MINISTAR MALI U DEBATI "REČ NA REČ": Srbija se u poslednjih par godina mnogo promenila
MINISTAR finansija Siniša Mali učestvuje večeras u u debati “Reč na reč” na RTS-u.
Ministar je govoreći o uvođenju platnih razreda istakao da su oni samo deo šire reforme javne uprave.
- Srpska napredna stranka, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, od 2014. godine je započela široke, teške reforme u svim oblastima društva i svaki građanin Srbije danas može da vidi efekte i rezultate reforme javne uprave. Imamo nekoliko primera. Danas se mladi od 16 do 29 godina prijavljuju za pomoć države od 100 evra preko portala Uprave za trezor, jednostavno i brzo i to je primer rada Javne uprave. Kada smo se svi prijavljivali za vakcinaciju, takođe smo to uradili brzo i efikasno, preko portala eUprave. Danas kada svako popunjava poreske prijave, popunjava ih takođe online.
Srbija se, navodi ministar, u poslednjih par godina mnogo promenila.
- Modernizovali smo našu javnu upravu, mnogo uložili u digitalizaciju, u unapređenje njegovog rada, i ti rezultati se danas vide. Ne može se uporediti ovo danas sa onim što je bilo pre par godina, a platni razredi su samo deo te uspešno sprovedene reforme - naglasio je Mali.
Ministar je istakao da platni razredi nisu jedino rešenje za reformu Poreske uprave.
- To je deo celokupne i sveobuhvatne reforme javne uprave. Kada govorite o javnoj upravi, u ovom trenutku u svetu, a i u Srbiji: digitalizacija, modernizacija, što manje direktinih kontakata, to je ono čemu i mi težimo. Sa druge da biste imali jaku i efikasnu javmnu upravu morate imati i zadovoljne zaposlene. Pogledajte kakve su samo plate danas u Srbiji, a kolike su bile pre 10 godina. 2012. godine prosečna plata u Srbiji je bila 329 evra, a danas, u decembru, imaćemo preko 600 evra. Korak po korak krenuli smo od zemlje koja je bila na ivici bankrota 2014. godine, a danas smo zemlja koja ima najvišu stopu rasta u Evropi. Deo te zasluge ide i javnom sektoru, i ja želim da zahvalim zaposlenima u javnom sektoru koji su i ove dve podlednje godine pandemije kovida 19 izneli na svojim plećima. Tu govorim o zdravstvu, o prosveti, i zato nam i plate u tim sektorima rastu, zato nikada više i ne ulažemo u prosvetu i zdravstvo, a platne razredi dolaze i mi ćemo ih sprovesti do 2025. godine - naglasio je ministar.
- Minimalna zarada bila je 2011. godine bila je 15700 dinara. Danas je 35000 dinara. Iz godine u godinu mi povećavamo minimalnu zaradu, već sada pokrivenost potrošačke korpe je skoro 90 odsto. 2011. godine nije bila ni na pola. Samo ukidanje agencija ne utiče na povećanje minimalne zarade. Naša politika je bila da iz godine u godinu povećavamo životni standard građana, kroz povećanje minimalne zarade, kroz povećanje penzija, kroz povećanje plata u javnom sektoru, kroz to da ljudi imaju novca za pristojan život. Stopa nezaposlenosti 2012. godine bila je 25,9 posto, svaki četvrti u Srbiji nije imao posla. Danas, u trećem kvartalu prošle godine, 10,4 posto uprkos pandemiji kovida 19. Bitan je ukupan napredak ekonomije koji određuje visinu zarade i određuje visinu plate - naveo je Mali.
Veliki projekat ISKRA
- Minimalna zarada se ne isplaćuje iz budžeta, već je plaćaju poslodavci - naglasio je.
- Tema platnih razreda nije jednostavna, nisu to samo brojke, to su ljudi i njihovi životi. Ne želimo da menjamo neke stvari preko noći - rekao je ministar finansija.
- Trenutno se sprovodi veliki projekat po imenu Iskra. Pravimo bazu sa tačnim brojem ljudi i njihovim primanjima, onda je mnogo lakše da se sprovede reforma - dodao je Mali.
- Subvencije su iste i za domaća i za strana pravna lica, za mene su to sve domaća pravna lica - rekao je Mali govoreći o subvencijama za zapošljavanje koje daje država Srbija.
- Održali smo finansijsku stabilnost, javni dug nam je 51,4 odsto BDP-a i to nakon 8,7 milijardi evra pomoći koje smo dali da bismo umanjili posledice kovida. U ovom trenutku smo lider u ovom delu Evrope - istakao je.
- Nikada se nije više ulagalo u celoj Srbiji, nikada plate više nisu bile više, kao ni penzije - podsetio je Mali.
On se zahvalio zaposlenima u javnoj upravi i podsetio na povećanja plata od 10 odsto najavivši dalja povećanja primanja.
- Sa tom politikom ćemo nastaviti i dalje. U srcu te reforme nam je i reforma javne uprave. Ne bismo mogli sve to da sprovedemo da javni sektor to nije podržavao - kazao je ministar.
Stanje u javnim preduzećima
- Kada su javna preduzeća u pitanju, volim da govorim o brojkama. Reformu JP smo pokrenuli 2014. i sada ne postoji nijedno koje predstavlja bilo kakav fiskalni rizik po budžet Republike Srbije što je potvrdio i MMF. Godine 2015. je 25 javnih preduzeća poslovalo pozitivno, a prošle ih je 84 svoju dobit uplatilo u budžet, dakle 3 puta više, a ukupno smo 16,8 milijardi dinara dobili od javnih preduzeća. Ne kažem da je sve sjajno, ali brojke dovoljno govore da nam je i taj deo privrede stabilan - objasnio je Mali.
- Nije istina da se bilo kome na početku godine prave planovi za opraštanje dugova. Nijedno javno preduzeće osim Resavice i Železnice ne dobija subvencije Vlade Srbije - naveo je Mali.
- Očekujem da naša javna preduzeća postanu motori napretka i razvoja - kazao je.
- EPS je imao problema ili neko je preuzeo odgovornost, odmah su smenjena četiri direktora, to je velika razlika - dodao je.
- Kada se govori o dobrim kadrovima, najvažnije je da ih privučete, a lakše ćete ih dovesti u zemlju koja ima budućnost, koja ima rastuću ekonomiju. To je najvažnije - istakao je Mali.
Kako je rekao, javna preduzeća sigurno mogu bolje, ali njihov doprinos u prevazilaženju pandemijske krize se ne sme zanemariti.
Preporučujemo
MINISTAR MALI: Državne hartije od vrednosti uskoro u sistemu Euroclear-a
24. 01. 2022. u 13:30
SINIŠA MALI: Pretnje neće zaustaviti predsednika u borbi za bolju Srbiju
22. 01. 2022. u 10:30
SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu
SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.
26. 11. 2024. u 17:09
(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)
JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.
24. 11. 2024. u 18:59
PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj
NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).
25. 11. 2024. u 15:22
Komentari (0)