Čadež: Saradnjom velikih i malih proizvođača do održive poljoprivrede

Bezbednost, sigurnost i snabdevanje hranom je postalo evropsko ali i globalno strateško pitanje i zato će Privredna komora Srbije (PKS) zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raditi na promeni odnosa prema korišćenju resursa i načinima poljoprivredne proizvodnje, kroz povezivanje velikih domaćih i regionalnih kompanija sa malim gazdinstvima i njihovoj digitalnoj transformaciji i edukaciji, istakao je Marko Čadež, predsednik PKS.

Foto: Boban Ristić

Čadež je na konferenciji „Transformacija prehrambenih sistema“ u PKS, rekao da je u pitanju tema koja se ne tiče samo poljoprivrede, već i domaće i svetske privrede.

„Kada razgovaramo o rešenjima i o tome kako da konkurentnije proizvodimo i pratimo svetske trendove, moramo da razmišljamo kako da promenimo filozofiju odnosa prema resursima i načinu proizvodnje“, istakao je Čadež.

Foto: Boban Ristić

PKS želi da zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede, i kroz mrežu regionalnih privrednih komora i asocijaciju privrednih komora Zapadnog Balkana, pomogne u povezivanju velikih proizvođača, njihovo jače uključivanje u kooperacije i prenos znanja ka manjim proizvođačima, rekao je Čadež.

Prema njegovim rečima, tehnologija će u budućnosti predstavljati veliki značaj za uspeh u ovom procesu i zato je Centar za digitalnu transformaciju (CDT) PKS već podržao brojne kompanije iz prerađivačkog, prehrambenog i poljoprivrednog sektora.

„Nastavićemo to da radimo u saradnji sa BioSens Institutom i drugim institutima i da pomažemo inovativne ideje i nove kompanije, koje na pametan način kreiraju i ulaze u ovu transformaciju gledajući kako da, ne samo budu inovativne, već i da kroz korišćenje robotike i internet of things sistema, doprinesu regenerativnoj poljoprivredi u primarnoj proizvodnji“, poručio je Čadež.

Foto: Boban Ristić

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović je rekao da se poljoprivreda u proteklim decenijama oslanjala na intenzivne metode koje su donele velike prinose ali po cenu degradacije zemljišta, biodiverziteta ali i stabilnosti ekosistema.

„Danas kada smo svedoci dramatičnih klimatskih promena i ograničenih resursa u poljoprivredi, moramo ispitati svoje metode i usmeriti se ka održivom i ekološki prihvatljivom pristupu poljoprivredi. Regenerativna poljoprivreda, kao savremena ali i tradicijom utemeljena praksa, predstavlja jedan takav pristup“, istakao je Martinović.

Regenerativna poljoprivreda, dodaje, nije samo način obnove degradiranog zemljišta, ona je vizija poljoprprivrede koja radi u skladu sa prirodom, a ne protiv nje.

Podseća da je 9. oktobra ove godine Ministarstvo formiralo Radnu grupu koja će izraditi dokumente Javne politike za dugoročnu regulaciju i promociju regenerativnih metoda u poljoprivrednoj proizvodnji.

U sklopu konferencije u organizaciji FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija), Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i PKS, održana su i dva panela posvećena regenerativnoj poljoprivredi.

O regenerativnoj poljoprivredi, kao jednom od načina da se odgovori na globalne izazove klimatskih promena, krizu snabedanja hranom i očuvanje biodiverziteta, učesnicima skupa govorio je u onlajn obraćanju Nabil Gangi, zamenik regionalnog predstavnika za FAO regionalne kancelarije za Evropu i centralnu Aziju.

Foto: Фото: Бобан Ристић

POGLEDAJ GALERIJU

Na prvom panelu „Uloga regenarativne poljoprivrede u transformaciji prehrambenih sistema“ učestvovali su Vladimir Joković, potpredsednik Vlade za ekonomski sistem i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Crne Gore, Cvetan Tripunovski, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Severne Makedonije i Livija Pavićević, državni sekretar ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, dok su na drugom panelu „Primeri kod nas i u svetu“ svoja iskustva podelili predstavnici regionalnih kompanija, Milica Milanović, menadžer korporativnih poslova u kompaniji „Nestle“ i Jovan Bugarčić, direktor marketinga u kompaniji „Imlek“.

Preporučujemo

Ekonomija

0 1

NIS GRADI SOLARNU ELEKTRANU U OVOM GRADU: Početak radova 15. januar

14. 01. 2026. u 21:12

Ekonomija

0 0

OD LETA 2026: Ako vas uhvati gužva na putu, vraćaju vam novac od putarine

14. 01. 2026. u 21:03

Ekonomija

0 0

ŠOKANTNA RAZLIKA: U Srbiji obavezna vakcinacija psa 2.000 dinara, u Holandiji 100 evra!

14. 01. 2026. u 20:48

Ekonomija

0 15

U AUSTRIJI NAMETI ZA PSE 120 EVRA, U ĐILASOVO VREME BIO JE 300: Tamo napuštaju ljubimce, ovde nam se to desilo 2011. i ne ponovilo se

14. 01. 2026. u 20:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije