ZLATNO DOBA SENJSKOG RUDNIKA: Istorijat najstarijeg rudarskog naselja u Srbiji između korica monografije
JOŠ je Feliks Kanic na svom putovanju kroz Srbiju zabeležio da u okolini Ćuprije postoji rudno blago, a u svom opisu ćuprijskog kraja navodi da, ma koliko taj okrug bio šumovit i plodan, njegova najveća blaga nisu nad zemljom, već ispod nje.
Ugalj je na širem području Senja pronađen krajem četrdesetih godina 19. veka. Taj pronalazak vezuje se za ime Lazara Pandurovića koji je, čuvajući svinje u gustim bukovim šumama, naišao na kamen neobične boje i izgleda. Kasnije je iz Majdanpeka poslat rudarski inženjer Đorđe Branković da podrobnije ispita ležište uglja i da organizuje radove na otvaranju rudnika.
Ovako o početku iskopa uglja u Senjskom rudniku i njegovoj okolini govori Nenad Anžel, doktorand istorijskih nauka u Beogradu, autor monografije "Senjski Rudnik i Ravna Reka od osnivanja do početka Drugog svetskog rata". Dvojezična knjiga, na srpskom i engleskom, izašla je iz štampe u izdanju Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja "Resavica" i predstavlja spoj istorijskog istraživanja i fotografija odabranih iz kolekcije Muzeja ugljarstva koje do sada nisu predstavljane široj javnosti.
ANŽEL je već objavljivao članke na temu rudarstva, a monografija je nastavak tog rada, budući da je već dve godine zaposlen u tamošnjem Muzeju ugljarstva, jedinstvenom u Srbiji.
- I ja sam rudarsko dete, četvrta generacija. Osnovnu školu sam završio u Resavici, tamo sam i radio jedno vreme kao nastavnik nakon završetka studija. Inače, arhivska kolekcija
RUDARI I HLEB SA SEDAM KORA
Fotografije iz monografije, njih 93, pokrivaju vremenski raspon od 1898. do 1940. godine. Svrstane su u sedam tematskih grupa, od prikaza života rudara koji zarađuju hleb sa sedam kora, preko ondašnje arhitekture, do socijalnih aktivnosti - kulture, sporta, verskih običaja, rudarske svakodnevice...
Akcenat je na vizuelnom efektu, dok osnovni i prateći tekst nudi dodatno pojašnjenje čitaocima, uz poštovanje naučne forme. Predgovor za monografiju je napisao dr Mladen Stajić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, a recenzije dvojica istoričara, dr Ivan Ristić i mr Dejan Tanić.
Muzeja ugljarstva ima između 6.000 i 7.000 fotografija, od njih bar polovina je iz perioda do Drugog svetskog rata. To doba između dva rata bilo je zlatno doba Senjskog Rudnika. On je bio jedno od najperspektivnih mesta za život u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji.
Pristizali su rudari različitih nacionalnosti iz svih krajeva zemlje, ali i stranci, najviše Nemci, koji su bili vrhunski stručnjaci - objašnjava autor.
FOTOGRAFIJE dokumentuju, između ostalog, izuzetno bogat društveni život u najstarijem rudničkom centru u Srbiji, gde se mrki ugalj kopao od 1853. godine. Senjski Rudnik je imao železničku stanicu, Sokolski dom, vrlo aktivna kulturno-umetnička i sportska društva. Škola je imala i do 300 đaka...
Bila je to varošica koja nimalo nije zaostajala za gradovima Pomoravlja, pa ni za drugim gradovima u Srbiji toga vremena.
Sagovornik "Novosti" naglašava da je njegov cilj bio da prikaže kako značaj tog rudnika za privredu, tako i za socijalni život lokalne zajednice.
- "Ravna reka", takođe obuhvaćena monografijom, četiri kilometra je udaljena od Senjskog Rudnika i u organizacionom smislu mu je uvek pripadala. Rudnik "Ravna reka" je pušten kasnije u rad, istovremeno kad i električna centrala 1908. godine, dok istorija Senjskog Rudnika počinje pola veka ranije - napominje ovaj vrsni poznavalac rudarstva tog kraja.
- Nažalost, ugalj se više ne kopa u "Ravnoj reci", dok je Senjski rudnik, kao deo JP PEU "Resavica" još uvek aktivan. Ostao je i danas simbol rudarenja. Proizvodnja u njemu nikada nije prekidana, čak ni u vreme najvećih kriza i svetskih ratova.
Danas prošlost i bogatu baštinu Senjskog i ostalih ugljenokopa u Srbiji čuva Muzej ugljarstva, nastao 1980. godine adaptacijom zgrade starog centralnog magacina Senjskog Rudnika, koji je od 2012. postao Regionalni centar industrijskog nasleđa i jedna od najvažnijih ustanova kulture centralne Srbije.
TAČNO NA OVOM MESTU BI MOGAO POČETI TREĆI SVETSKI RAT: Putin ga smatra svojom teritorijom, NATO trupe već raspoređene
OVAJ snegom prekriveni granični most između dve srednjovekovne tvrđave u delu Estonije gde se govori ruski, mogao bi biti mesto gde će započeti treći svetski rat, piše Politiko.
26. 12. 2024. u 08:55
POJAVILA SE ŠOK TVRDNjA: "Rusi su oborili avion u Kazahstanu, pogledajte tragove eksplozije na repu letelice"
AVION Azerbejdžan erlajnsa, koji se 25. decembra srušio na putu za Rusiju, možda je oboren ruskom raketom zemlja-vazduh, prema izveštajima ruskih medija koji nisu naklonjeni Kremlju i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
26. 12. 2024. u 07:44
A POSLEDICE? Kina gradi najveću hidroelektranu na svetu - iseliće milione ljudi, "keširaće" neverovatne 35 milijarde dolara
PROIZVODIĆE trostruko više od 88.2 milijarde kWh, koliki je projektovani kapacitet trenutno najveće hidroelektrane na svetu - "Tri klanca" u centralnoj Kini.
26. 12. 2024. u 14:37
Komentari (0)