Društvo

ŽELIMO DA ZAUVEK OSTANEMO U SRBIJI: Ruskinja Nela Ignatjeva (43) sa suprugom Ilijom (32) i trojicom sinova doselila se u selo Neradin

С. КОСТИЋ

09. 03. 2021. u 13:00

RUSKINjA Nela Ignatjeva (43) iz okoline Jekaterinburga, duge i hladne zime zamenila je toplinom srpskog naroda, kada se pre dve godine sa porodicom doselila u Neradin nadomak Iriga.

ЖЕЛИМО ДА ЗАУВЕК ОСТАНЕМО У СРБИЈИ: Рускиња Нела Игнатјева (43) са супругом Илијом (32) и тројицом синова доселила се у село Нерадин

Nela, njen suprug Ilija (32) i njihova tri sina, Bogdan (9), Miron (8) i Damir (7) rešili su da svoj dalji život nastave u podfruškogorskom pitomom selu, gde uzgajaju koze i proizvode mlečne proizvode. Kako kaže u razgovoru za "Novosti", želja im je da zauvek ostanu u Srbiji, zemlji hrane gde sve uspeva da raste.

Ispred zgrade seoske škole "Dositej Obradović", oko podneva, posle završetka nastave, po svoja dva sina došla je Nela. Ona je, kako u šali kaže, sada već odavno Sremica.

- Kada smo rešili da se preselimo u Srbiju, tražili smo da to bude baš selo, koje ima vrtić i školu, da je blizu gradova i da imamo u okolini ruske porodice. Još kada smo videli da je tu i Fruška gora, da selo nije ravno, oduševili smo se i odmah preko interneta pazarili kuću - priča kroz osmeh ova Ruskinja, koju su kada je stigla u Neradin dodatno oduševili meštani koji su ih srdačno prihvatili.

Kaže, postoji razlika između bratskih naroda, ruskog i srpskog, a to je, prema njenoj proceni, da su Srbi mnogo ljubazniji i srdačniji od Rusa za koje ona smatra da su "hladniji".

STIGLA I PRIJATELjICA

POSLE samo godinu dana otkad su se Nela i njena porodica doselili u Neradin, stigla je i njena prijateljica Jelena sa suprugom i četvorogodišnjim detetom. Kako kaže, volela bi da još ruskih porodica dođe u ovo sremsko selo, koje svake godine broji sve više đaka.

- Čim smo se doselili uzeli smo 17 koza i proizvodimo sir, mleko, surutku, to sve prodajemo po pijacama u Novom Sadu, od nečega moramo da živimo. Mi ne možemo da kupujemo zemlju jer smo strani državljani. Tek kada nam prođe pet godina boravka u vašoj zemlji, onda imamo pravo na državljanstvo - govori nam Nela, koja ne skriva da jedva čeka da se to dogodi.

Kaže, ne može da shvati naš narod, koji ima želju da ode da radi u Nemačku ili druge evropske zemalje, jer je Srbija dobra za život, upravo zato što je agrarna.

- Ovde u Neradinu, moje koze na ispaši su od februara do oktobra, a tamo gde smo živeli u Rusiji, mogu samo tri meseca. Mislim da narod ovde nije svestan šta znači zdrava hrana i da to dovoljno ne koriste - priča Nela.

Životom u Srbiji su, veli, prezadovoljni.

Najstariji sin Bogdan učenik je trećeg razreda, on je u kombinovanom odeljenju sa još 13 učenika.

- Lepo je naučio da govori srpski, još je malo problem pisanje, ali polako i to će biti dobro. Pokazuje interesovanje za likovno, fizičko vaspitanje. Tako se fino uklopio sa ostalom decom, druže se, igraju - kaže učiteljica Ljiljana Jocić.

Njegov godinu dana mlađi rođeni brat pohađa drugi razred i on je u kombinovanom odeljenju sa još devet učenika. Učitelj Zdenko Korošec kaže da mali Rus dobro barata srpskim i da je dobar matematičar.

- Dobro čita, malo je pisanje loše, ali i to će savladati. Za razliku od brata koji je mirniji, Miron je baš živahan - govori kroz osmeh učitelj.