OVO JE NAŠ DAR OD BOGA Đedović o litijumu: "To je voz koji će proći, pitanje je hoćemo li ući u njega ili ostati na peronu da žalimo" (VIDEO)

Novosti Onlajn

12. 09. 2023. u 15:42

MINISTARKA rudarstva i energetike Dubravka Đedović bila je gost na današnjem panelu u okviru foruma "Naša održiva zajednica" koju je organizovala kompanija "Novosti".

ОВО ЈЕ НАШ ДАР ОД БОГА Ђедовић о литијуму: То је воз који ће проћи, питање је хоћемо ли ући у њега или остати на перону да жалимо (ВИДЕО)

Foto: Printskrin

Ministarka Đedović je kao današnji gost na panelu, govorila o rezultatima uštede električne energije i tom prilikom se zahvalila građanima za postignuti uspeh i najavila dodatne subvencije koje država izdvaja u okviru ove kampanje.

Ministarka je takođe prilikom svog izlaganja objasnila i šta bi iskopavanje litijuma donelo Srbiji i kako ovaj metal može doprineti očuvanju životne sredine.

- Činjenica je da je Srbija zemlja bogata mineralnim resursima i to je naš dar od Boga koji moramo dobro da sagledamo kako i na koji način možemo da ga iskoristimo. Ono što je takođe činjenica je da su kritične mineralne sirovine prepoznate od celog sveta kao neophodne za budućnost i tranziciju ka čistim izvorima energije. Bez njih nema prelaska na čistije izvore energije i zelene tranzicije jer je sirovina koja se koristi u raznih proizvodnji i solarnih panela i baterija za električne automobile, a znamo da je i Evropska unija donela zvaničnu odluku da 2035. zabrani korišćenje automobila na dizel i benzin - podsetila je ministarka.

Đedović je izjavila i da su decenije napretka i novog industrijskog poretka pred nama, a da će za to biti neophodno da se oslanjamo na te sirovine, naglašavajući da EU ima listu na kojoj se nalazi 30 kritičnih mineralnih sirovina.

- Mi imamo tu sreću da u našoj zemlji imamo veliki broj tih sirovina. Planirano je da se njihova vrednost poveća pet puta do 2050. godine i to sve govori u prilog tome da treba dobro da razmislimo šta ćemo raditi, jer svakako su mnoge zemlje sveta svesne da treba da stvore uslove da dođu do tih sirovina u svojim ekonomijama, pa su tako Francuska i Nemačka već se dogovorile o izgradnji fabrika baterija koje su neophodne za automobilsku industriju. To je voz koji će proći, pa mi ćemo ili ući u taj voz ili ostati na peronu da žalimo. Ali naravno, ne po svaku cenu. Energetika i rudarstvo imaju tu nesreću da ne može ništa da se uradi, a da nisi nekako naštetio životnoj okolini. Samo je pitanje kako si planirao i mitigovao rizike koje donose energetska postrojenja i rudarstvo - izjavila je ministarka.

Ona je istakla i značaj naprednih tehnologija koje pomažu da upravo danas postoje zeleni rudnici i da ne postoji otpad od rudarenja, te da se tako ide ka jednoj cirkularnoj ekonomiji u kojoj sve što je višak može ponovo da se upotrebi ili reciklira u neku drugu svrhu.

- Mi smo projekat litijuma zaustavili pre nego što smo imali priliku da vidimo studiju uticaja na životnu sredinu i da kažemo koji su to sve rizici i koje su to sve mere predložene da se ti rizici otklone. To jeste cilj takve studije koja posle prolazi sve regulatorne procese da bi došlo do nekog usvajanja ili javne rasprave. Jedno je sigurno, a to je da su proizvođači automobila najavili ulaganja do 2030. od 150 milijardi dolara u fabrike električnih vozila. Ono što mi strateški kao zemlja treba da težimo da mineralne sirovine koristimo u smislu zatvaranja lanca vrednosti u našoj zemlji, da dođemo do krajnjeg proizvoda. Dakle da imamo sve preduslove da se ona ne samo eksploatiše, nego koristi, u ovom slučaju i fabriku baterija i fabriku električnih automobila. Da li ćemo uspeti da u Srbiji imamo zainteresovanost "mercedesa" ili "be-em-vea" ili drugih automobilskih proizvođača da kod nas imaju svoju fabriku električnih automobila, zato što imaju preduslov za to, a to je sirovina, to je na nama - zaključila je Đedovićeva.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (3)

SINER JE BOLJA VERZIJA NOVAKA ĐOKOVIĆA: Čuveni trener šokirao teniski svet