Društvo

PO ŽELJI BRISELA RUŠE SRPSKI JEZIK: Lingvisti protiv usvajanja zakona o rodnoj ravnopravnosti

Љ. БЕГЕНИШИЋ

16. 05. 2021. u 11:00

UKOLIKO bi Skupština Srbije usvojila Zakon o rodnoj ravnopravnosti bio bi to propis protiv srpskog jezika, jer se njegovim odredbama vrši nasilje nad našim jezikom.

ПО ЖЕЉИ БРИСЕЛА РУШЕ СРПСКИ ЈЕЗИК: Лингвисти против усвајања закона о родној равноправности

Foto Tanjug

On je u suprotnosti sa Ustavom Srbije i Zakonom o zabrani diskriminacije, njime se uvode verbalni delikt i cenzura. Nikome se ne sme i ne može zabraniti da iz srpskog jezika bira onu mogućnost izražavanja koja mu najbolje odgovara, pa makar to bili i oblici gramatički neutralnog muškog roda. Upravo ta zabrana i jeste suštinska namera Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Ovo je saopštio Odbor za standardizaciju srpskog jezika povodom najave usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti kojim se uvodi rodno senzitivan jezik, a koji se nalazi u skupštinskoj proceduri. Članovi Odbora smatraju da je predsednik Aleksandar Vučić jedini koji može zaustaviti ovo svesno preduzeto nasilje nad srpskim jezikom koje negira zakonitosti njegove strukture.

- Predsednik je izjavio da ne bi mogao potpisati Zakon o istopolnim zajednicama, ako ga Skupština usvoji, jer je protivan Ustavu. Ne verujemo da bi predsednik Srbije, u kojoj je većini građana srpski jezik osnova nacionalnog identiteta, mogao potpisati zakon koji je sa jezičkog stanovišta zakon protiv srpskog jezika - kažu u Odboru.

OČEKUJE SE BURNA RASPRAVA

SET tzv. pravaških zakona, u koji, osim Zakona o rodnoj ravnopravnosti, ulaze i Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o istopolnim zajednicama, izazvao je lavinu reakcija u javnosti. Nakon burnih rasprava, zakon o istopolnim zajednicama je odbačen, a druga dva propisa nalaze se u Skupštini i rasprava o njima trebalo bi da počne u utorak.

Članovi Odbora smatraju da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti napravljen pod uticajem Brisela i zato bi se predlagači i Vlada mogli ugledati na Brisel i kad je u pitanju njegovo (ne)usvajanje:

- Svedoci smo, naime, da je ovih dana iz Deklaracije o unapređenju socijalne kohezije u EU uklonjen izraz "rodna ravnopravnost". Evropska unija ne može da se saglasi ni oko upotrebe samog izraza, a Srbija je požurila da usvoji i Zakon.

Foto Promo

Naglašavaju da je iz teksta propisa očigledno da su se dve ministarke - jedna "ekonomistkinja", a jedna "fizičarka" - kao predlagači zakona i Vlada oglušili o preporuke Odbora.

- Srpski jezik je uvek karakterisala liberalna jezička politika, a ovaj zakon podrazumeva direktivnu jezičku politiku, tj. nametanje jezičkih oblika nesvojstvenih tvorbenosemantičkoj strukturi srpskoga jezika (kao npr.: vodičica/vodičkinja, vatrogaskinja/vatrogasilja, psihološkinja,virusološkinja, filološkinja, borkinja..., a šta tek reći za bekicu - "ženu beka", centarhalfkinju ili centarhalficu?!) ili pak leksičkosemantičkoj strukturi srpskoga jezika (npr.: da li je akademkinja "žena akademac" ili "žena akademik", da li je trenerka "žena trener" ili "sportska odeća", da li je generalka "žena general", "generalna proba", "generalna popravka" ili "generalno čišćenje"... - nabrajaju u Odboru.

Dodaju i da se čini kao da su se predlagači zakona ugledali na Hrvate, koji godinama izmišljaju reči i na silu ih guraju u jezik.

Članovi Odbora podsećaju i da Vlada nije prihvatila Zakon o zaštiti jezika i pisma:

- Usvajanjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti šalje se jasna poruka da Vlada misli da srpski jezik ne treba štititi, nego ga treba urušavati "dekretima" države u kojoj je on osnova nacionalnog identitata.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
OD KNJIŽEVNE REČI DO POZORIŠNE SCENE: Priznanja za Fondaciju Mozzart

OD KNjIŽEVNE REČI DO POZORIŠNE SCENE: Priznanja za Fondaciju Mozzart