Ekonomija

STIŽE HARAČ I NA PENZIJE: Još jedna banka naplaćuje naknade od najmanje 150 dinara

Б. Царановић

01. 10. 2021. u 08:25

MNOGIM penzionerima koji su radni vek proveli u inostranstvu, od danas će se na primanja koja stižu iz drugih zemalja obračunavati provizija. Još jedna banka koja posluje u Srbiji u svoj asortiman naknada dodala je i ovu za devizne penzije - od 0,23 do 0,35 odsto, a minimalnih 150 dinara. Na udaru su i oni kojima stiže tek pokoja konvertibilna marka ili evro iz regiona.

СТИЖЕ ХАРАЧ И НА ПЕНЗИЈЕ: Још једна банка наплаћује накнаде од најмање 150 динара

Foto Z. Jovanović

U Srbiji deviznu penziju prima oko 240.000 građana, koji su radili u nekoj od 30 zemalja, sa kojima imamo sklopljene međunarodne ugovore o socijalnom osiguranju. Veliki broj je iz bivših jugoslovenskih republika, a najviše iz Nemačke, Hrvatske, Austrije, Bosne i Hercegovine i Švajcarske. Na taj način slije se na njihove račune u ovdašnjim bankama oko 700 miliona evra, pa oni zadovoljno trljaju ruke.

Oko 46.000 penzionera novac dobija iz Nemačke, iz Hrvatske 57.000, a Austrije 27.000. Brojni su i penzioneri iz Bosne i Hercegovine - oko 40.000, Švajcarske - više od 16.000.

Za penzije iz Slovenije naknada od danas iznosi 0,30 odsto od iznosa, a minimum 150 dinara, iz Nemačke - 0,23 procenata. Iz Hrvatske i BiH iznosi 0,35 odsto od iznosa, a najmanje 150 dinara.

Iz NBS su za naš list kada smo najavljivali ovu taksu rekli da je zakonom propisano da se platni promet sa inostranstvom može obavljati i putem platne institucije i javnog poštanskog operatora, a ne samo preko banke. Objasnili su da visina provizije zavisi od toga da li se sredstva prenose doznakom, međunarodnom uputnicom ili brzim prenosom novca, kao i da na naknadu utiče iz koje zemlje je uplata, odnosno visine provizija koje zaračunavaju korespondentske banke u inostranstvu, kao i iznosa novca koji se šalje.

Na spisku novih naknada za klijente su i kazna od 1.000 dinara za neosnovanu žalbu banci, pogrešno popunjen platni obrazac, kao i poskupljenje održavanja računa, kartica, podizanje novca na tuđim bankomatima i filijalama. Naplaćuju se čak i ležarina za čekove, transakcije elektronskim i mobilnim bankarstvom.

TROŠKOVI DO PLAFONA

TROŠKOVI održavanja tekućeg računa koštaju uglavnom od 145 dinara do 595 dinara mesečno. Podizanje novca sa tuđih bankomata ide i do 400 dinara, koliko pojedine banke uzimaju čak i za podizanje hiljadu dinara. Provizije za podizanje novca sa šaltera drugih banaka kreditnim karticama - kreću se oko tri odsto od transakcije, a minimalne provizije ponegde su 360 dinara. Naplaćuje se i izdavanje potvrda, koje mogu da stignu i do cene od 1.500 dinara.

Zapratite Nportal na Fejsbuk stranici

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

MOGLO BI UMRETI 4.500 LJUDI Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi
Svet

0 6

"MOGLO BI UMRETI 4.500 LjUDI" Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

JUŽNA Evropa suočava se sa žestokim toplotnim talasom - temperature prelaze 40 stepeni Celzijusa, a u španskoj pokrajini Uelva izmereno je rekordnih 46 stepeni, što je najviša junska temperatura u istoriji zemlje. Istovremeno, Italija, Grčka, Portugalija i Zapadni Balkan takođe beleže rekordne vrućine, praćene šumskim požarima i ljudskim žrtvama.

01. 07. 2025. u 11:45

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

BANKROT POSTAO SVAKODNEVICA: U Nemačkoj raste nesolventnost firmi, a sve je više onih koji proglašavaju stečaj
Ekonomija

0 0

BANKROT POSTAO SVAKODNEVICA: U Nemačkoj raste nesolventnost firmi, a sve je više onih koji proglašavaju stečaj

UZ političke trzavice, Nemačku prate i sve veći i teži ekonomski problemi. Najnovija studija pokazuje da su nesolventnost firmi i broj zabeleženih bankrota, na najvišem nivou u poslednjoj deceniji. Podaci agencije za praćenje ekonomije Kredireform, pokazuju da je u ovoj godini bankrotiralo oko 11.900 kompanija, što je za 9,4 procenta više nego u istom periodu lane. Najteža situacija je kod proizvođača automobila i hemijske industrije, gde se beleži nagli pad profita.

01. 07. 2025. u 17:19

Politika
Tenis
Fudbal
PRAVNI POSTAO LEGLO ZARAZE: Pogledajte kako nam izgledaju fakulteti zbog bande blokadera (FOTO/VIDEO)

PRAVNI POSTAO LEGLO ZARAZE: Pogledajte kako nam izgledaju fakulteti zbog bande blokadera (FOTO/VIDEO)