Bojan Stanić: Doprinos stabilnosti lokalnog, regionalnog i evropskog lanca snabdevanja
Iako je sektor usluga veoma značajan za privredu Srbije, pokazalo se da su uslužne delatnosti koje uključuju direktan fizički kontakt sa korisnicima posebno osetljive na globalne krize kao što je i aktuelna, izazvana epidemijom virusa korona. Prema pomenutom izveštaju, Srbija će ove godine zabeležiti pad od 2,5% sa realnom mogućnošću da već u 2021. godini dođe do skoka privredne aktivnosti (+4%), koji bi bio više nego dovoljan za pokriće ovogodišnjih gubitaka.
Nedavno je i agencija Standard and Poors potvrdila kreditni rejting Srbije na nivou BB+ (samo jedan stepeni ispod investicionog nivoa) sa stabilnim izgledom za dalje unapređenje. U okviru izveštaja je napomenuto da je Srbija u kriznom periodu očuvala makroekonomsku stabilnost i da je privreda, u strukturnom smislu, snažnija nego što je to bio slučaj tokom finansijske krize iz 2008. godine.
Iz toga proizlazi da treba posebnu pažnju usmeriti ka jačanju domaće proizvodnje u pogledu konkurentnosti na domaćem i međunarodnom tržištu, kao i čvršćoj povezanosti sa velikim tržišnim učesnicima, odnosno multinacionalnim kompanijama.
Ako razumemo da je ekonomski ciklus u stvari period između dve krize, odnosno dve korekcije, i da u određenom vremenskom razmaku do njihove smene neminovno dolazi, neophodno je jačati unutrašnju komponentu privrede, odnosno domaće privredne subjekte (privreda društva i preduzetnike), čime bi lokalno tržište postalo otpornije na poremećaje u globalnom lancu snabdevanja.
Sa druge strane, vodeće proizvodne kompanije evrozone razmatraju mogućnosti povlačenja dela proizvodnje iz udaljenih zemalja, odnosno približavanje svojim matičnim zemljama (eng. eng. nearshoring), pa im u tom smislu postaje atraktivno tržište Srbije i, šire posmatrano, Zapadnog Balkana. Takvim kompanijama je potrebna pouzdana mreža dobavljača, kako bi zadovoljili potrebu za sirovinama, poluproizvodima i finalnim proizvodima.
Upravo iz ovih razloga, nacionalni projekat "Stvarano u Srbiji" dobija na značaju, jer njegovom implementacijom i podizanjem svesti o važnosti domaće proizvodnje, doprinosi se stabilnosti lokalnog, regionalnog i evropskog lanca snabdevanja.
Kada se govori o razvoju proizvoda široke potrošnje (konkretnog brenda), neophodno je obezbediti njegovu prepoznatljivost na domaćem tržištu, kako bi se u perspektivi stvorila osnova za prekogranični plasman. Ovo je posebno značajno i zbog povećanja učešća finalnih proizvoda u izvoznoj strukturi zemlje, s obzirom na to da oni nose višu dodatu vrednost i direktno dolaze do krajnjih potrošača, čime na svojevrstan način podižu svest inostranih tržišta o potencijalu zemlje porekla, u ovom slučaju Srbije.
Zahvaljujući ekonomskom nasleđu, kao što su proizvodni kapaciteti, stručnost i iskustvo radne snage, domaće kompanije proizvode kvalitetne proizvode u oblasti mašina i električne opreme, tekstilne i drvne industrije i niza drugih prerađivačkih delatnosti, koji po svojim karakteristikama opravdavaju veće poverenje kupaca. Na taj način se sprovodi i deversifikacija proizvodne strukture, odnosno povećava se povezanost privrede unutar zemlje, što na kraju daje multiplikovani efekat.
U okviru komparativnih prednosti Srbije, posebno mesto zauzima prehrambena industrija, zahvaljujući prirodnim karakteristikama zemlje, tradicionalnom pristupu proizvodnji hrane i primeni savremenih standarda kvaliteta i bezbednosti. Imajući u vidu da je hrana strateški proizvod i da je potrebno održavati domaće proizvodne kapacitete, podrška agrobiznisu treba da doprinese ruralnom razvoju i poboljšanju demografskih trendova u unutrašnjosti i pograničnim područjima zemlje.
Jačanje domaće privrede, kao karike u međunarodnom lancu snabdevanja, posmatra se kroz doprinos sinergetskom efektu radi kreiranja globalne otpornosti na krizne situacije. U tome svi akteri treba da uzmu učešće, u skladu sa svojom ulogom na otvorenom tržištu: privredni subjekti, državne institucije i građani.
SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu
SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.
26. 11. 2024. u 17:09
(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)
JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.
24. 11. 2024. u 18:59
PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj
NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).
25. 11. 2024. u 15:22
Komentari (0)