SVAKI "KLIK" ZA BANKARE KEŠ: Mnogi klijenti negoduju posle masovnog uvođenja provizija na plaćanje bankarskih onlajn usluga

ELEKTRONSKO i mobilno bankarstvo, koje je u startu promovisano kao besplatno - odavno to nije. Iako se mnogi klijenti pitaju šta je zapravo trošak banaka kada su u pitanju onlajn transakcije, drugi ih nisu ni svesni, svako plaćanje na "klik" im izbije iz džepa od devet do 15 dinara.

Foto Shutterstock

Prilikom otvaranja svojih elektronskih naloga i mobilnih aplikacija, građani su bili obavešteni da na te transakcije banke neće uračunavati proviziju. Polako, bez pompe, gotovo neprimetno, finansijske ustanove su počele da se "ugrađuju" po svakom nalogu, u zavisnosti od sume, kao i broja transakcija u toku meseca. I sve to uporedo sa sve većim brojem onlajn transakcija. Sudeći po komentarima nezadovoljnih klijenata, bankari nisu hteli da ispuste još jednu "zlatnu koku", u sve većoj digitalizaciji plaćanja.

Prema podacima NBS za osam godina, od 2012. do 2020. godine, plaćanje elektronskim bankarstvom poraslo je više nego dvostruko, a mobilnim vrtoglavih 80 puta!

- Broj platnih transakcija koje građani i privreda obavljaju upotrebom elektronskog i mobilnog bankarstva je u stalnom porastu - kažu u Narodnoj banci Srbije. - Tako su u 2012. građani i privreda 72.802.538 puta platili upotrebom elektronskog bankarstva, a 466.258 platnih transakcija su obavili preko mobilnog bankarstva. Lane je obavljeno znatno više transakcija elektronskog bankarstva - 143.414.962, a mobilnog bankarstva - 37.809.125.

Prema poslednjim raspoloživim podacima za ovu godinu, u prva tri meseca već je dogurano do 35.902.177 platnih transakcija upotrebom elektronskog bankarstva i 12.161.666 plaćanja mobilnim bankarstvom. Iz godine u godinu raste vrednost platnih transakcija. Tako je 2012. preko e-bankarstva "obrnuto" 12.089 milijardi dinara, što je više od 100 milijardi evra. Prošle godine brojke su porasle na 22.386. milijardi dinara za e-banking i 519 milijardi dinara za m-banking.

Kolike su naknade zavisi od računa, paketa, ali i od cenovne politike banaka. Dok pojedine dozvoljavaju izvestan broj besplatnih transakcija, najčešće do 20 mesečno, druge za svaku naplaćuju 15, 20, 30 ili čak 60 dinara, a za sume iznad 300.000 dinara i do 150 dinara. Kod većine banaka ova usluga je besplatna ukoliko se transakcija obavlja interno, unutar banke, sa računa na račun.

Izgovori sa kojima su u startu klijenti nagovarani da pređu na elektronsko bankarstvo su da će im biti lakše jer neće čekati pred šalterima. Na kraju je ispalo da su banke smanjile broj zaposlenih, a takse prebacile i "na klik".

Prilikom otvaranja svojih elektronskih naloga i mobilnih aplikacija, građani su bili obavešteni da na te transakcije banke neće uračunavati proviziju. Polako, bez pompe, gotovo neprimetno, finansijske ustanove su počele da se "ugrađuju" po svakom nalogu, u zavisnosti od sume, kao i broja transakcija u toku meseca. I sve to uporedo sa sve većim brojem onlajn transakcija. Sudeći po komentarima nezadovoljnih klijenata, bankari nisu hteli da ispuste još jednu "zlatnu koku", u sve većoj digitalizaciji plaćanja.

Prema podacima NBS za osam godina, od 2012. do 2020. godine, plaćanje elektronskim bankarstvom poraslo je više nego dvostruko, a mobilnim vrtoglavih 80 puta!

- Broj platnih transakcija koje građani i privreda obavljaju upotrebom elektronskog i mobilnog bankarstva je u stalnom porastu - kažu u Narodnoj banci Srbije. - Tako su u 2012. građani i privreda 72.802.538 puta platili upotrebom elektronskog bankarstva, a 466.258 platnih transakcija su obavili preko mobilnog bankarstva. Lane je obavljeno znatno više transakcija elektronskog bankarstva - 143.414.962, a mobilnog bankarstva - 37.809.125.

Prema poslednjim raspoloživim podacima za ovu godinu, u prva tri meseca već je dogurano do 35.902.177 platnih transakcija upotrebom elektronskog bankarstva i 12.161.666 plaćanja mobilnim bankarstvom. Iz godine u godinu raste vrednost platnih transakcija. Tako je 2012. preko e-bankarstva "obrnuto" 12.089 milijardi dinara, što je više od 100 milijardi evra. Prošle godine brojke su porasle na 22.386. milijardi dinara za e-banking i 519 milijardi dinara za m-banking.

Kolike su naknade zavisi od računa, paketa, ali i od cenovne politike banaka. Dok pojedine dozvoljavaju izvestan broj besplatnih transakcija, najčešće do 20 mesečno, druge za svaku naplaćuju 15, 20, 30 ili čak 60 dinara, a za sume iznad 300.000 dinara i do 150 dinara. Kod većine banaka ova usluga je besplatna ukoliko se transakcija obavlja interno, unutar banke, sa računa na račun.

Izgovori sa kojima su u startu klijenti nagovarani da pređu na elektronsko bankarstvo su da će im biti lakše jer neće čekati pred šalterima. Na kraju je ispalo da su banke smanjile broj zaposlenih, a takse prebacile i "na klik".

MNOGO VIŠE NALOGA

O ZNATNO većoj upotrebi ovog bankarstva prošle u odnosu na 2012. govori i podatak o broju korisnika usluga internet i mobilnog plaćanja - kažu u NBS. - Tako je na kraju 2012. godine 875.420 klijenata imalo ugovorenu uslugu elektronskog bankarstva, a 2020. godine 3.156.041 što predstavlja povećanje od 3,6 puta.

O ZNATNO većoj upotrebi ovog bankarstva prošle u odnosu na 2012. govori i podatak o broju korisnika usluga internet i mobilnog plaćanja - kažu u NBS. - Tako je na kraju 2012. godine 875.420 klijenata imalo ugovorenu uslugu elektronskog bankarstva, a 2020. godine 3.156.041 što predstavlja povećanje od 3,6 puta.

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

Neviđena prevara: Poznata kompanija izgubila 1,6 miliona evra zbog jednog mejla

19. 04. 2026. u 14:06

Poljoprivreda

0 0

Ne kosite travu u voćnjacima: Evo zašto to nije poželjna radnja

19. 04. 2026. u 13:40

Ekonomija

0 0

Ispuniš anketu i dobiješ pare: Poslato 50.000 koverata na kućne adrese, a ovo je razlog

19. 04. 2026. u 13:20

Ekonomija

0 0

"Zlatna prilika za Tursku" Nova naftna ruta mogla bi da zaobiđe Ormuski moreuz

19. 04. 2026. u 12:23

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije