Poljoprivreda

BIĆE ŽITA ZA HLEB I IZVOZ: Poljoprivrednici u južnoj Bačkoj zadovoljni stanjem pšenice na svojim poljima

Z. GRUMIĆ

04. 02. 2023. u 07:15

RATARI u južnoj Bačkoj su se, izgleda u pravo vreme, vratili hlebnom žitu, povećavajući površine pod ovom kulturom i do 30 odsto.

БИЋЕ ЖИТА ЗА ХЛЕБ И ИЗВОЗ: Пољопривредници у јужној Бачкој задовољни стањем пшенице на својим пољима

Zahvaljujući povoljnim vremenskim prilikama, polja pod pšenicom izgledaju veoma dobro, posebno ona posejana u optimalnom roku uz primenu odgovarajuće agrotehnike.

I stručnjaci i poljoprivrednici veruju da će sigurno biti još bolje nakon prvog prihranjivanja biljaka koje sledi krajem meseca. Pšenici ide naruku ova relativno blaga zima, biljke su zdrave i nabujale i zasad imaju sve uslove za nastavak rasta i razvoja, budući da su od jesenje setve do sada ipak dobile određene količine padavina.

- Zadovoljni smo stanjem strnina na svih ukupno oko 340 hektara koje smo zasejali početkom oktobra, od kojih je 280 hektara pod pšenicom, a ostatak zauzima ječam - precizira agronom Živko Vasin iz Osnovne zemljoradničke zadruge "Žunji-Silak" u Temerinu, napominjući da su u toj zadruzi povećali površine pod hlebnim žitom za 20 do 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

I poljoprivrednik iz Kaća Mladen Mihajlov, koji je takođe povećao površine na oko 25 katastarskih jutara.

- Obavio sam setvu krajem oktobra i početkom novembra, što je nešto kasnije u odnosu na prethodne godine i veoma sam zadovoljan kako su biljke ušle u zimu i njihovim sadašnjim stanjem. Posebno je bitno to što ih nisu napale bolesti - kaže Mihajlov i napominje da je povećao površine pod pšenicom na račun soje, čiju proizvodnju proteklih godina drastično pogađa suša.

I Siniša Murgaški, proizvođač iz Čeneja, koji je setvu obavio sredinom oktobra, ističe da je pšenica u vrlo dobrom stanju.

- Imamo pod pšenicom oko 20 hektara, što je znatno više nego lane. Smanjili smo površine pod sojom i kukuruzom, zbog suše koja tokom leta uzme danak u proizvodnji - navodi Murgaški.

U Srbiji je pšenicom posejano oko 700.000 hektara, što je za nekoliko desetina hiljada hektara više nego prethodnih godina.

Analiza pre prihranjivanja

PROIZVOĐAČIMA stručnjaci preporučuju da pre prihranjivanja useva obave analizu uzoraka zemljišta, kako bi na osnovu dobijenog rezultata što preciznije primenili odgovarajuće vrste i količine mineralnih đubriva.

- Potrebno je takođe da ratari povremeno obilaze polja, kako bi blagovremeno uočili eventualne pojave bolesti ili glodara - poručuje dr Vladimir Aćin iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

11. 11. 2022. u 14:16

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

DRAMATIČNO UPOZORENJE BRITANSKOG MINISTRA: U slučaju velikog rata naša vojska bila bi uništena za najviše godinu dana

Svet

0 29

DRAMATIČNO UPOZORENjE BRITANSKOG MINISTRA: U slučaju velikog rata naša vojska bila bi uništena za najviše godinu dana

BRITANSKA vojska bi u slučaju izbijanja velikog rata bila uništena u roku od „šest meseci do godinu dana“, što ističe važnost obnove rezervnih snaga u Velikoj Britaniji, upozorio je ministar odbrane za veterane Alister Karns, prenosi Skaj njuz.

04. 12. 2024. u 17:10

(UZNEMIRUJUĆE) OBJAVLJEN SNIMAK LIKVIDACIJE: Ubica vadi pištolj i puca sa leđa, američki direktor nije imao šanse (VIDEO)

Svet

0 8

(UZNEMIRUJUĆE) OBJAVLjEN SNIMAK LIKVIDACIJE: Ubica vadi pištolj i puca sa leđa, američki direktor nije imao šanse (VIDEO)

BRAJAN Tompson (50), direktor najveće zdravstvene osiguravajuće kompanije u Americi, snimljen je kako napušta hotel u 6.45 ujutru u sredu, kada je maskirani napadač izvukao pištolj sa prigušivačem i pucao mu u leđa.

04. 12. 2024. u 19:58

KRAJ KARIJERE JELENE KARLEUŠE: Prelazak u politiku i visoka funkcija

Poznati

0 0

KRAJ KARIJERE JELENE KARLEUŠE: Prelazak u politiku i visoka funkcija

JELENA Karleuša se poslednjih nekoliko godina veoma aktivirala politički, a iako zvanično nije član nijedne stranke, ona se trudi da iskaže svoje mišljenje i stav kad god je to potrebno.

02. 12. 2024. u 13:23

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

MINISTARSTVO PRAVDE PROTIV ALFABETA: Šta će se dogoditi ako „Gugl“ bude morao da proda „Hrom“?

Ekonomija

0 0

MINISTARSTVO PRAVDE PROTIV ALFABETA: Šta će se dogoditi ako „Gugl“ bude morao da proda „Hrom“?

„Gugl“ bi mogao biti primoran da proda svoj internet pretraživač „Hrom“ u doglednoj budućnosti s obzirom na novi razvoj događaja u vezi sa „Guglom“ i Ministarstvom pravde SAD. Ako se to dogodi, šta će to značiti za korisnike i za internet?

05. 12. 2024. u 00:00

ČADEŽ: Iz faze šoka prešli smo u fazu primene veštačke inteligencije

Preduzetnik

0 0

ČADEŽ: Iz faze šoka prešli smo u fazu primene veštačke inteligencije

SVET se trenutno nalazi u tehnološkoj revoluciji zahvaljujući brzom razvoju veštačke inteligencije, a iz faze šoka prešli u fazu svakodnevne primene ove trenutno najsavremenije tehnologije.

04. 12. 2024. u 16:37

JAČE VEZE I U AGRARU: Srbija ima kvalititno voće za rusko tržište

Ekonomija

0 0

JAČE VEZE I U AGRARU: Srbija ima kvalititno voće za rusko tržište

SRBIJA ima mnogo kvalitetnih proizvoda koje može da plasira na ogromno rusko tržište, što se posebno odnosi na voćarsko-vinogradarske, izjavio je danas ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović na sastanku sa zamenikom predsednika Vlade Nižegorodske oblasti Ruske Federacije Dmitrijem Starostinom, koji boravi u radnoj poseti našoj zemlji.

04. 12. 2024. u 16:19

DA LI ANTIMON POSTAJE ZLATO NOVOG DOBA? Cene malo poznatog metala skočile u nebesa, i Srbija ga ima

Ekonomija

0 2

DA LI ANTIMON POSTAJE ZLATO NOVOG DOBA? Cene malo poznatog metala skočile u nebesa, i Srbija ga ima

CENE malo poznatog metala pod nazivom antimon, koji je postao jedna od najvažnijih sirovina na globalnom nivou, eksplodirale su ove godine - "skočile" su skoro 300 odsto, prestigavši zlato, srebro, pa čak i bitkoin. Ovo je kritični mineral koji je od vitalnog značaja posebno u odbrambenoj industriji, i za prelazak na električna vozila. Neophodan je za oklopnu municiju, infracrvene senzore, metke, preciznu optiku, nuklearno oružje, poluprovodnike, kablove i baterije. Verovatno nije iznenađenje da Srbija ima i ovaj traženi metal, a stručnjaci bi trebalo da odgovore na pitanje da li bi ovo mogla da bude dobra prilika za razvoj zemlje ili prokletstvo.

04. 12. 2024. u 15:54