NAŠE JAVNE FINANSIJE SU STABILNE, SVE OTPLAĆUJEMO BEZ POTEŠKOĆA Mali o pisanjima pojedinih medija o navodnom reprogramu kineskog duga
MINISTAR finansija Siniša Mali oglasio se na svom Fejsbuk nalogu povodom pisanja pojedinih medija o navodnim reprogramu kineskog duga koji su Kinezi odbili.
Republika Srbija nije, niti ima potrebe ni razloga da traži reprogram kredita kineskoj banci „Export Import Bank of China“, kako je, pozivajući se na neimenovane izvore, danas netačno i neprovereno objavio portal demostat.rs u tekstu pod naslovom „Srbija tražila reprogram kineskog duga – Kinezi odbili?“, a koji su potom preneli pojedini mediji.
Javne finansije naše zemlje su stabilne, sve svoje obaveze otplaćujemo bez teškoća i na vreme, sredstva su blagovremeno obezbeđena, čak i za sve kreditne obaveze koje tek pristižu, pa su neprovereni, neimenovani izvori ovakvih vesti isključivo maliciozni pokušaj unošenja nesigurnosti i širenja potpunih neistina i lažnih vesti.
Trenutni nivo srpskog javnog duga od 51,3 odsto BDP-a je stabilna pozicija zaduživanja, koja nam sa visokom likvidnošću države, sa više od 500 milijardi dinara na računu u ovom trenutku, daje prostora da o refinansiranju svojih obaveza uopšte i ne razmišljamo. Naročito imajući u vidu nivo kamatnih stopa u svetu i trend rasta cene zaduživanja, dok je prosečna stopa zaduživanja Srbije početkom ove godine iznosila 2,93 odsto.
Ono što se insinuira u tekstu sa „izvorima sa margina“ značilo bi da se srpske obaveze prema kineskim bankama, bez razloga, morale reprogramirati po višim cenama, iako se i u samom tekstu navodi kontradiktoran podatak naslovu – „...Takođe treba znati i da je za kineske kredite teško naći isplativu alternativu. Ne samo da su skoro svi krediti dati sa fiksnom kamatnom stopom, već je ona i vrlo niska, uglavnom samo dva do tri odsto, što je u aktuelnom trenutku nemoguće dobiti na finansijskim tržištima…”
Ukupno stanje javnog duga Srbije prema pomenutoj kineskoj banci u ovom trenutku iznosu 2,3 milijarde evra i čini 6,6 odsto ukupnog javnog duga Srbije dok, na primer, dug prema finansijskim međunarodnim organizacijama čini 20,6 odsto ukupnog duga, te 25 odsto ili četvrtinu duga čini dug po emitovanim obveznicama na međunarodnom tržištu.
Ovi podaci upućuju na zaključak da je srpski javni dug dobro diversifikovan što nas uz stabilne javne finansije i likvidnost čini ekonomski stabilnom zemljom, te reprogrami kredita nisu u planu, niti su potrebni, pa ih nismo ni tražili.
Republika Srbija je obezbedila finansiranje svih kreditnih obaveza, ne samo za ovu godinu, kada nam do njenog isteka dospeva na naplatu oko 230 milijardi dinara, već i za narednu godinu.
Sledeće godine dospeva oko 240 miliona evra obaveza po osnovu kineskih kredita što je svega oko četiri odsto obaveza koje dospevaju po osnovu javnog duga (glavnica i kamata).
Osim toga, navedeni krediti prema kineskim bankama su u fazi povlačenja sredstava pa nema ni potrebe za reprogramom koji bi morao da podrazumeva produžetak roka otplate i bolje uslove za kredite koji već imaju dugu ročnost, odobreni su sa fiksnom kamatnom stopom i izuzetno su povoljni za današnje svetske uslove zaduživanja imajući u vidu da nose kamatnu stopu ispod tri odsto.
To Srbiji u uslovima svetskih ekonomskih nestabilnosti daje prostora za finansijski manevar potreban svakoj zemlji u uslovima krize. Naš najvažniji cilj je neugrožavanje makroekonomske stabilnosti zemlje i javnog duga, u čemu imamo i podršku Međunarodnog monetarnog fonda sa postojećim aranžmanom što nam govori da smo na dobrom putu.
BONUS VIDEO: Siniša Mali - Srbija je na sigurnom putu
Preporučujemo
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH
O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.
15. 12. 2024. u 13:55
DA LI JE MOGLO GORE? Evo zašto je pred reprezentacijom Srbije "nemoguća misija" u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo?
Fudbalska reprezentacija Srbije igraće u grupi K sa Engleskom, Albanijom, Letonijom i Andorom u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2026. ali je selekcija "gordi albiona" nešto što će predstavljati najveći problem izabranicima Dragana Stojkovića Piksija. Ne samo zbog kvaliteta, već i zbog nečeg drugog.
14. 12. 2024. u 13:16
BILA SAM TRUDNA, A ON JE BIO GRUB: Kamera zabeležila Noletovu i Jecinu svađu - snimak iznenadio sve
NOVAK i Jelena Đoković u emotivnoj vezi su od 18. godine, što znači da su pola života proveli zajedno. Važe za jedan od najskladnijih parova, ali i kod njih se dešavaju nesuglasice.
15. 12. 2024. u 12:00
Komentari (2)