NE VOZITE BRZO DA VAM LEPOTA NE PROMAKNE! "Novosti" u patroli sa neimarima koji grade Moravski koridor, prvi digitalni auto-put u Srbiji
ŠTA vas očekuje na prvih 27 od 112,4 kilometra budućeg Moravskog koridora, koji je sa 2.900 radnika, 1.027 jedinica mehanizacije i 153 transportna sredstva najveće gradilište u jugogistočnoj Evropi, otkrivaju "Novosti" u patroli sa neimarima.
Naša ekipa uverila se da je na terenu skoro 16 potpuno dovršenih kilometara prvog digitalnog auto-puta Pojate-Preljina, koji će kroz srce Srbije spojiti Rasinski, Raški i Moravički okrug i sedam gradova i opština (Ćićevac, Varvarin, Kruševac, Trstenik, Vrnjačku Banju, Kraljevo i Čačak), kao i Koridor 10 na istoku sa Koridorom 11 na zapadu.
Ukoliko dolazite iz pravca Beograda, skrenućete kod Pojata i već na prvom kilometru auto-puta očekuje vas most. I to će biti samo jedan od čak 10 mostova, koliko ih ima do lokacije Koševi kod Kruševca, koji prelazi preko tri reke: Zapadna i Južna Morava, reka Rasina. Zemljani radovi na prvoj od tri deonice Moravskog koridora završeni su blizu 90 odsto od zacrtanog plana. A samo za te radove bilo je potrebno ugraditi čak tri miliona kubika materijala!
- Izvode se i zemljani radovi na odbrambenom nasipu u zoni Kruševca, čija je dužina 8,1 km i gde je stepen izvedenosti - 70 odsto, pri čemu je interesantan podatak da je tu potrebno ugraditi čak 435.000 kubnih metara materijala - napominje za "Novosti" Leonid Vuković, šef projekta Moravskog koridora i naš vodič kroz prve završene kilometre. - Na ovoj deonici je, pored izgradnje 10 mostova, predviđeno i podizanje osam nadvožnjaka i jednog podvožnjaka, a u toku su radovi na 17 objekata.
Na svakom kilometru zatičemo neimare konzorcijuma "Behtel-Enka", kome je poveren krucijalan infrastrukturni projekat. Majstore nalazimo u raznovrsnim poslovima: radovima na zatvorenom i otvorenom sistemu odvodnjavanja, na zaštiti trupa auto-puta od poplava, na izmeštanju i osiguravanju komunalne infrastrukture, izradi temelja za objekte koji će služiti za napajanje električnom energijom. Rade na stubovima za izmenjivu saobraćajnu signalizaciju, a deo majstora zadužen je za "digitalizaciju" auto-puta, kako bi svaki putnik mogao da, osim besplatnog interneta, dobije svaku važnu informaciju o stanju na putu.
Samo dva kilometra dalje nailazimo na denivelisanu raskrsnicu Ćićevac, jednu od 11 na celom koridoru. Ona mogućava direktnu vezu sa državnim putem drugog A reda br.1, a pored Ćićevca, povezuje i Varvarin. Tu su skoro svi radovi pri kraju i graditelji se pripremaju za asfaltiranje. Ukoliko želite da "siđete" sa Moravskog koridora, prvu narednu šansu imate na raskrsnici Kruševac-istok, na 20. kilometru auto-puta, kao i 1,5 kilometar dalje, na raskrsnici Kruševac-zapad.
Zapadna Morava, izlistala priroda i potpuna neobičnost:tirkizna veštačka jezera nastala usled ilegalnog iskopavanja šljunka očekuju vas u međuvremenu. Ravničarska, ali vrlo dinamična trasa tokom koje će zbog atraktivnog pogleda biti bolje da ste na mestu putnika, a ne vozača, prati vas sve do 13. kilometra i najdužeg mosta na prvoj deonici koji natkriljuje Zapadnu Moravu: dužine 596 metara, sa 16 raspona. U tom trenutku, sa leve, prelazite na desnu stranu Zapadne Morave i te obale držaćete se i u narednih 13 kilometara.
- Stepen izvedenih radova na mostu iznosi 90 odsto i trenutno se izvode radovi koji prethode hidroizolaciji na revizionim stazama i ugradnji, postavljanju ivičnjaka - precizira sagovornik "Novosti". - Uopšte, pored izazova koji se odnosi na opsežne aktivnosti na eksproprijaciji trasa auto-puta, delova zemljišta za regulaciju Zapadne Morave za pozajmišta i odlagališta materijala, obimne geoistražne radove, topografsko snimanje terena i na kraju priprema same tehničke dokumentacije, ishodovanje dozvola odgovarajućih da bi došli u fazu izvođenja, možda najveći izazov bio je usklađivanje tehničkih rešenja auto-puta sa hidrotehničkim uređenjem Zapadne Morave.
Sa najdužeg mosta prve deonice Moravskog koridora vidi se jasno državni put Kruševac-Kraljevo, kao i kružni tok dobro poznat putnicima koji putuju ka Pomoravlju ili Kopaoniku. I to nije jedina tačka gde će se skoro "dodirivati" državni put prvog B reda br. 23 sa auto-putem Pojate-Preljina. Ukoliko već sutra krenete državnim putem, Moravski koridor možete videti i kod Stalaća i kasnije od sela Makrešane na teritoriji Kruševca. S obe strane puta sve do prvog izlaska za Kruševac nailazimo na neimare, kamione, transportna sredstva koja prevoze materijal.
Ukoliko prikočite i otvorite prozor auta, čućete uglavnom engleski jezik. Više od 1.000 stranih radnika radi na izgradnji auto-puta i svi se osećaju kao kod kuće. To nam poručuju i na poslednjem mostu prve deonice, koji je sa 96 metara jedan od manjih i praktično vas uvodi na poslednji kilometar prve deonice Moravskog koridora.
- Bio je nešto jednostavniji za izgradnju, koristili smo grede od 30 metara, koje se montiraju sa dva krana, a blizina glavnog puta obavezivala nas je da fokusirano pratimo saobraćaj - predočava za "Novosti" Edin Lubura, inženjer zadužen za stručni nadzor na izgradnji mostova. - Najzahtevniji most bio je onaj koji smo prošli na 16. kilometru, pre svega usled postojanja dve krivine: potrebno je bilo da se zadovolji crtež i inženjerski proračuni, centrifugalna i centripetalna sila.
Nadomak Kruševca, Lubura nam otkriva šta će biti glavna lepota Moravskog koridora, koji će, uprkos nedostatku visinskih razlika, biti verovatno najzanimljiviji u Srbiji: 78 mostova, značajne promene okruženja i priroda kroz koju prolazite. I posle prvih 27 kilometara sagledavamo i osnovni nedostatak budućeg auto-puta: stizaće se brzo. Od Pojata do Čačka putovaćete bar dva sata kraće nego danas, a za nešto više od 70 minuta, pri brzini od 130 kilometara na čas, sva lepota Srbije će vam - promaći.
ŠTA SE DEŠAVA OD KRALjEVA DO ČAČKA
NA deonici 2, od Koševa do Adrana, trenutno se radi na dva mosta preko Zapadne Morave (na 29. i 48. kilometru), radovi na 7,5 km trase (raščišćavanje terena, izgradnja nasipa). Radovi na toj deonici počeli su u decembru 2021. godine, dok su radovi na deonici 3, od Kraljeva do Preljine, počeli u maju iste godine i tu je otvorena trasa u dužini od 27 kilometara. Radi se i na izgradnji 22 objekta, završeno je oko 25 odsto zemljanih radova, a uporedo se radi na zaštiti komunalnih instalacija i trupa budućeg auto-puta.
KAKO SE REGULIŠE ZAPADNA MORAVA?
MORAVSKI koridor je celom svojom dužinom praktično u dolini Zapadne Morave, koja je u prošlosti plavila i ostavljala značajne posledice po ljude, objekte, imanja. Tehnička regulacija ove reke kroz projekat podrazumeva izgradnju: 60 km hidrotehničkih objekata, 23 km potpuno novog korita, 12 km regulacije postojećeg, 4 km jednostrane obaloutvrde i čak 22 km rekonstrukcije postojećih i izgradnje novih odbrambenih nasipa.
INTERNET BESPLATAN, VOZAČIMA STIŽU OBAVEŠTENjA
DIGITALNI auto-put predviđa sistem u kome će svi digitalni uređaji na trasi biti međusobno povezani radi ostvarivanja brze i pouzdane razmene informacija, a sve sa krajnjim ciljem omogućavanja bezbednog i komfornog korišćenja auto-puta.
- Tako će budući korisnici biti u prilici da besplatno koriste bežični internet, razne vrste sadržaja na odmorištima i parkiralištima, a ono što je najznačajnije na izmenjivoj saobraćajnoj signalizaciji dobijaće informacije i upozorenja o eventualnim problemima na samom auto-putu i o situaciji u saobraćaju - objašnjava za "Novosti" Leonid Vuković. - Digitalizacija se radi po deonicama, to su tzv. završni radovi u okviru radova na izgradnji. Izgradiće se kablovska kanalizacija, kroz koju će proći optički kablovi i povezati sve ove digitalne uređaje, metro-stanice, brojače saobraćaja, naplatne stanice, stanice za bežični internet, svi oni će biti povezani u jednu celinu.
UKRAJINA U RAT POSLALA ROBOTE BEZ IJEDNOG ČOVEKA: Bitka dobila neočekivani ishod (VIDEO)
BRIGADA Ukrajinske nacionalne garde izvestila je o uspešnom napadu u kome su učestvovali samo roboti - od kopnenih robota naoružanih mitraljezima do letelica borbenih dronova. Ovi roboti su napali ruske položaje u Harkovskoj oblasti, na severu Ukrajine, i - pobedili.
27. 12. 2024. u 09:04
DRAMA U KOMŠILUKU: Otkrivena nepoznata letelica, stanovnici upozoreni da potraže skloništa
RUMUNSKI radarski sistemi otkrili su sinoć mali leteći objekat, za koji se sumnja da je dron, koji je ušao u nacionalni vazdušni prostor do šest kilometara u jugoistočnom okrugu Tulčea, saopštilo je ministarstvo odbrane Rumunije.
27. 12. 2024. u 09:23
BILjANA O RAZVODU: Bolje bolan kraj, nego bol bez kraja
BILjANA je nedavno prokomentarisala epidemiju razvoda na domaćoj estradi.
27. 12. 2024. u 22:26
Komentari (3)