Društvo

POTRESAN DOGAĐAJ O KOM SE ĆUTALO: Lelek kakav se nikad nije čuo odzvanjao na otkrivanju spomenika, masa ljudi potrčala i grlila "cvet"

Р. ДРАГОВИЋ

24. 02. 2021. u 12:36

VIŠE od 20 godina moralo je da prođe da porodice stradalih u Jasenovcu dobiju priliku da dođu na stratište gde su zverski umoreni njihovi najmiliji.

ПОТРЕСАН ДОГАЂАЈ О КОМ СЕ ЋУТАЛО: Лелек какав се никад није чуо одзванјао на откривању споменика, маса људи потрчала и грлила цвет

Foto P. Mitić

Taj dan je osvanuo na Dan borca - 4. jula 1966. godine, kada je otkriven spomenik "Kameni cvet". Odavanju počasti žrtvama prisustvovalo je tada više od 30.000 ljudi iz Slavonije, Banije, Bosanske Krajine i drugih krajeva tadašnje Jugoslavije.

Bogdan Bogdanović, Foto Arhiva

Autor monumentalnog spomenika arhitekta Bogdan Bogdanović sačuvao je u svojoj memoarskoj knjizi "Ukleti neimar" autentično svedočanstvo o dubokim emocijama sa kojima su okupljeni pristupili njegovom spomeniku. Prisutni su Bogdanovićev memorijal doživeli kao nadgrobni spomenik svojim ubijenim rođacima, i spontano mu tako i pristupili.

Krutim protokolom režirana, svečanost u Jasenovcu počela je govorom prvoborca Marka Belinića, koji se masi okupljenog sveta i rodbini žrtava obratio za ono vreme uobičajenim rečima i frazama. On je govorio, ali ga skoro niko nije slušao.

Usred monotonog govora, kako je svedočio Bogdanović, masa se pokrenula. Ljudi su spontano i bez ikakvog poziva krenuli preko polja ka "Kamenom cvetu", udaljenom od bine gotovo kilometar. Preko pokošene livade, uz lelek i suze, krenule su žene u crnini, zabrađene maramama, starci, deca iz rata. Kako su pristizali do spomenika, padali su na njegovo podnožje, grlili i ljubili njegove stubove.

LOBANjA POD GRABULjAMA

ARHITEKTA Bogdanović opisao je još jedan neplanirani događaj koji je njemu lično obeležio otkrivanje "Kamenog cveta" u Jasenovcu. On piše:

"Spomenik je, dakle, bio otvoren. Međutim, pravi čin otvaranja već se bio dogodio, istog jutra, takoreći u praskozorje. Došli su radnici i pružili mi ljudsku lobanju.

Neočekivano je iskrsla iz zemlje i našla se pod grabuljama. Ćuteći smo je odneli na obalu reke, sišli smo u obalsko blato, tiho je spustili u vodu. Dok je tonula, rukavac matice odneo ju je ka sredini reke. Otišla je istim onim putem kojim su otputovali i mnogi drugi jasenovački mučenici."

Sve je izgledalo kao da su žalosni ljudi krenuli u susret svojim ubijenim roditeljima, rođacima, prijateljima. Arhitekta Bogdanović, svedočeći ovim potresnim scenama, zabrinuo se čak i za bezbednost ljudi i spomenika. U projektovanju niko nije računao na mogućnost da se hiljade ljudi istovremeno okupi u njegovom podnožju.

Štampa u duhu tadašnjeg vremena i načina izveštavanja nije prenela ništa od atmosfere koja je tog dana vladala u Jasenovcu. "Borba" u broju od 5. jula 1966. objavljuje opširan izveštaj o komemoraciji, prenosi govore i detaljano nabraja učesnike i visoke goste, ali o prvom organizovanom dolasku porodica žrtava ne daje ni jedno jedino slovo. Potresna scena, dostojna antičke drame, koja je obeležila ceremoniju na obali Save, prosto je prećutana.

Ovaj događaj u tadašnjim novinama, inače, "potopljen" je gigantskim novinskim tekstovima o reakcijama partijskih foruma na odluke Brionskog plenuma, održanog svega nekoliko dana ranije. Tadašnjim vlastima, prema važećoj politici "bratstva i jedinstva", ali i surovog obračuna sa neistomišljenicima, bili su važniji izveštaji sa opštinskih partijskih foruma povodom smene Aleksandra Rankovića, nego odavanje pošte jasenovačkim žrtvama.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (3)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
OSVOJI KARTE ZA EVROBASKET 2025 i navijaj svim srcem za Srbiju

OSVOJI KARTE ZA EVROBASKET 2025 i navijaj svim srcem za Srbiju