STRUJNI KOLAPS UTANJIĆE DOBIT: U prvoj polovini 2021. prihod javnih preduzeća 14,7 milijardi dinara
KAKO su javna preduzeća poslovala prošle godine znaće se za koji mesec, kada se završe i predaju finansijski izveštaji. Poslednji presek otkriva njihove rezultate u prvoj polovini 2021. godine. Državne firme, koje obavljaju delatnost od javnog značaja, za prvih šest meseci su ostvarile dobit od 14,7 milijardi dinara. Iznos je precenjen za troškove amortizacije "Puteva Srbije", jer ih knjiže tek na kraju godine.
U "Programu ekonomskih reformi od 2022. do 2024. godine", Vlada Srbije napominje da su u ovom periodu profit ostvarila 22 preduzeća. Ona su u "plusu" od 18,5 milijardi dinara. To je više u odnosu na planiranih 10,1 milijardu dinara.
- Najveći uticaj na pozitivan neto rezultat u posmatranom periodu ima "Elektroprivreda Srbije", koja je ostvarila neto dobit u iznosu od 11,2 milijardi - stoji u ovom dokumentu.
Istina je da su ovo rezultati poslovanja do kraja juna. U njih nije ušao finansijski efekat zimskog kolapsa ove kompanije.
- U cilju umanjenja fiskalnih rizika povezanih sa poslovanjem javnih preduzeća u toku su procesi restrukturiranja najvećih javnih preduzeća - napominje se u "Programu reformi". - To je grupa preduzeća koje se bave železničkim saobraćajem - "Železnice Srbije", "Infrastruktura železnice Srbije", "Srbija voz" i "Srbija kargo", kao i u EPS i "Srbijagasu".
Celokupan proces se sprovodi u saradnji za vodećim svetskim finansijskim institucijama - MMF, Svetskom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj, kako bi se ova preduzeća postavila na zdrave osnove i počela da funkcionišu po tržišnom principu, te umanjili potencijalni fiskalni troškovi koji mogu proisteći iz njihovog poslovanja. Pored toga, započet je proces primene Akcionog plana za sprovođenje Strategije državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasništvu Republike Srbije, kojim je, između ostalog, predviđena sveobuhvatna korporatizacija javnih preduzeća.
Prethodnu godinu, 2020. javna preduzeća su završila sa profitom od 15,2 milijarde dinara. Njihova zakonska obaveza je da najmanje polovinu svoje dobiti uplate u budžet Srbije. Deo profita i dividendi društava kapitala u kojima država ima vlasništvo predstavlja značajan deo neporeskih prihoda.
FISKALNI RIZICI
POSTOJI nekoliko kanala kroz koje se mogu materijalizovati fiskalni rizici koji su povezani sa poslovanjem javnih preduzeća - napominju nadležni. - Oni uključuju državne garancije date za kredite javnih preduzeća, subvencije, neodgovarajuće poslovno planiranje, tradicionalno upravljanje koje ne odgovara potrebama tržišta. Održivost, efikasnost i profitabilnost javnih preduzeća utiču na prihode budžeta, odnosno na iznos dobiti koju uplaćuju u budžet. Kvalitet proizvoda i usluga koje obezbeđuju javna preduzeća utiču na efikasnost i profitabilnost privatnog sektora i u krajnjoj instanci na nivo poreza koje uplaćuju u budžet.
Preporučujemo
MINISTAR MALI: Nema javnih preduzeća koja predstavljaju fiskalni rizik
22. 11. 2021. u 13:24
TAČNO NA OVOM MESTU BI MOGAO POČETI TREĆI SVETSKI RAT: Putin ga smatra svojom teritorijom, NATO trupe već raspoređene
OVAJ snegom prekriveni granični most između dve srednjovekovne tvrđave u delu Estonije gde se govori ruski, mogao bi biti mesto gde će započeti treći svetski rat, piše Politiko.
26. 12. 2024. u 08:55
POJAVILA SE ŠOK TVRDNjA: "Rusi su oborili avion u Kazahstanu, pogledajte tragove eksplozije na repu letelice"
AVION Azerbejdžan erlajnsa, koji se 25. decembra srušio na putu za Rusiju, možda je oboren ruskom raketom zemlja-vazduh, prema izveštajima ruskih medija koji nisu naklonjeni Kremlju i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
26. 12. 2024. u 07:44
A POSLEDICE? Kina gradi najveću hidroelektranu na svetu - iseliće milione ljudi, "keširaće" neverovatne 35 milijarde dolara
PROIZVODIĆE trostruko više od 88.2 milijarde kWh, koliki je projektovani kapacitet trenutno najveće hidroelektrane na svetu - "Tri klanca" u centralnoj Kini.
26. 12. 2024. u 14:37
Komentari (0)