OD NEDELJE MOŽE I GAS IZ AZERBEJDŽANA: Ministarka Đedović Handanović, za "Novosti", povodom sutrašnjeg puštanja interkonekcije sa Bugarskom

IZGRADNjOM gasne interkonekcije sa Bugarskom, čije puštanje u probni rad kreće u nedelju, Srbija je dobila dodatnu energetsku sigurnost za naše građane i privredu koju do izgradnje ovog gasovoda nije imala, kaže za "Novosti" ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović i napominje da ne smemo da zaboravimo da je gasovod "Balkanski tok" završen u jeku pandemije korone, a pre izbijanja sukoba u Ukrajini, a da je gasna interkonekcija građena u vreme velike energetske krize.

Dubravka Đedović Handanović, Foto Z. Petrović

Uz nemerljivu podršku Vlade Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, kako kaže, ovi projekti učinili su da je pozicija Srbije neuporedivo povoljnija nego pre samo nekoliko godina, kad smo imali smo jedan pravac snabdevanja, preko Ukrajine i Mađarske.

- Danas Srbija ne samo što ima sigurnije snabdevanje gasom, već zadobija i značajno mesto na gasnoj mapi Evrope. Pored ruskog gasa koji se doprema "Balkanskim tokom", preko Srbije će odsad ići i tranzit gasa iz Azerbejdžana i Kaspijskog regiona ka zemljama centralne Evrope. Izgradnjom novih interkonekcija koje planiramo, pre svega ka Severnoj Makedoniji, nastojaćemo da tu poziciju u regionu dodatno ojačamo, kaže naša sagovornica:

- Dodatno je važno što smo uspeli da pokažemo da veliki projekat u energetici može biti završen u roku. Sama izgradnja je trajala 12 meseci, tokom kojih je izgrađeno 109 kilometara novog gasovoda, četiri merno-regulacione stanice u Pirotu, Dimitrovgradu, Beloj Palanci i Nišu, velika primopredajna stanica u Trupalama, ali i dodatni objekti u Knjaževcu i Crvenoj Reci. U naredne tri godine, imamo mogućnost da nabavljamo iz Azerbejdžana do 400 miliona kubnih metara gasa, što je blizu 15 odsto naše trenutnih godišnjih potreba, a od 2027. moći ćemo da te količine uvećamo na oko milijardu kubnih metara gasa.

Ministarka Đedović Handanović kaže da će ovaj gasovod direktno omogućiti da se više kompanija i domaćinstava na jugu Srbije, u Pirotu, Dimitrovgradu, Beloj Palanci i Nišu priključi na gas, koji je kao energent ekološki prihvatljiviji od drugih fosilnih goriva
Na naše pitanje da li su Bugari završili svoj deo, odgovara potvrdno.

- Završena je i deonica na teritoriji Bugarske, na vreme za puštanje gasovoda u probni rad.

Kada bi se kojim slučajem prekinuo "Turski tok" i veza preko Ukrajine, kapacitet ove nove gasne interkonekcije u pravcu Srbije iznosi 1,8 milijardi metara kubnih gasa, koliko iznose i maksimalne količine koje bi naša zemlja mogla da dobije iz ovog pravca u budućnosti, kaže ministarka:

- Pored toga, u slučaju poremećaja u snabdevanju, možemo da računamo i na rezerve gasa u skladištima u Srbiji i Mađarskoj. One trenutno iznose oko 635 miliona kubnih metara gasa, što je dovoljno za 65 dana prosečne dnevne potrošnje u grejnoj sezoni.

Ministarka energetike na gradilištu gasovoda , Foto Z. Petrović

Ovom interkonekcijom stizaće nam gas iz Azerbejdžana.

- Prvi gas iz ove države ka Srbiji moći će da poteče od danas! Već do kraja ove grejne sezone moći ćemo da računamo na gas iz Azerbejdžana, a do kraja 2024. na ukupno 400 miliona kubnih metara gasa. Kada je cena gasa za Srbiju u pitanju, ona je određena cenama ovog energenta na holandskoj berzi TTF, kao relevantnom tržištu za određivanje cene prirodnog gasa u EU. Sa ruskom stranom ugovorena je primena naftne formule. Energetska kriza pokazala je da je neophodno obezbediti i sigurnost u snabdevanju i održive cene, a sa postojanjem različitih dobavljača i ugovorenim komercijalnim uslovima, Srbija ispunjava oba ova uslova. Ne zaboravimo da cene na berzi mogu ići i ispod i iznad cena predviđenih dugoročnim ugovorima, a da je gas najskuplji onda kad ga nema.

Struja, koja je ove godine dva puta poskupela, jedna je od nezaobilaznih tema. Prošla godina je bila problematična zbog stanja u elektroenergetskom sektoru. Čini se da su i građani štednjom doprineli stabilizaciji sistema.

- Moj je utisak da su građani shvatili da trošimo mnogo više električne energije nego što je potrebno - tvrdi sagovornica "Novosti". - U prilog tome govore i popusti na uštede koje građani ostvaruju. Od ukupno 3.201.628 domaćinstava koja su mogla da ostvare uštedu, više od 58 odsto smanjilo je potrošnju struje za više od pet odsto u odnosu na prethodne dve godine. Najviše su štedeli građani u Beogradu, Subotici, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Smederevu. Pravo na popust zbog uštede struje u oktobru 2023. godine ostvarilo je 1.870.469 domaćinstava. Najveći popust od 40 odsto dobilo je 30 odsto domaćinstava, dok je za 12 odsto korisnika račun manji za 20 odsto. Dodatni popust ove godine je i umanjenje od pet odsto ukoliko domaćinstva korišćenje električne energije u nižoj tarifi uvećaju za pet odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Tu pogodnost ostvarilo je 374.579 domaćinstava, odnosno 11 odsto. Država je pomogla građanima i subvencijama da umanje račune u svojim domaćinstvima. Pravo na umanjenje računa od 1.000 dinara u oktobru na računima za struju ostvarilo je 96.000 naših penzionera, kojima su penzije niže od 22.000 dinara.

Dogodine neće poskupeti struja!

- ONO što je za građane Srbije u ovom trenutku možda najvažnije, to je činjenica da ovu zimu i hladne dane dočekujemo daleko spremniji nego ranijih godina. U Srbiji ima dovoljno energenata i građani oko toga ne treba da brinu. Zaliha uglja na deponijama ima dovoljno, one su na rekordnom nivou i iznose 2,3 miliona tona. Odlične su i akumulacije u hidroelektranama, oko 600. U prvih 11 meseci ove godine od razlike uvoz/izvoz struje EPS je zaradio 128 miliona evra. EPS izmiruje svoje obaveze prema dobavljačima na vreme, promenili smo Statut EPS-a, smanjili nadzor od strane Vlade i uveli profesionalni nadzorni odbor. Fokus EPS-a u 2024. će biti na restrukturiranju, proizvodnji i investicijama, a nova povećanja cene struje nisu planirana. Konačno, zbog svega toga, 2024. je i godina u kojoj, konačno, posle više decenija, nisu planirana izdvajanja iz budžeta za EPS!

Moći će i iz Aleksandropolija

NA pitanje kada bismo mogli da konkurišemo i za TNG iz Aleksandropolija, ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović kaže da pored azerbejdžanskog gasa, gasna interkonekcija omogućava da dobijamo gas i iz drugih izvora, koji dolaze do terminala za tečni prirodni gas u Aleksandropolisa u Grčkoj. U toku su pregovori za zakup prvih kapaciteta iz ovog terminala.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije