PLAN UVOZA 4,2 MILIONA TONA UGLJA DO KRAJA 2022: U toku pripreme za što bezbedniju zimu, pune se skladišta
SRBIJA se priprema za predstojeću grejnu sezonu. Na deponijama termoelektrana "Elektroprivrede Srbije" ima oko dva miliona tona uglja i nastavlja se sa punjenjem. Kako za "Novosti" kažu u EPS-u, snabdevanje građana i privrede električnom energijom je stabilno, a svi proizvodni kapaciteti rade prema planu. Ističu i da je dobra popunjenost i akumulacija hidroelektrana.
- Na rudarskim kopovima proizvodnja uglja odvija se nesmetano i prema planu, a u toku su i planirani remonti kako bi se postrojenja što bolje pripremila za zimsku sezonu - ističu naši sagovornici. - Na deponijama termoelektrana EPS je oko dva miliona tona ovog energenta, i cilj je da se deponije održavaju na visokom nivou. Od početka godine uvezeno je 2,5 miliona tona uglja, a planirano je da se u ovoj godini uveze ukupno 4,2 miliona tona uglja.
Podaci pokazuju da je Srbija od 2019. do 2021. na godišnjem nivou nabavljala sa inostranog tržišta oko 330.000 do 386.000 tona lignita. U Ministarstvu energetike navode da su promene geoloških uslova, kao i eksploatacionog energenta manje toplotne energije uslovili meru uvoza kvalitetnijeg uglja koji pomešan sa onim iz ogranka Rudarskog basena "Kolubara" omogućava veću termoproizvodnju i obezbeđuje sigurnost snabdevanja strujom građana i privrede. Srbija nastoji da obezbedi dovoljne rezerve svih energenata, pa su tako i skladišta gasa bolje popunjena nego prošle godine, a dodatne količine se pohranjuju u Mađarskoj sa kojom je produžen ugovor za skaldištenje plavog goriva. Neizvesno je šta će se do kraja ove godine i naredne dešavati na tržištu. Međunarodna agencija za energetiku je nedavno upozorila da bi cene energenata ove zime mogle opet da porastu.
Potrošače u Srbiji ove godine očekuje još jedno poskupljenje struje i gasa od novembra. To je predviđeno aranžmanom naše zemlje sa Međunarodnim monetarnim fondom. Ministarka energetike Dubravka Đedović nedavno je potvrdila da će do tog rasta cena doći, jer Srbija mora da sprovede energetske reforme.
Podsetimo, na osnovu aranžmana sa MMF prethodno su 1. januara cene električne enrgije povećane za osam, a gasa za 11 procenata. Zatim je od 1. maja struja poskupela osam odsto, a gas 10 odsto, a isti procenat rasta cena trebalo bi da usledi i od novembra. Ministarka je rekla da više nema odlaganja i da će ono na šta smo se obavezali biti sprovedeno.
- Obavezali smo se u programu sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji je važan ne samo zato što je to međunarodna institucija, već je bitan pre svega za dugoročnu održivost našeg energetskog sistema - rekla je ministarka. - Mi smo i dalje sa svim prethodnim poskupljenjima veoma konkurentni što se tiče industrije. Za ugrožene građane smo izdvojili 3,5 puta više sredstava.
U Evropi su, kako dodaje, cene struje za građane poskupele od 130 do 140 odsto. Ona je navela da u Mađarskoj, ko troši iznad proseka, plaća tri puta skuplje struju, a gas mnogo više od toga. Ona je apelovala na građane da vode računa, da troše manje električne energije i da sa malim promenam navika to može da se ostvari.
BEZ NjEGA SE, IPAK, NE MOŽE
NASTOJANjA da se na globalnom nivou protera omraženi energent nisu urodila plodom. Međunarodna agencija za energetiku (IEA) je prošle nedelje u svom izveštaju o tržištu uglja navela da je potrošnja ovog energenta u 2022. godini porasla i dostigla novi rekord od 8,3 milijarde metričkih tona. Potražnja je skočila, kako se ističe, uprkos slabijoj globalnoj ekonomiji, uglavnom zbog toga što je bio lakše dostupan i relativno jeftiniji od gasa u mnogim delovima sveta. Iz uglja je lane proizvedeno 36 odsto električne energije na planeti. Prema proceni IEA, potrošnja tog energenta u ovoj godini ostaće blizu lanjskog rekordnog nivoa. EU i SAD su kupovinu uglja značajno smanjile, ali taj pad je nadomestila visoka tražnja u Kini i Indiji. Britanski energetski institut u svom godišnjem istraživanju navodi da je dominacija fosilnih goriva u 2022. bila gotovo nepromenjena, sa 82 odsto.
MAKRON SVE IZNENADIO: Evo šta kaže o pregovorima sa Putinom
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron rekao je da ne isključuje mogućnost pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom „kada kontekst dozvoljava“.
17. 11. 2024. u 21:03
ŠTA JE ATACMS KOJIM ĆE UKRAJINA UDARITI NA RUSIJU? Američka raketa ima domet 300 km, koristi se za gađanje ovih ciljeva
ADMINISTRACIJA američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
17. 11. 2024. u 19:48
DA ČOVEK NE POVERUJE: Pogrebni biznis - evo čime se Legija bavi u zatvoru
TAJ posao mu je plaćen.
18. 11. 2024. u 15:42
Komentari (0)