ZLOČIN KOJI JE OSTAO NEKAŽNJEN: Navršavaju se 22 godine od NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju

BOMBE koje su pre 22 godine, pale širom Savezne Republike Jugoslavije označile su početak NATO agresije na jednu suverenu evropsku državu.

Foto: Arhiva Novosti

Da bi ostvario svoje ciljeve, Zapad se ogromnom silom obrušio na jedan narod i njegovu državu. Cilj je bio da se Kosovo i Metohija, uz pomoć vojne sile, otrgnu od matice i predaju Albancima kako bi oni ostvarili svoje nacionalne interese. Naša zemlja je bombardovana bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, gaženjem Povelje UN, kršenjem završnog dokumenta OEBS iz Helsinkija, i Pariske povelje.

Ni sada, kao ni pre 22 godine, nema trunke sumnje da je bombardovanje SRJ bilo težak zločin i do danas - nekažnjen. Punih 78 dana NATO je demonstrirao silu, razarao i uništavao, a našu zemlju pretvorio u poprište smrti, bola, tuge... I u takvim okolnostima, Vojska Jugoslavije (VJ) predvođena svojim vrhovnim komandantom Slobodanom Miloševićem, njeno Ratno vazduhoplovstvo i PVO, Treća armija i Prištinski korpus, specijalne i inžinjerijske jedinice - činili su nemoguće. Mnogobrojni manevri koje su tada učinili i danas se izučavaju i sastavni su deo svetskog vojničkog iskustva. Nesporno je, takođe, i da VJ, posmatrano iz ugla teorije ratovanja, nije izgubila ovaj rat, a istoričari tvrde da je njegov epilog zapravo rezultat neviđenog pritiska i pretnje biološkim nestankom naroda. Da je zaista tako, ukazuje i podatak da je NATO agresiju započeo sa 464, a završio sa 1.040 letelica koje su lansirale više od 400.000 projektila i 1.000 krstarećih raketa. Ukupna masa ovih ubojnih sredstava bila je oko 22.000 tona. Severnoatlantska alijansa je, koristeći opasnu i zabranjenu municiju, povela i hemijski rat koji do danas nije okončan. A ukupna materijalna šteta procenjena je na više od 100 milijardi dolara.

I narod se držao hrabro i branio zemlju, pokazavši svoju najbolju stranu. Ujedinjen, hrabar, miran, ali prkosan, odupirao se koliko je bilo moguće. Branili su sebe i svoje.

Da li je moralo da bude rata, pitanje je koje je otvoreno i dan-danas, ali nesporno je da su Rezolucija 1244 i Kumanovski sporazum, kao rezultati tromesečne odbrane zemlje, i danas, uprkos neprekidnim pritiscima Zapada, najjači aduti Srbije u borbi za Kosovo i Metohiju.

NASTRADALA I DECA

RAKETE "tomahavk" ispaljivane sa Jadranskog i Sredozemnog mora, avio-bombe, zloglasni kasetni projektili, padali su širom zemlje. Hrabro su ginuli vojnici, stradali su i deca, civili u domovima, pacijenti u bolnicima, putnici u vozovima. Tokom 78 dana, srpske snage su imale 753 poginulih: 589 vojnika i 172 policajca. NATO je i ubio oko 2.000, a ranio oko 10.000 civila. Uništio je ili oštetio 1.026 civilnih objekata. Potpuno je razoreno sedam industrijskih i privrednih objekata, 11 energetskih postrojenja, 38 mostova, 28 radio i TV-repetitora, 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 osnovnih i srednjih škola, 29 manastira i 35 crkava. U noći 23. aprila, u 2.06, NATO je u napadu na zgradu televizije usmrtio 16 radnika RTS. To je bio prvi slučaj u istoriji da je medijska kuća proglašena za legitimni vojni cilj.

Preporučujemo

Društvo

0 8

RAKETNE BRIGADE SU ZAUZIMALE POLOŽAJE OKO BEOGRADA: Tog 23. marta uveče nije bilo aviona na nebu Srbije, znalo se - NATO agresija je počela!

23. 03. 2021. u 20:06

Republika Srpska

0 2

NATO ODGOVORNA ZA TROVANjE CIVILA: Istraga protiv Alijanse za bombardovanje Sarajevsko-romanijske regije

22. 03. 2021. u 08:15

Društvo

4 6

I KINEZI IZVESTILI ZA TUŽBU PROTIV NATO: Advokat Aleksić - zagadili su vodu, hranu, život! (VIDEO)

21. 01. 2021. u 21:17

Društvo

1 11

OVO JE PRVI SRBIN KOJI JE TUŽIO NATO: Ispovest penzionisanog policajca Blagoja Šćekića - odavno sam otpisao život, ali bolesti se plašim

20. 01. 2021. u 22:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije