KOROVI U KUKURUZU: Najopasnije vrste i kako ih suzbiti?

KUKURUZ je širokoredna, ratarska kultura koja zauzima značajne površine u svetu. U našim agroekološkim uslovima seje se tokom aprila i početkom maja meseca, tačnije kada temperatura vazduha i zemljišta bude iznad 10 stepeni. U tom periodu se javlja i širok spektar korovskih uskolisnih i širokolisnih vrsta koje, ukoliko se ne reaguje na vreme, mogu naneti ozbiljne štete gajenom usevu.

Foto: IULIIA, Panther Media Global / Alamy / Profimedia

Korovska zajednica kukuruza u Srbiji broji više od 200 jednogodišnjih i višegodišnjih vrsta koje se razlikuju ne samo po izgledu, već i po sezonskoj dinamici javljanja.

Prolećni aspekt obuhvata deo zimsko-prolećnih efemera (Stellaria media, Lamium amplexicaule), zimsko prolećnih korova (Capsella bursa pastoris, Viola arvensis), rano prolećnih (Veronica persica, Sinapis arvensis) kao i ponika kasno prolećnih i višegodišnjih. Kasnije, tokom vegetacije, javlja se letnji aspekt koga čine pozno letnje i višegodišnje vrste. Tako se korovska zajednica uvećava formirajući jesenji aspekt koji traje sve do osnovne obrade zemljišta na jesen.

Međutim, nisu sve ove vrste podjednako rasprostranjene i zastupljene. Postoje one čije je suzbijanje otežano, ponekad i nemoguće.

Kojih se korova bojati?

S obzirom na to da je setva kukuruza na pragu, kao i klijanje i nicanje korova, izdvojili smo značajne štetne vrste koje utiču na prinos gajene kulture.

Najopasniji uskolisni korovi u ovoj kulturi su: divlji sirak, zubača, muhari, proso korovsko, dok grupu najopasnijih širokolisnih čine: pepeljuga, poponac, palamida, štir, lipica teofrastova, ambrozija, tatula i drugi.

Usled višegodišnje monokulture, kao i primene herbicida istog ili sličnog dejstva, došlo je do značajne ekspanzije divljeg sirka u usevu kukuruza.

Situaciju pogoršava činjenica da se ova korovska vrsta razmnožava kako semenom tako i podzemnim organom - rizomom, što znatno otežava njegovo suzbijanje.

Osim primene herbicida na bazi aktivne materije nikosulfuron u momentu kada je kukuruz u fazi dva do šest listova, a sirak iz rizoma visok 15 do 20 centimetara, neophodno je kasnije primeniti i ostale agrotehničke mere, a pre svega poštovati plodored.

Duboka obrada protiv zubače

Drugi uskolisni korov koji se takođe teško suzbija, a značajno smanjuje prinos kukuruza je zubača. Preventivna agrotehnička mera koja se najčešće primenjuje za suzbijanje ovog travnog korova, je duboka obrada zemljišta koja između ostalog, ima za cilj iznošenje rizoma na površinu kako bi došlo do njihovog izmrzavanja. Prolećnom obradom zemljišta se oni dodatno usitnjavaju, što može uticati na njihovo brže propadanje.

Vrste iz roda Setaria kao i proso korovsko suzbijaju se kombinacijom zemljišnih i sistemičnih herbicida nakon nicanja.

Suzbijanje širokolisnih, višegodišnjih korovskih vrsta u usevu kukuruza zahteva primenu preventivnih mera kao i korišćenje efikasnih herbicidnih sredstava.

Jedna od njih je poponac, vrsta sa snažnim, vretenastim korenovim sistemom koji prodire u dubinu čak i do šest metara, dok je stablo obavijajuće ili puzeće. Od hemijskih sredstava najbolje je primeniti herbicid na bazi aktivne materije dikamba i to kada je kukuruz u fazi tri do šest listova, a poponac visine 10 do 15 centimetara. Rizomi se uništavaju dubokom obradom zemljišta.

Palamida se ne da lako 

Drugi, ali ne manje značajan širokolisni korov u kukuruzu je palamida koja se razmnožava vegetativno preko pupoljaka obrazovanih na korenu i generativno, semenom. Jako brzo se širi, ali i teško suzbija, jer ima veliku regenerativnu moć. To znači da joj međuredna kultivacija samo pomaže da od oštećenog dela biljke nastane potpuno nova. Dejstvo herbicida nije na zadovoljavajućem nivou, posebno ako je invazivna vrsta u poodmaklom stadijumu razvića. Kombinacijom agrotehničkih mera, počev od plodoreda, oranja i pravovremene primene herbicida, smanjujemo mogućnost širenja i razvića ove opasne korovske vrste.

Pored toga što je alergena biljka, ambrozija je značajna korovska vrsta, naročito u okopavinama. Suzbija se košenjem, čupanjem, ali i primenom herbicida na bazi aktivne materije 2,4 D i fluroksipir, kada je u fazi ponika. Ukoliko se uništava košenjem, najbolje je to uraditi na visini ispod pet centimetara kako bi se sprečio proces regeneracije.

Tatula je jednogodišnja, otrovna biljka, sadrži alkaloide hiosciamin i skopolamin koji su najviše skladišteni u semenu. Ukoliko je stoka konzumira, može negativno da utiče na kvalitet mleka, kao i na samu mlečnost kod krava. Suzbijanje ove korovske vrste uključuje višekratnu obradu zemljišta, uništavanje biljaka pre cvetanja, međurednu kultivaciju, kao i primenu herbicida na bazi aktivne materije mezotrion, dikamba ili nikosulfuron.

(Agroklub)

Preporučujemo

Ekonomija

0 1

Kvadrat stana 15.298 evra, a cena kuće 3,8 miliona evra: Gde se nalaze najskuplje nekretnine u Srbiji

02. 05. 2026. u 22:46

Ekonomija

0 0

SAD pred provalijom: Rekordan dug i izjava koja je uzburkala javnost

02. 05. 2026. u 16:10

Ekonomija

0 0

Novi front ekonomskog rata: Kina blokira američke sankcije zbog iranske nafte

02. 05. 2026. u 15:22

Ekonomija

0 0

Analiza: Rusija ima najnižu nezaposlenost u G20

02. 05. 2026. u 15:17

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije