KOLUMBO JE OTKRIO AMERIKU, A ADN OTKRIVA KO JE BIO ON: Da li je do obala novog sveta doplovio Italijan, Portugalac, ili Španac

В. Станковић

23. 05. 2021. u 15:00

OKO slavnog moreplovca Kristifora Kolumba vekovima se ispredaju priče iz kojih je malo podataka koji se mogu smatrati 100 odsto tačnim.

КОЛУМБО ЈЕ ОТКРИО АМЕРИКУ, А АДН ОТКРИВА КО ЈЕ БИО ОН: Да ли је до обала новог света допловио Италијан, Португалац, или Шпанац

Foto Arhiva

Nesporno je da je 12. oktobra 1492. doplovio do obale Amerike, kao i da je umro 20. maja 1506. u Valjadolidu.

Mnogo toga drugog je sporno, čak mu se i ime "prevodi" pa je u Španiji Cristobal Colon, u Italiji Cristoforo Colombo, na latinskom se njegovo ime piše Chrisophorus Columbus, na našim prostorima je jednostavno - Kristifor Kolumbo.

Foto Arhiva

Nije sigurno da je rođen 31. oktobra 1451. u Đenovi, kao što dugo nije bilo izvesno da li je sahranjen u Santa Domingu ili Sevilji, mada se smatra da počiva u glavnom gradu Andaluzije.

Konfuziju je izazvala jedna kutija nađena 1877. u Santa Domingu (Dominikanska Republika) na kojoj je pisalo Cristobal Colon. Navodno, sam Kolon je želeo da bude sahranjen u Santa Domingu. Ako je tako, onda je to bio tek početak "posmrtne plovidbe" Kolumba. Kada je Španija ustupila Francuskoj karipsko ostrvo, Kolumbo je 1793. prebačen u Havanu gde je ostao do 1898. kada je Kuba postala nezavisna država. Iz Havane je prenet u Sevilju.

Sve ove enigme oko Kolumbovog porekla mogle bi da budu rešene kada narednog oktobra budu objavljeni rezultati istraživanja koje je počeo Univerzitet u Granadi.

ŠPANSKA "VEZA"

KOLUMBA Španci prisvajaju tvrdnjom da je rođen u pokrajini Navara, u mestu Ainza. Kao "dokaz" navode tvrdnju da samo u Navari i Americi postoje familije sa prezimenom Ainza. Postoje teorije da je rođen na Majorci i Galiciji.
Postoji i priča da je Kolumbo bio vanbračni sin jednog španskog plemića, bliskog španskom dvoru.

Naziv projekta je "Kolon ADN, njegovo pravo poreklo". U projektu učestvuju naučnici iz Firence, Rima, Teksasa i Meksika. Glavni izvor informacija je analiza kostiju slavnog moreplovca. Još 2003. iz katedrale u Sevilji uzeti su uzorci kostiju Kolumba i njegovog sina Ernanda i upoređeni sa kostima Dijega Kolona, Kolumbovog brata. Analiza je potvrdila srodstvo, ali još uvek ima dilema oko Kolumbovog porekla.

Najrasprostranjenija teorija kaže da je moreplovac rođen 1451. u Đenovi, od oca Đovanija i majke Đovane. Tu teoriju najviše podržava testament njegovog sina Dijega. Ono što budi sumnju jeste podatak da Kolumbo nikada ništa nije napisao na italijanskom jeziku, ili se za takav dokument ne zna. Neki teoretičari smatraju da je Kolumbo falsifikovao poreklo zato što je navodno bio Jevrejin.

U nekim dokumentima mogu se naći tvrdnje da je Kolumbo bio poreklom Španac, Portugalac, čak Hrvat ili Poljak. Jedna teorija kaže da je Kolumbov otac došao u Valensiju iz Ligurije u Italiji i da se oženio ženom iz Valensije.

Foto Arhiva

Ambiciozni projekat treba da razreši bar najveći deo dilema. U Granadi se upravo održava naučni skup na kome će se analizirati dostupni istorijski i genetički podaci.

- Kolumbo je Portugalac, a pravo ime mu je Pedro Ataide - tvrdi Fernandno Blanko, profesor na Univerzitetu u Lisabonu.

Međutim, dva istoričara smatraju da je Kolumbo "bio sin portugalske princeze Leonor de Avis"... Da sve bude još konfuznije, istoričar Karlos Evaristo kaže da je Kolumbo rođen na - Kubi.

U većini zvaničnih biografija piše da je u Španiju stigao 1485. iz Lisabona pošto tamo nije uspeo da ubedi kralja Huana II da finansira njegovu ekspediciju kojom bi dokazao da se do Indije može stići idući stalno ka zapadu. Istu ideju izložio je španskom dvoru gde je naišao na razumevanje i 3. avgusta 1492. isplovila je mini-flota koju su činila tri jedrenjaka: "La Pinta", "La Ninja" i "Santa Marija". Obala Amerike dodirnuta je 12. oktobra.

Stručnjaci za ADN kažu da antropološkom analizom mogu da se otkriju starost, pol, pa čak i visina osobe čiji se ostaci proučavaju. Takođe se može otkriti prisustvo bolesti ili povreda, a ako ima zuba može se uraditi i odontološka analiza. Tragovi neke tipične biljke Kariba ili Centralne Amerike, koji se mogu otkriti na zubima, bili bi dokaz da je osoba o kojoj je reč boravila u tim predelima.

Izgleda da je "radoznalom" moreplovcu lakše bilo da otkrije Ameriku nego naučnicima njegovo poreklo i ko je stvarno bio Kristifor Kolumbo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

ALBANCI U ŠOKU: Ne mogu da veruju uz koju pesmu je Srbin ušao u ring u Tirani (VIDEO)