BUNJEVAČKI JEZIK I ZVANIČNO: Usvojeni predlog za izmenu Statuta Subotice obradovao pripadnike nacionalne manjine na severu Vojvodine

Ј. ЛЕМАЈИЋ

05. 03. 2021. u 06:34

ODLUKOM Skupštine Grada Subotice da izmeni Statut stvoreni su zakonski preduslovi da se u narednom periodu u službenu upotrebu uvede bunjevački jezik.

БУЊЕВАЧКИ ЈЕЗИК И ЗВАНИЧНО: Усвојени предлог за измену Статута Суботице обрадовао припаднике националне мањине на северу Војводине

Skupština grada Subotice

To će u najsevernijem srpskom gradu biti četvrti službeni jezik, rame uz rame sa srpskim, mađarskim i hrvatskim. Da bi se bunjevački jezik uveo u upotrebu, potrebno je da se uradi Nacrt akta, a zatim usvoji predlog.

Za Bunjevce je ovo istorijski trenutak, koji čekaju tri i po veka, koliko žive na severu Bačke. Po zakonu službeni jezik može da dobije narod koji čini 15 odsto ukupnog stanovništva, a iako to nije slučaj na teritoriji celog grada, bunjevački je uveden po principu "pozitivne diskriminacije". Ovim nisu zadovoljni pripadnici hrvatskog naroda, koji poručuju da će tražiti da se isti princip primeni u Somboru, Apatinu i drugim mestima.

Inicijativu za uvođenje bunjevačkog jezika podneo je gradonačelnik Stevan Bakić, a podržala ga je Skupština Grada.

- Srbija dok postoji treba da pamti šta su Bunjevci za nju uradili 25. novembra 1918. - podsetio je gradonačelnik Bakić. - Istorijska činjenica je da su Bunjevci vekovima na ovom prostoru, da su organizovani, da imaju standardizovan jezik, kao i da nikada nikome nisu podmetali "klipove". Kada je uvođen hrvatski jezik, poštovana je ista metoda. Naglašavam da se ne ukida nijedan drugi jezik, već se samo uvodi još jedan u službenu upotrebu. Subotica ovim činom pokazuje veliki demokratski kapacitet, zaokružuje priču kojom se svi ponosimo, a to je nacionalna šarolikost.

Najveći protivnik uvođenja bunjevačkog jezika u službenu upotrebu je Tomislav Žigmanov, predsednik Demokratske stranke Hrvata u Vojvodini, koji smatra da odluka nema pravni osnov i da ona nosi rizik da se poljuljaju odnosi dveju zemalja.

- Nonsens je da jedan jezik koji u sebi nema kapacitet da u svim segmentima komunikacije i upotrebe u društvu dobije status službenog jezika, još nema gramatiku i pravopis - dodao je Žigmanov. - Ovaj čin će imati svoje posledice. Mi ćemo ga prihvatiti, ali ćemo videti šta će biti dalje. Ohrabreni smo da je u Srbiji moguće uvoditi službeni jezik i za zajednice gde nema 15 odsto stanovništva, te ćemo to učiniti na teritoriji Sombora, Apatina, Bača, ali i cele Autonomne Pokrajine Vojvodine. To će biti "lakmus papir" ako se već držimo pozitivne diskriminacije.

SEĆANjE NA ISTORIJSKI GLAS

UVOĐENjEM bunjevačkog jezika u službenu upotrebu, vraćen je i dug damama koje su pre jednog veka digle ruku za prisajedinjenje ovih krajeva Kraljevini Srbiji.

- Na Velikoj narodnoj skupštini, svoj glas za istorijsku odluku dale su i dame, Bunjevke i Srpkinje, i to je bio prvi put da žene imaju pravo glasa. Ponosni smo što sada imamo priliku da bunjevački jezik uvrstimo kao ravnopravan - smatra Jelena Vujović, odbornica Srpske napredne stanke.

TREBA DA SE POŠTUJEMO

NIKOME ne osporavamo pravo da govore svoj jezik. Oni koji su danas u Subotici Hrvati, poreklom su Bunjevci i mi ovim vraćamo dug i njihovim precima - poručio je Mirko Bajić, lider Saveza bačkih Bunjevca. - Svi koji živimo u ovom gradu treba da se poštujemo i da negujemo svoje vrednosti. Ne želimo da budemo meta za potkusurivanje u odnosima Srbije i Hrvatske.

RADMAN: PREISPITAJTE ODLUKU

ŠEF hrvatske diplomatije Gordan Grlić Radman izjavio je juče da inicijativa uvođenja bunjevačkog jezika u službenu upotrebu u Subotici "nije u duhu dobrosusedskih odnosa" i pozvao nadležne u Beogradu da preispitaju takvu odluku. Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske uputilo je u utorak i protestnu notu Ministarstvu spoljnih poslova Srbije preko hrvatskog ambasadora u Beogradu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (2)

HAOS: Srpski sportista prebio dvojicu Hrvata - svoje saigrače!