MINISTAR MALI PODVUKAO ISTINU: "Sa zadovoljstvom iznosim argumente u korist naših tvrdnji"

Novosti onlajn

07. 09. 2021. u 15:01

MINISTAR finansija Siniša Mali na svom Fejsbuk profilu izneo je činjenice kojima je osporio brojne pokušaje medija bliskih opoziciji da umanje i ospore ekonomske rezultate koje naša zemlja postiže.

МИНИСТАР МАЛИ ПОДВУКАО ИСТИНУ: Са задовољством износим аргументе у корист наших тврдњи

Foto Tanjug

- U poslednje vreme smo svedoci da mediji bliski opoziciji uporno pokušavaju da ospore naše ekonomske rezultate. Svakodnevno imamo priliku da čitamo razna poređenja, koja pokazuju kako navodno Srbija nije baš toliko uspešna u ekonomiji i kako je neko prethodno rukovodstvo imalo bolje rezultate u vođenju ekonomske politike.

Mene neretko raduju ovakvi tekstovi, jer su naše izjave o ekonomskim rezultatima uvek dobro potkrepljene činjenicama, tako da sa zadovoljstvom iznosim i argumente u korist naših tvrdnji.

U nizu tih pokušaja, izašao je i tekst pod naslovom “Pre nego što je SNS došao na vlast privreda je rasla tri puta brže” gde se iznose poređenja o rastu privrede od 2001. do 2011. godine i od 2011. godine pa do danas.

Interesantno je da se i sam autor, nakon što je na početku izneo ovu tezu, na kraju teksta ograđuje od te konstatacije i piše kako je rast u tim godinama bio neodrživ i na “staklenim nogama”.

O ovoj temi sam pisao u publikaciji pod nazivom “Dve decenije ekonomske politike Republike Srbije – od finansijskog kraha do stabilizacije i ubrzanog rasta”, gde na samom početku detaljno obrazlažem kakva je bila ekonomska politika do izbijanja svetske ekonomske i finansijske krize.

Period do početka svetske ekonomske krize 2008. godine karakterišu izuzetno povoljne međunarodne ekonomske okolnosti i ekspanzivna putanja globalnog rasta. Rast naše privrede je bio zasnovan pre svega na potrošnji, a ne na investicijama i izvozu, kao što je to slučaj danas. Imali smo i izuzetno visoku, dvocifrenu stopu inflacije, dvocifrenu stopu nezaposlenosti i potpuno urušavanje tržišta rada. Na tržištu rada je bilo evidentno i da dolazi do povećanja sive ekonomije i do poreske evazije. Prihodi od privatizacije su bili izvor finansiranja neproduktivnih državnih rashoda, što je kasnije dovelo do spirale rasta deficita i duga.

Takođe, finansiranje potrošnje je generisalo snažan rast uvoza i visok dvocifren deficit tekućeg računa koji je dostigao 20%. Izvoz je bio destimulisan jakom aprecijacijom kursa koja je značajno umanjivala konkurentnost privrede.

Najveći doprinos BDP-u dolazio je od sektora usluga, pre svega trgovine, saobraćaja i komunikacija, dok je industrija beležila smanjenje učešća u BDP-u i davala znatno skromniji doprinos njegovom rastu.

Dakle, suština je da su u tom periodu generisane spoljne i unutrašnje neravnoteže i da je rast ekonomije bio poptuno neodrživ, kao što i sam autor teksta kaže. Svi drugi makroekonomski pokazatelji su bili izuzetno nepovoljni, za razliku od situacije koju imate danas.

Upravo je ekonomski rast, uz prisutne brojne spoljnotrgovinske i unutrašnje neravnoteže, predstavljao ozbiljnu pretnju makroekonomskoj održivosti, o čemu sam takođe pisao u pomenutoj publikaciji. Model rasta privrede koji je bio zasnovan na povećanju neproduktivne potrošnje i uvoza, u uslovima smanjenog priliva kapitala i intenzivnih eksternih globalnih šokova, imao je za posledicu neuravnoteženu spoljnotrgovinsku poziciju zemlje.

Sve navedeno dovelo je zemlju u izuzetno tešku poziciju, pa ste tako 2012. godine, pored krize javnog duga, imali i krizu likvidnosti. Na računima države krajem jula 2012. godine bilo je svega 8,4 milijardi dinara. Samo za isplatu mesečnog fonda za penzije u tom periodu je bilo potrebno 40 milijardi dinara, od čega je budžet Republike dotirao 22 milijarde dinara. Dakle, sredstva na računu nisu bila dovoljna čak ni za penzije. Poređenja radi, danas na računu imamo 263,9 milijardi dinara.

Osim toga, danas imate rekordno nisku nezaposlenost, a ne zaboravite da je 2012. godine iznosila 25,9%, zatim nisku inflaciju od 3,3% međugodišnje, stabilan kurs već godinama unazad, nivo javnog duga u potpunosti pod kontrolom čak i u uslovima pandemije korona virusa, a koji danas iznosi 55,4% BDP-a.

Rast našeg BDP-a danas je održiv, zasnovan je na realnim osnovama, na rastu industrije, na proizvodnji u fabrikama koje se gotovo svakodnevno otvaraju. Srbija danas nije zemlja kao što je nekad bila, a iskreno sumnjam da će neki građanin reći da je živeo bolje nakon 2000. godine nego što živi danas. Mi danas gradimo auto-puteve i brze saobraćajnice, gradimo bolnice i škole, otvaramo nove fabrike i nova radna mesta, povećavamo plate i penzije… Radimo sve kako bi naši građani živeli bolje i tome ostajemo posvećeni, uprkos svakodnevnim kritikama i mržnji kojima smo izloženi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

SRPSKA LEGENDA RADI U SKLADIŠTU ZA 400 EVRA, A IGRALA I ZA REAL! Propao sam i pao u depresiju