-materijal smo slali redovnim autobuskim ili voznim linijama, koje su redakcijski kuriri preuzimali na stanicama.

Rubrike, koje nisu bile vezane za vreme, do redakcije su "putovale" običnom poštom dva-tri dana.

Danas, kada se sve rešava samo jednim klikom na kompjuteru, nezamislivo je da se tako nešto radilo pre svega tridesetak godina. Zato su sve te Babićeve priče, koje će biti sastavni deo ove jedinstvene muzejske postavke, važne za očuvanje istorije vršačkog, ali i istorije novinarstva uopšte.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije