ZAŠTO JE TELEKOM PRODAO ANTENSKE STUBOVE: "Jedini poslovno racionalan i ispravan potez"

KRAJEM novembra u javnosti se pojavila informacija da "Telekom Srbija" priprema prodaju većine najznačajnijih telekomunikacionih antenskih stubova i prateće opreme. Isto je potvrdio i generalni direktor kompanije, Vladimir Lučić, koji je tada rekao da je prodaja stubova bez telekomunikacione infrastrukture "svetski trend".

Foto promo

- Trend je krenuo u Evropi, jer ‘Telekomovi’ operateri dobijaju više benefita: značajna sredstva za dalju transformaciju kompanije i boljeg partnera za dalju izgradnju. Nama građevina nije kor biznis. I sadašnje stubove su nama druge firme radile, a spoljne firme ih održavaju - rekao je Lučić u gostovanju u Jutarnjem programu RTS-a krajem novembra.

Nakon prodaje stubova, Telekom Srbija imaće odnos “neto dug/EBITDA” od svega 1.7x i predstavljaće nisko zaduženu kompaniju, među najmanje zaduženima u industriji na svetskom nivou. Recimo, najviši ima Cellnex i on iznosi 7.3x.

Telekom će tako dobiti još veći kreditni kapacitet da investira u razvoj tržišta, u korisnike i usluge, umesto da fokus bude na ulaganjima u infrastrukturu, koja ne predstavlja srž onoga od čega operatori stvaraju najveći profit i korisničko zadovoljstvo.

- Da je to tako potvrđuju primeri dve velike uspešne međunarodne kompanije: Vodafon je prodajom stubova smanjio zaduženost sa 2.9x na 1.7x, a T-Mobil sa 4.0x na 2.9x, što znači da je ovaj operater pre prodaje stubova bio zaduženiji nego naš Telekom, a posle prodaje ostao je više zadužen nego što će biti srpska kompanija - dodaju.

Telekom nema ni najmanju radnu jedinicu koja se bavi stubovima. Taj posao je uvek bio “autsorsovan”.

Kako se kretalo tržište antenskih stubova u Evropi?

Razvoj tržišta antenskih stubova na našem kontinentu kreće 2018. godine kada se pojavljuju specijalizovane kompanije koje preuzimaju pasivnu infastrukturu operatera i primećuje se snažan rast vrednosti i broja transakcija.

- Rekordna godina je bila 2021, a onda je u 2022. krenuo lagani pad - pritom, više je smanjena količina transakcija nego njihova vrednost. To znači dve stvari: da su antenski stubovi na tržištu u velikom broju od 2018. prodati, ostalo ih je značajno manje, a za te preostale i dalje može da se dobije značajna cena; ipak, s obzirom na to da pada i cena, nema prostora za dalje čekanje, operateri koji sada ne krenu u prodaju imaće za godinu dana nepovoljnije tržišne uslove - navode iz srpskog giganta i dodaju:

- Telekom Srbija se zato odlučio na jedini poslovno racionalan i ispravan potez - da uradi ono što su pre njega uradili drugi igrači na tržištu, a dok još može da se dobije najbolja cena. Tim putem su prethodnih godina krenule mnoge najuspešnije i najveće kompanije u Evropi: od pomenutih Vodafon i T-Mobil, preko Dojče Telekom, Telefonika i Telija, do A1.

Što se tiče regiona, svoje tornjeve u Sloveniji, Hrvatskoj i Bugarskoj prodala je Junajted Grupa, takođe sa obrazloženjem da se rasterećuje zaduženosti kako bi stvorila povoljnije uslove za rast".

U isto vreme su se na tržištu pojavile “toranj kompanije”, koje se bave operativnim rukovođenjem pasivnom bežičnom mrežnom infrastrukturom, kao što su stubovi, i izgradnjom nove po potrebi. To su ujedno najbrže rastuće kompanije u procesu izdvajanja infrastrukture od operatera.

- Uz to, deljenjem kapaciteta tornjeva većem broju zakupaca smanjuje se ukupan trošak za mobilne operatere, poboljšava se pokrivenost signala i smanjuju se potrošačke cene - navode iz Telekoma.

Odgovornosti “toranj kompanija” obično uključuju:

- One poseduju pasivnu infrastrukturu na lokaciji i iznajmljuju prostor na njoj operaterima za smeštaj njihove aktivne opreme - bazne stanice, “outdoor” kabineti i sistemi napajanja povezani sa baznim stanicama, što ostaje u vlasništvu operatera - pojašnjavaju iz kompanije.

Precizno: ukupan broj lokacija sa opremom za telekomunikacije na nivou Telekom Srbija Grupe iznosi preko 5.000, od čega su svega 1.826 sopstveni stubovi.

Preporučujemo

Ekonomija

0 1

KIRIL DMITRIJEV: Ursula fon der Lajen loše upravlja energetskom bezbednošću EU

17. 03. 2026. u 22:00

Ekonomija

0 3

U SMEDEREVU VEČERAS PREDSTAVLjENA MONOGRAFIJA O 110 GODINA FABRIKE ŽELVOZ U SMEDEREVU: Želvoz- ponos i identitet grada

17. 03. 2026. u 21:45

Poljoprivreda

0 1

NOVO REŠENjE U BORBI PROTIV KOROVA: Kineski naučnici razvili herbicid koji ne zagađuje zemljište

17. 03. 2026. u 21:00

Ekonomija

0 0

IRAN UDARA NA ENERGETSKU INFRASTRUKTURU: Cene nafte lete u nebo

17. 03. 2026. u 18:50

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije