PLAVI DRAGULJ SRPSKOG VOĆARSTVA: Vrednost izvoza prešla 30 miliona dolara

SRBIJA se svrstava među značajne evropske proizvođače i nalazi se na četvrtom mestu u Evropi, iza Poljske, Španije i Nemačke.

Privatna arhiva

Voćarstvo je jedna od najznačajnijih grana poljoprivrede kojom se ostvaruje najveći prihod u strukturi izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Među top deset izvoznih proizvoda u poslednjih 15-20 godina nalaze se tri do četiri voćne vrste, pre svega malina, jabuka i višnja, a pojedinih godina i kupina.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Zoran Keserović ukazuje da je za očekivati da se na ovom spisku uskoro nađe i borovnica.

- Prošle godine borovnica je ostvarila vrednost izvoza od oko 31 milion dolara. Dosta se ulaže u proizvodnju i sama investicija za jedan savremeni zasad ide od 55.000 do 70.000 evra- ističe sagovornik za Kurir.

On ukazuje da je ova godina za srpsko voćarstvo među najgorim u poslednjih 35 godina zbog pojave mraza i grada. Zbog toga, Keserović smatra da će izuzetno visoke cene postići proizvodi kojih na tržištu nema – poput kajsije i trešnje, ali i ostalih voćnih vrsta kao što su šljive, višnje i borovnice.

- Uprkos teškoj godini borovnica je i dalje bez ikakve dileme najprofitabilnija voćna vrsta. Cena maline prošle godine bila je izuzetno niska. S druge strane, proizvođači trešanja su dobro prošli zbog više cene, a ne treba zaboraviti da i kupina u poslednje vreme postiže jako dobru cenu - dodaje.

Cene podizanja zasada različitih voćnih vrsta variraju u zavisnosti od tehnologije koju primenjuju proizvođači.

- Recimo, ako želite da podignete zasad Oblačinske višnje ili lešnika, gde nije potrebna protivgradna mreža, investicije se kreću od 9.000 do 12.000 evra. Primera radi, i orah je prošle godine takođe bio dosta rentabilan kada su u pitanju nove sorte koje se uvode. Tu su ulaganja od 11.000 do 13.000 evra, ali s obzirom na to da je on dosta deficitaran i nema ga na tržištu proizvođači koji imaju vrhunsku tehnologiju imali su dobit od devet do 10.000 evra po hektaru - napominje Keserović.

Prema poslednjem popisu poljoprivrede iz 2023. godine, najveće povećanje površina i proizvodnje u poslednjih deset godina ostvareno je upravo kod borovnice. Sa samo 250 hektara u 2012. površine su u 2023. godini dostigle 8.318 hektara, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Profesor Zoran Keserović, u analizi “Stanje u savremenoj proizvodnji voća u Srbiji i mogućnosti za njeno poboljšanje” navodi da, u odnosu na ostalo jagodasto voće, proizvodnja borovnice nije toliko regionalno skoncentrisana.

Naime, najveće površine pod ovim voćem nalaze u reonu zapadne Srbije, u opštinama Arilje, Kosjerić, Ivanjica, Šabac, Lučani i Brus, dok drugo proizvodno područje pripada regionu Vojvodine. U Vojvodini se borovnica uglavnom gaji u kontejnerima, dok je u Zapadnoj Srbiji zastupljeno gajenje na zemljištu.

- Proizvodnja borovnice u Republici Srbiji bazirana je na zasadima severnoameričke visokožbunaste borovnice (Vaccinium corymbosum L.) čiji su plodovi dominantno namenjeni stonoj potrošnji. Pored toga, u Republici Srbiji se sakupljaju i plodovi šumske borovnice koji se izvoze zamrznuti ili u vidu drugih prerađevina. Najzastupljenije su sorte rane i srednje rane epohe sazrevanja. U tom periodu postoji deficit svežih plodova borovnice na inostranom tržištu, što olakšava plasman i obezbeđuje visoku prodajnu cenu proizvoda - navodi u svojoj analizi Keserović.

Pored gajenja na zemljištu, borovnica se uspešno gaji i u kontejnerima (saksijama ili vrećama).

“Prednosti gajenja u saksijama ogledaju se u povećanju broja biljaka po hektaru, olakšanom izvođenju zalivanja i programirane, precizno dozirane prihrane. S druge strane, javljaju se nedoumice u pogledu izbora rastojanja sadnje, veličine i tipa saksije i supstrata, kao i oko primene odgovarajućih mera nege, što sve dovodi do sušenja ili usporenog rasta biljaka i nižih prinosa od očekivanih”, ukazuje Keserović.

Prema njegovim rečima, od početka širenja proizvodnje borovnice u našoj zemlji u tehnološkom smislu pravljeni su veliki propusti koji se tiču nepravilnog izbora terena za zasnivanje zasada, lošeg kvaliteta sadnog materijala, neizbalansirane i prekomerne primene đubriva, nestručne rezidbe i neadekvatne zaštite.

(Kurir)

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

JANAF ODGOVORIO MOL-U: Snabdevanje naftom isključivo u skladu sa propisima EU i SAD

27. 02. 2026. u 17:45

Ekonomija

0 0

IT KOMPANIJA OTPUŠTA 40 ODSTO ZAPOSLENIH ZBOG AI: Akcije skočile za 20 odsto

27. 02. 2026. u 17:15

Ekonomija

0 0

ĐEDOVIĆ SA SIJARTOM: Pregovoramo intenzivno oko NIS-a, naftovod gotov 2027. godine

27. 02. 2026. u 16:44

Ekonomija

0 1

SRBIJA I MAĐARSKA RUŠE REKORDE, 19. MART KLjUČAN Mesarovićeva: 3,4 milijarde evra nije kraj- ova godina biće još intenzivnija

27. 02. 2026. u 16:04

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije