Ekonomija

UKUS BOGATIH KVALITETNIJI: Da li svetski proizvođači imaju dvostruke aršine kada plasiraju robu u različite države

Г. В.

19. 04. 2024. u 11:54

NEUSKLAĐENOST evropskih propisa o minimalnim uslovima, koje proizvođači treba da ispune pre plasiranja proizvoda na tržišta, glavni su argument za čuvenu dilemu zbog čega je ukus neke hrane drugačiji od onog u drugoj inostranoj zemlji. Proizvođači maksimalno koriste ovu zakonsku rupu, istovremeno odgovarajući na uslove koje propisuje konkretna zemlja u koju izvoze. Zato poređenja sa drugim državama nisu opravdana, a pitanje kvaliteta je škakljivo, na koje tačan odgovor u stvari - ne postoji.

УКУС БОГАТИХ КВАЛИТЕТНИЈИ: Да ли светски произвођачи имају двоструке аршине када пласирају робу у различите државе

Foto Pijaca PG

Vest da je kompanija "Nestle" dodavala šećer i med u mleko i proizvode od žitarica za bebe, koji se prodaju u siromašnijim zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike, ponovo je otvorila večitu polemiku o dvostrukim aršinima proizvođača i tretiranju ljudi kao građana drugog reda, u zavisnost od tržišta gde posluju. Srećom, problematičnih mlečnih formula i hrane za odojčad nema na našim rafovima, ali mnogo je primera kada su se i građani Srbije zapitali zašto su proizvodi drugačijeg ukusa, mirisa ili učinkovitosti, u odnosu na iste brendove isprobane u inostranstvu.

Volimo blaže paste za zube

Na društvenim mrežama otkriveno je da pasta za zube Parodontah, namenjena zaustavljanju krvarenja desni, u Srbiji ima desetak kvalitetnih, lekovitih biljnih sastojaka manje od one koja se prodaje u Francuskoj. Kako su se tada opravdali u britanskom farmaceutskom gigantu Glaxo Smith Kline (GSK), njihova istraživanja potrošača pokazala su da veliki broj ljudi više voli ukus ovog proizvoda kada se iz njega uklone biljne kompnonente, odnosno kada je on slabiji u odnosu na originalnu formulu.

Prema rečima Marka Dragića, pravnog savetnika u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije, diskutabilno je pričati o tome šta su kvalitetni proizvodi, a šta ne. To što se deklaracija na proizvodima razlikuje kod nas, ne znači da je roba manje dobra. Uglavnom je tako, ali, kako kaže naš sagovornik, ima proizvoda na čijem kvalitetu treba poraditi.

- Naši potrošači treba da znaju da je u startu greška što se poredimo i takmičimo sa zemljama Evrope - izričit je Dragić. - Sami možemo da uredimo svoje dvorište i da pravilnike o bezbednosti hrane na prvom mestu, pa potom o sastavu i poreklu uskladimo sa pravilnicima Evrope sa našim potrebama. U bilo kom trenutku mogli bismo da podižemo granice kvaliteta na viši nivo, pa ćemo samim tim dobiti obaveznost proizvođača da dobijemo i poboljšanu ponudu. Sami smo odgovorni za ono što nam stiže. Francuska i Belgija nisu merilo za bolju čokoladu, jer su oni sebi uredili tržište.

Preciznije, resorna ministarstva treba da formiraju radne grupe sa svim stručnim osobama iz određenih oblasti i da daju predloge za promene pravilnika, jer proizvođači odgovaraju na propisane minimalne uslove i usklađuju ih sa konkretnim tržištima. Nijedna zemlja na svetu ne treba da bude reper za zahtev kvaliteta, pre nego što nadležni ne zatraže više promenom postojećih pravilnika. Otuda i opravdanje proizvođača što na deklaraciji piše veći procenat nekih sastojaka, a umanjen drugih.

- Istina je da je u poslednjem periodu kvalitet proizvoda u Srbiji opao. Najviše primedbi po pravilu se odnosi na prehrambene namirnice, potom na sredstva za pranje veša i druge hemijske proizvode - kaže Dragić.

Žalbe uvek iste

GRAĐANI se uglavnom žale na istu grupu proizvoda. Osim mesnih i mlečnih produkta, u vrhu su čokolade. Tako je poznati krem iz Italije, popularna "nutela" oduvek predmet diskusije, da li su potrošači na istočnom tržištu diskriminisani u odnosu na zapadnoevropske zemlje, zbog procenta lešnika. Takođe, i zbog napitaka na bazi voća aktivne su polemike, da li je 100 odsto prirodnog soka, koliko piše na ambalaži, zaista istinita tvrdnja.

Naš sagovornik napominje da se nijedna promena ne može dogoditi preko noći. Prvo treba da se usvoji predlog, a onda da se proizvođačima najavi da treba da usklade robu. Kada se zalihe postojećih serija potroše, onda možemo očekivati nešto drugačije informacije na deklaracijama artikala. Od trenutka kada se pravilnici usvoje, potrebno je šest meseci do godinu dana do primene.

- Promena pravilnika da bi se proizvodi plasirali na tržište iziskuje dodatne troškove iz državne kase, a finansijske mogućnosti potrošača nisu za to presudne. Treba imati širu sliku, jer će se na taj način pokrenuti lančana reakcija od koje će svi imati korist - siguran je naš sagovornik.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Poverenje je ključni institut u osiguranju
Ekonomija

0 0

Poverenje je ključni institut u osiguranju

POVERENjE je ključni institut u osiguranju i ostaće stub ugovornog odnosa bez obzira na promene koje donosi budućnost, izjavio je član Izvršnog odbora Kompanije „Dunav osiguranje“ Milo Marković na panelu „Ko osigurava budućnost“ u okviru 33. Kopaonik biznis foruma, koji je održan od 1. do 4. marta.

04. 03. 2026. u 16:00

Politika
Tenis
Fudbal
RASKINUO UGOVOR: Evo ko je za Milana Stankovića platio 50.000 evra da izađe iz Granda

RASKINUO UGOVOR: Evo ko je za Milana Stankovića platio 50.000 evra da izađe iz "Granda"