Ekonomija

SPIRALU POSKUPLJENJA GURA CRNO ZLATO: Srbija zasad odeleva pritiscima sa globalnog tržišta energentima

Е.Б.Т.

23. 10. 2023. u 16:58

ŠTA će se dešavati na globalnom tržištu energenata je ključno pitanje, jer od toga zavisi i da li će novi talas inflacije zapljusnuti Evropu i druge delove sveta i smanjiti šanse za oporavak privrede. Rat između Izraela i Palestine pogurao je rast cena nafte i gasa, ali stručnjaci smatraju da se dramatične posledice mogu očekivati jedino u slučaju da se sukob proširi na ostatak Bliskog istoka, posebno na Iran. Prema rečima pomoćnika direktora Sektora za strateške analize PKS Bojana Stanića, analitičari procenjuju da je ovaj rat potencijalno opasniji nego sukob u Ukrajini.

СПИРАЛУ ПОСКУПЉЕЊА ГУРА ЦРНО ЗЛАТО: Србија засад оделева притисцима са глобалног тржишта енергентима

FOTO: Tanjug/AP

- U ekstremnom scenariju predviđa se uvlačenje Irana u sukob što bi izazvalo katastrofu na tržištu energenata, jer je ta zemlja ključna i za naftu i za gas - kaže Stanić. - U tom slučaju bi se moglo govoriti o novom inflatornom pritiskom koji bi bio žešći nego ovaj koji koji je izazvan energetskom krizom, kao posledicom rata u Ukrajini.

On podseća da je Srbija zavisna od uvoznih energenata, nafte i gasa. Drastičan skok njihovih cena, kako dodaje, izazvao bi poremećaj u platnom bilansu i novi inflatorni pritisak.

- Blažu varijantu toga, kao posledicu sukoba u Ukrajini, smo iskusili - navodi Stanić. - Deficit je 2022. godine bio povećan na 11,4 milijarde evra. To je najvećim delom posledica porasta cena energenata i inflacije. Već dve godine zaredom beležimo inflaciju oko 13 odsto, smanjenje kupovne moći stanovništva i potencijala za dugoročni rast.

Kako ističe, mi trpimo posledice rata, jer je naš model ekonomskog razvoja zasnovana na slobodnoj trgovini i investicajama iz svih delova sveta.

- Imamo sporazum o slobodnoj trgovini sa EU, pa oni uvedu kvote na čelik, ili CEFTA sporazum, a oni blokiraju ulazak srpske robe na Kosovo i Metohiju - objašnjava Stanić. - Zato moramo da se diverzifikujemo. U tom kontekstu sporazumi o slobodnoj trgovini imaju smisla. Takav je potpisan sada sa Kinom. Imamo ih i sa Evroazijskom ekonomskom unijom i Turskom, a pregovara se i sa Egiptom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Posledice koje je sukob u Ukrajini ostavio na ekonomiju Evrope najbolje se vidi na primeru Nemačke koja je u recesiji. A, ovo posrtanje EU utiče i na našu privredu.

- Nemačka ima skuplje energente zbog odricanja od ruskih jeftinijih koji su bili značajni za konkurentnost njene privrede - navodi Stanić. - Njeni odnosi sa Kinom su pod pritiskom zato što Zapad insistira na smanjenju zavisnosti od te azijske zemlje. Nemački ministar privrede Robert Habek ističe da ta politika mora da se sledi bez obzira što će se negativno odraziti na privredu.

NAMA JE NEMAČKA GLAVNI REPER

PAD potražnje u EU odražava se i na Srbiju koja je vezana za to tržište. Smanjuje se potreba za izvozom iz naše zemlje, što znači i proizvodnja. To je posebno izraženo u slučaju Nemačke koja je naš najveći spoljno-trgovinski partner i naše glavno izvozno tržište, pa sve što se događa na njemu, po sistemu spojenih sudova, utiče i na Srbiju.

- Kod nas rade nemačke kompanije, kao i naše firme koje su uključene u njihove dobavljačke lance - objašnjava Stanić. - Pad tražnje u Nemačkoj kod nas najviše utiče na deo metalske industrije, proizvođače auto-delova i raznih komponenti.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ZNANJE POKREĆE BUDUĆNOST: Moć mladih u zajedničkom kreiranju obrazovanja

ZNANjE POKREĆE BUDUĆNOST: Moć mladih u zajedničkom kreiranju obrazovanja