INFLACIJA STIGLA DO PLAFONA: Svetska banka predstavila izveštaj koji predviđa rast privrede od 3,2 odsto

S. B.

03. 11. 2022. u 11:00

TALAS poskupljenja u Srbiji trebalo bi da je dostigao vrhunac. Poslednji podaci su izmerili inflaciju od 14 odsto, a stručnjaci Svetske banke očekuju da bi u uobičajene okvire mogla da se vrati do kraja naredne godine. Diktiraće je pre svega cene hrane i energenata.

ИНФЛАЦИЈА СТИГЛА ДО ПЛАФОНА: Светска банка представила извештај који предвиђа раст привреде од 3,2 одсто

Foto M. Anđela

Svetska banka u svom poslednjem, jesenjem, izveštaju nije začajno menjala prognoze rasta srpske privrede. Očekuju da će se kretati oko tri odsto godišnje - ove očekuju rast od 3,2 odsto, naredne 2,7, a 2024. godine - 2,8 odsto BDP.

- Ovo je veoma nezgodno vreme za bilo kakve prognoze, jer se podaci menjaju iz dana u dan - istakao je Lazar Šestović, viši ekonomista Svetske banke.

- Postoji više rizika koji bi mogli da utiču na predviđeni rast. Na prvom mestu to je inflacija, jer ne znamo šta će biti sa cenama energenata i hrane. Drugi rizik je fiskalni deficit, koji bi mogao da poraste. Stvari sada dobro idu, ali sve zavisi da li će energetskim preduzećima biti potrebna veća podrška. I na kraju je pitanje kakvo će biti snabdevanje električnom energijom i gasom.

Prema oceni stručnjaka Svetske banke, Srbija još nema problem sa kretanjem javnog duga.

Trenutno pregovaramo sa Međunarodnim monetarnim fondom oko novog aranžmana i pozajmice, ali i sa Svetskom bankom. Trenutno kod ove institucije imamo 14 kredita ukupne vrednosti od oko milijardu dolara. Usaglašavamo još tri pozajmice ukupne vrednosti od oko 505 miliona dolara. Većina sredstava, oko 400 miliona dolara bilo bi namenjeno podršci budžetu. Pregovara se i oko valute u kojoj bismo se zadužili.

- Normalno je da se države zadužuju više u nepredviđenim situacijama - smatra Nikola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji.

- Bitno je da dug ostane na održivom nivou. Nema razloga za zabrinutost. Važno je da se sredstva od kredita koriste za određene namene, koje omogućavaju rast produktivnosti privrede, ljudske kapacitete i zelenu ekonomiju. Ako se to dogodi, Srbija će biti u boljem stanju.

Srbija će se, posle nekoliko godina niskog deficita tekućeg računa, zbog velikog uvoza energenata, suočiti sa njegovim povećanjem. Mogao bi da dostigne oko 10 odsto BDP-a, ali nije isključeno da će još rasti.

MORA DA SE ŠTEDI

INFLACIJA, ma koliko pogubna za građane, u jednom segmentu ima dobar uticaj na državni budžet. Rastu prihodi, naročito oni od poreza na dodatu vrednost. Svetska banka, inače, očekuje da će deficit ove godine iznositi četiri odsto BDP.

- Država mora da počne da štedi - smatra Lazar Šestović.

- Depoziti države su još na dobrom nivou, ali mora da vodi računa o rashodima. Treba održati fond za plate i penzije na određenom nivou.

MALI: POSTIGNUT DOGOVOR O STENDBAJ ARANŽMANU SA MMF

MINISTAR finansija Siniša Mali ocenio je juče završenu posetu MMF-a Srbiji uspešnom i istakao da je sa delegacijom MMF-a postignut dogovor o budućem stendbaj aranžmanu za Srbiju koji bi trajao dve godine, u ukupnom iznosu od 2,4 milijarde evra.

Misija MMF u Srbiji završena je današnjim sastankom u Narodnoj banci, čime su okončani dvonedeljni razgovori o budućem aranžmanu Srbije sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom.

- Završili smo treću reviziju aktuelnog PCI instrumenta i usaglasili se o budućoj saradnji - kazao je Mali.

- Očekujem i zvaničnu potvrdu i odobrenje Odbora direktora MMF tokom decembra, nakon čega bismo i zvanično ušli u novi aranžman. To će biti dodatna podrška Srbiji da što lakše prođe kroz krizu, ali, pre svega, i dodatna sigurnost da ekonomske posledice sukoba u Ukrajini ne zaustave započete reforme, da bi se ublažili efekati usporavanja svetske ekonomije na Srbiju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

OVO NIJE NORMALNO: Siner pred veliko finale Torina