Društvo

TOP-NAUKA DOSTUPNA I U SRBIJI: Da li su oni koji su se u jeku pandemije vratili u Srbiju ostali ili su ponovo otišli

Ј. Ж. СКЕНДЕРИЈА

23. 05. 2021. u 14:30

PAKOVANjE kofera i potraga za boljim životom godinama su bili rezervisani uglavnom za ljude sa Balkana. Odlazili su u Nemačku, Austriju, Švajcarsku, SAD, Australiju.

ТОП-НАУКА ДОСТУПНА И У СРБИЈИ: Да ли су они који су се у јеку пандемије вратили у Србију остали или су поново отишли

Odlazili, a niko nije verovao da će se nekada vratiti. Pandemija virusa korona je, međutim, stvorila neočekivane prilike koje su tokom prošle godine pokrenule talas povratka ljudi iz inostranstva.

Podaci pokazuju da su se tokom krizne godine, prema izveštaju Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA), stotine hiljada ljudi koji su živeli i radili u inostranstvu vratile svojim kućama. U Srbiju se, po procenama, u martu 2020. vratilo više od 300.000 ljudi!

Do sličnih podataka došli su i na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije. Oni beleže da, iako mnogobrojna istraživanja i procene međunarodnih i domaćih naučnih institucija govore da se iz naše zemlje svake godine iseli između 20.000 i 30.000 osoba, nedavna analiza pokazuje da od 2015. do 2019. godine Srbija, ipak, beleži priliv, a ne odliv mozgova.

Rezultati ove studije govore da se u tom periodu u Srbiju doselilo oko 90.000 mladih, a to su pre svega akademci koji se vraćaju u zemlju po završetku studija u nekoj od evropskih zemalja, ali i mladi iz zemalja bivše Jugoslavije koji kod nas dolaze na studije. Statistika beleži da svake godine oko 2.000 mladih dobije vizu za studiranje u nekoj od 28 zemalja Evropske unije.

ALBANCI NAJČEŠĆE ODLAZE

PO indeksu konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je uvek plasirana među prve dve ili tri zemlje na svetu po odlivu mozgova, a Evropski zavod za statistiku (Evrostat) izneo je podatak da je u 2019. godini oko 74.000 građana zapadnog Balkana dobilo državljanstvo EU - među novim Evropljanima su 41.703 osobe iz Albanije, 10.297 osoba iz Srbije, 8.047 ljudi s Kosova, 7.147 osoba iz Makedonije i 6.977 osoba iz Bosne i Hercegovine. Građani Balkana najčešće su tražili nemačko i italijansko državljanstvo, kao i pasoš Francuske, Španije i Švedske.

Direktorka Matematičke gimnazije u Beogradu Mirjana Katić, čiji učenici posle diplomiranja u velikom broju završe u inostranstvu, na studijama na prestižnim univerzitetima, ali i u potrazi za boljim uslovima života, smatra da povratak u zemlju ima veze sa pandemijom, ali da za mnoge ona nije presudna.

- Ko je želeo da se vrati, on je to radio i ranije. Dvojica od pet najboljih učenika u istoriji Matematičke gimnazije, Luka Milićević i Teodor fon Burg, vratila su se mnogo pre toga i danas rade u školi u kojoj su i stekli obrazovanje - kaže direktorka.

- Naukom se možete baviti iz bilo koje države na svetu, a ne treba zaboraviti ni da ste ovde građanin prvog reda. U svetu to nije tako.

BEOGRAD NA VRHU LISTE OMILjENIH

Beograd se nalazi na vrhu liste najomiljenijih evropskih gradova za život i rad digitalnih nomada - profesionalaca u oblasti digitalnih tehnologija, koji ne moraju fizički da budu prisutni na jednoj lokaciji zbog posla, već mogu da biraju gde žele da žive i rade. Glavni grad Srbije se na sajtu www.nomad.list, jednoj od najpoznatijih internet lokacija za ocenjivanje destinacija za digitalne nomade, našao na sedmom mestu u Evropi - posle Lisabona, Berlina, Budimpešte, Kijeva, Praga i Sofije.

Ona naglašava da su materijalni uslovi možda negde bolji, ali ste u inostranstvu stranac, i uvek ćete to biti.

Procene izvedene iz nacionalne Strategije za ekonomske migracije govore da se u periodu od 2007. do 2016. godine oko pola miliona ljudi iselilo iz Srbije - godišnje emigrira između 30.000 i 60.000 osoba, najčešće kvalifikovanih i visokoobrazovanih. Republički zavod za statistiku, međutim, nema precizne podatke ni o odlivu ni o prilivu mozgova, ali će, kako naglašavaju, u narednom periodu više pažnje posvetiti ekonomskim migracijama, a odgovor na pitanje koliko ljudi živi u dijaspori daće nam i predstojeći popis stanovništva.

Prema demografima, svi koji duže od godinu dana provedu u inostranstvu, ne svrstavaju se u stanovništvo Srbije. Tu je uglavnom reč o visokoobrazovanom stanovništvu, elektrotehničarima i inženjerima, kao i medicinari, ali odlaze i građani koji su završili samo srednju školu.

- O broju povratnika u Srbiju vrlo je nezahvalno govoriti bez popisa stanovništva, koji je, nažalost, odložen - smatra demograf Jelena Stojilković Gnjatović.

- I ako se u martu prošle godine vratilo više od 300.000 ljudi, to je bilo samo trenutno i na prvom mestu su bili ekonomski razlozi. Znači, svi oni koji nisu imali regulisan boravak u drugoj zemlji došli su, ostali nisu ili su se ubrzo vratili. Ko je planirao da ode ili je već jednom doneo tu odluku, on neće odustati i čim mu se ukaže prilika, spakovaće kofere.

Ona naglašava da naša zemlja nije jedina u ovakvoj situaciji i da su problemi migracija vrlo slični i u nekim državama Evropske unije.

Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30

ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO

Made with Flourish • Create a chart

Restoran Miya Galerija

Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30

ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO

Made with Flourish • Create a chart

10. 07. 2026. u 13:03

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

SUPRUGA GA DRŽALA 5 MINUTA ZA NOGE DA NE BI ISPAO Novi detalji drame državljanina Srbije na letu Rajanera

Nesreće

0 13

"SUPRUGA GA DRŽALA 5 MINUTA ZA NOGE DA NE BI ISPAO" Novi detalji drame državljanina Srbije na letu Rajanera

DRAMATIČNE trenutke doživeli su u petak ujutru putnici na letu kompanije Rajaner sa aerodroma „Makedonija“ u Solunu za Minhen, kada je pukao prozor, a vazdušna struja povukla jednog putnika napolje. On je u poslednjem trenutku spasen zahvaljujući supruzi, koja je sedela pored njega i zadržala ga, piše Prototema.

10. 07. 2026. u 12:18