Primena obnovljivog vodonika u Evropi podstiče razvoj tehnologije u Srbiji

KORIŠĆENjE obnovljivog vodonika i stalno traganje za novim izvorima energije, ključni su za sve evropske države ukoliko žele da ostvare ciljeve klimatske neutralnosti do 2050. godine.

Foto: PRHyUS team

Učimo jedni od drugih, razmenjujmo iskustva u primeni H₂, da bi implementacija bila uspešnija, brža i jeftinija, poručili su predstavnici partnera INTERREG projekta PRHyUS prilikom trodnevne studijske posete Krakovu.

Prvi rezultati i ciljevi projekta PRHyUS, posvećenog promociji korišćenja obnovljivog vodonika za održivu i zeleniju Evropu, u kojem Privredna komora Srbije učestvuje kao deo međunarodnog konzorcijuma, uz partnere iz Italije, Nemačke, Poljske, Francuske, Belgije, Bosne i Hercegovine i Rumunije, predstavljeni su i na transregionalnoj konferenciji za medije. Konferencija u formi panelne diskusije organizovana je u sklopu programa posete Poljskoj, od 7. do 9. oktobra, pored razmene eksperata, međuregionalne radionice i obilaska vodoničnog distrikta.

Poljski ekspert za vodonik Pavel Brusilo predstavio je praktične primere upotrebe obnovljivog vodonika, naglašavajući lokalno delovanje kao odgovor na globalne izazove.

- Nekoliko opština u Poljskoj koristi autobuse na zeleni vodonik i na taj način sektor javnog transporta ne emituje štetne gasove - rekao je Brusilo.

Drugi primer je mala firma PROMET PLAST, poljski proizvođač polimera, koja je uz podršku EU fondova najpre instalirala manji elektrolizer za proizvodnju obnovljivog vodonika, zatim je povećala kapacitete i danas prodaje viškove.

- Vodonik nije univerzalno rešenje – to je alat koji nam omogućava da dekarbonizujemo sektore koje je najteže elektrifikovati. U okviru PRHyUS-a evropske ambicije prevodimo u regionalne koridore, ugovore i prihode, tako da do 2030. godine budu uspostavljeni i razvijeni stvarni, funkcionalni i ekonomski održivi vodonični ekosistemi - naglasio je Brusilo.

Mihail Juga iz Regionalne razvojne agencije Centru iz Rumunije istakao je ulogu projekta u prikupljanju investicija u okrugu Mureš s ciljem primene obnovljivog vodonika u kompaniji Azomureš, najvećem rumunskom proizvođaču đubriva.

Juga je ukazao i na izazove u korišćenju zelenog vodonika, kao što su skupa i složena integracija nove opreme, niska razvijenost pojedinih tehnologija i nedostatak snažnog pravnog okvira.

Kamila Gusperti iz Fondacije „Eni Enrico Mattei, rekla je da je neophodno ubrzati korišćenje obnovljivog vodonika kao energenta, posebno u sektorima sa visokom potrošnjom energije, u kojima i dalje postoji velika zavisnost od fosilnih goriva.

- Zeleni vodonik je odlično rešenje za sektore koji se teško dekarbonizuju, poput industrije, pomorskog i vazdušnog saobraćaja - poručila je ukazujući na ulogu projekta PRHyUS u sprovođenju analiza troškova i koristi kako bi se procenili ekološki, društveni i ekonomski uticaji, prepoznale prepreke i mogućnosti za industrijsku primenu.

Predstavnici partnera projekta obišli su Ribnik, koji nazivaju i poljskim vodoničnim distriktom, jer uspešno spaja lokalnu samoupravu, akademske institucije i kompanije u primeni vodoničnih tehnologija. Ribnik ima drugu po veličini stanicu za punjenje vodoničnih vozila u Evropi i vozni park koji će do kraja sledeće godine imati više od 20 autobusa na vodonični pogon. Punjenje rezervoara kod ovakvog autobusa traje samo 15 do 20 minuta, što je prednost u odnosu na električna vozila, ukazano je tokom prezentacije. Nedostatak je visoka cena, koja iznosi oko 11 evra po kilogramu H₂.

Takođe, novi Centar za obnovljive izvore energije na Šleskom tehnološkom univerzitetu i laboratorija u kojoj se testiraju elektrolizeri i prototipovi sistema za korišćenje i distribuciju H₂ pokazuju kako obnovljivi vodonik menja lokalne ekonomije i razvija regionalnu stručnost.

Projekat PRHyUS, sa budžetom od 1,85 miliona evra, trajaće naredne četiri godine i ima za cilj da doprinese energetskoj bezbednosti i smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva.

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

Trampova kula na granici s Rusijom: Bivša sovjetska republika dobija luksuzni neboder nazvan po američkom predsedniku

20. 04. 2026. u 20:05

Ekonomija

0 1

Telekom oborio rekorde: Godišnji prihod 2,3 milijarde €, profit 1,3 milijarde

20. 04. 2026. u 18:01

Ekonomija

0 0

Profitiraju od smrti i sahrana: "Procvetala" pogrebna industrija u Rusiji, broj novih firmi veći skoro 40 odsto

20. 04. 2026. u 17:12

Preduzetnik

0 0

Srpska gejming industrija prihodovala 222 miliona evra, ali zapošljavanje usporava

20. 04. 2026. u 16:50

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije