ZELENOJ TRANZICIJI JE POTREBAN LITIJUM: Evropska komisija podržava Srbiju da postane ključni dobavljač Starog kontinenta za nedostajuće minera

EVROPSKA unija je proteklih godina prošla kroz nekoliko kriza, uključujući pandemiju virusa korona i rat u Ukrajini, koje su pokazale da je njena privreda ranjiva i izložena velikom riziku kada se oslanja na strateške sirovine i lance snabdevanja iz država van svojih granica.

Foto: Shutterstock

To se odnosi, pre svega, na mnoge metale i minerale koji postaju neophodni za ekonomski razvoj, a posebno za "zelenu" i digitalnu tranziciju.

U nastojanju da se "oslobodi" zavisnosti od uvoza ovih značajnih materijala, Savet EU je 18. marta ove godine zvanično usvojio Zakon o kritičnim sirovinama (Critical Raw Materials Act - CRMA), koji je stupio na snagu 23. maja. O ovome se razgovaralo i tokom šestog po redu Samita o kritičnim sirovinama (EIT), koji je održan od 14. do 16. maja u Briselu, a okupio je 1.000 učesnika i 300 kompanija iz 45 zemalja. U fokus je došao i projekat "Jadar" u Srbiji zbog svog potencijala da obezbedi stabilno snabdevanje litijumom, što bi moglo da ojača ekonomske veze između Srbije i EU, i podrži evropsku tranziciju ka čistoj energiji. Izvršni potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič izrazio je podršku Srbiji kao potencijalnom ključnom dobavljaču litijuma. Ovo otvara vrata za jačanje geostrateškog značaja naše zemlje u budućem snabdevanju Evrope ovim materijalom.

Ovi materijali imaju ključnu ulogu u proizvodnji različitih proizvoda i tehnologija, pogotovo u oblasti digitalne transformacije, ali se često nalaze u ograničenim količinama na globalnom tržištu ili su koncentrisani u određenim geografskim područjima van Evropske unije. Među njima su i retke sirovine poput litijuma i kobalta.
Litijum je ključni materijal za proizvodnju baterija za električna vozila i za skladištenje energije dobijene iz obnovljivih izvora poput solarnih panela i vetrogeneratora. Zato se procenjuje da će potražnja za njim pogotovo da raste i u narednim decenijama.

Samit je organizovao EIT Raw Materials, inicijativa Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju (EIT), nezavisnog tela Evropske unije osnovanog sa ciljem jačanja inovacionih kapaciteta Evrope. Zamišljen je kao "poziv na akciju" gde predstavnici država, kompanija, nevladinog sektora i akademskih institucija imaju priliku da učestvuju u diskusijama na temu kako dostići tranziciju ka čistijim, obnovljivim izvorima energije.
Tri najjače ekonomije predstavile su svoje investicione planove kojima žele da osiguraju snabdevanje kritičnim sirovinama kao što su litijum i bakar. Nemačka, Francuska i Italija nameravaju da ulože 2,5 milijarde evra državnog novca u Fond za sirovine koji će svaka od ovih zemalja pojedinačno formirati, i pozivaju privatne investitore da daju svoj doprinos. Samit nije bio posvećen samo održivim izvorima energije i izazovima zelene tranzicije, već se razgovaralo i o bezbednosni, odbrambenim, političkim i strateškim aspektima osiguravanja stabilnog snabdevanja ovim ključnim sirovinama.

Na Samitu je najavljeno da Evropska komisija planira pokretanje zajedničkog programa za nabavku 30 kritičnih sirovina kako bi smanjila zavisnost EU od uvoza i obezbedila stabilno snabdevanje ovim važnim materijalima. Program će omogućiti državama članicama EU da zajednički nabavljaju sirovine kao što su litijum, kobalt i retki metali sličnom metodom kao što trenutno nabavljaju prirodni gas, što će pomoći u postizanju ciljeva zelene i digitalne tranzicije.

Foto: Shutterstock

Cilj ove inicijative je da se ojača otpornost i autonomija Evrope u snabdevanju kritičnim sirovinama. Osim toga, zajedničko snabdevanje će omogućiti bolju pregovaračku poziciju na globalnom tržištu i smanjenje cena. Takođe je najavljeno da EU razmatra kreiranje strateških rezervi ovih minerala, po ugledu na Japan.

EIT Raw Materials najavio je na Samitu dodatnih 100 miliona evra za projekte od velikog značaja u sektoru sirovina u Evropi. Uveden je novi "fast-trek" pristup kako bi bilo omogućeno brže finansiranje važnih projekata. Ova investicija je dopuna na postojećih 600 miliona evra strateškog finansiranja koje EIT Raw Materials već primenjuje od 2016. godine, od čega je 200 miliona uloženo za aktuelne projekte u periodu od 2023. do 2025. godine. Ova sredstva podržala su preko 600 projekata i startapova, od kojih su neki prikupili dodatnih 500 miliona evra sa tržišta.

Potrebno još tri milijarde tona

Prema podacima Svetske banke sprovođenje "zelene" tranzicije potencijalno zahteva do 500 odsto više kritičnih sirovina do 2050. godine. To je tri milijarde metričkih tona novih osnovnih materijala za električna vozila, instalacije za obnovljivu energiju i rešenja za skladištenje, pored ostalih obnovljivih tehnologija.

Značajni prihodi od izvoza za Srbiju

Projekat "Jadar" bi mogao značajno da doprinese ekonomiji Srbije kroz stvaranje novih radnih mesta i povećanje direktnih i indirektnih prihoda. Eksploatacija litijuma, borata i drugih minerala iz jadarskog rudnika generisala bi i značajne prihode od izvoza za Srbiju. Osim toga, Zakon o kritičnim sirovinama EU (CRMA) i samit pokazuju da bi "Jadar" mogao da učvrsti položaj Srbije kao značajnog igrača u globalnom snabdevanju litijumom.

Izvršni potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič, zadužen za zelenu agendu na marginama samita rekao je za "Juronjuz" da je zvanično trgovinsko partnerstvo o snabdevanju kritičnim sirovinama iz Srbije u pripremi, a da su pregovori oko pravnih prepreka u finalnoj fazi. On je govorio o jedinstvenoj poziciji Srbije u odnosu na minerale navedene u Zakonu o kritičnim sirovinama EU, kao što je litijum visokog kvaliteta, koji je nazvao jednim od najboljih na svetu. Prema njegovim rečima, zvanični EU su u bliskom kontaktu sa Vladom Srbije i pomažu joj da obezbedi da sve procene uticaja na životnu sredinu budu obavljene po najvišim evropskim standardima.

- Nadam se da ćemo videti dalji razvoj tog projekta, ali to je, naravno, odluka Vlade Srbije - dodao je Šefčovič.

Generalni direktor projekta "Jadar" u kompaniji "Rio Tinto" Čed Blevit izjavio je u okviru samita da će kompanija objaviti procenu uticaja na životnu sredinu od 2.000 strana tokom leta.

- Mi nemamo šta da krijemo, znamo da ćemo primenjivati najviše ekološke standarde i podržaćemo lokalne zajednice koje će doći da nas nadgledaju - rekao je Blevit.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije