I FRANCUZI OTVARAJU RUDNIK LITIJUMA: Projekat pod nazivom "Emili" tretira se kao posao od nacionalnog interesa

TVRDNjE da se nigde u Evropi ne planira kopanje litijuma, ovaj put je demantovano sa severa Francuske. Sa projektima kao što su rudnik litijuma i gigafabrike baterija Francuska se pozicionira kao centralni igrač u globalnom lancu vrednosti za električna vozila, a sličnu šansu ima Srbija sa "Jadrom".

Foto Shutterstock

Poslednjih godina, litijum je postao strateški metal. Danas se najviše koristi za proizvodnju električnih baterija za dekarbonizaciju transporta. Ovaj metal je ključni element energetske tranzicije, posebno za Evropu, s obzirom na to da će prodaja vozila sa unutrašnjim sagorevanjem biti zabranjena u EU od 2035. godine. Stoga vest da je Francuska nedavno proglasila litijumski projekat "Emili" za projekat od nacionalnog interesa ne predstavlja iznenađenje, jer druga najjača ekonomija EU intenzivno razvija zelenu industriju koja se bazira upravo na "belom zlatu".

Ovaj rudnik litijuma u Bovoaru sada ima isti status kao gigafabrike litijumskih baterija na severu zemlje u regiji Ot de Frans (Hauts-de-France), popularno nazvanoj Dolina baterija. Tu je prošle godine otvorena gigafabrika ACC, zajedničko ulaganje kompanija "Total enerdžiz", "Stelantis" i "Mercedes Benc", a za još tri fabrike region je uveo administrativne procese koji omogućavaju ubrzanje izdavanja dozvola. U istoj regiji u zajedničkoj kompaniji "Renoa" i kineskog dobavljača "Mint" proizvode se kutije za baterije za električna vozila.

Svi ovi projekti čine okosnicu vladine strategije zelene reindustrijalizacije koja će doprineti energetskoj tranziciji i e-mobilnosti. Oni omogućavaju usklađivanje ekonomskog i teritorijalnog razvoja s jedne strane i ekološke tranzicije s druge u cilju održivog razvoja zemlje. Predsednik Emanuel Makron najavljuje da će u narednoj deceniji ovde biti otvoreno 20.000 direktnih radnih mesta i isto toliko indirektnih. Ovo ga s pravom pozicionira kao najveći rudarski projekat u Francuskoj u 50 godina.

U skladu sa ovom strategijom, i rudnik "Emili", za koji se procenjuje da će otvoriti 500 direktnih i 1.000 indirektnih radnih mesta, u departmanu Alije, dobio je specijalan status i ubrzane procedure za razvoj. Ovaj najveći rudarski projekat u Francuskoj u poslednjih pola veka, i jedan od najvećeg rudnika litijuma u Evropi, ima cilj da od 2028. godine rudari i proizvodi litijum potreban za proizvodnju baterija za više od 700.000 vozila tokom 25 godina. Time bi se evropsko tržište belog zlata, koje je daleko od evropskih standarda, donekle stabilizovalo, i smanjila bi se zavisnost od uvoza ovog dragocenog metala iz Kine.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) izrazila je zabrinutost zbog mogućih tenzija u globalnom snabdevanju mineralima i metalima neophodnim za energetsku tranziciju. Zato je podstakla povećanje rudarskih investicija kako bi planeta uspela da ograniči zagrevanje na 1,5 stepeni do kraja veka. U partnerstvu sa lokalnim i međunarodnim investitorima, Francuska se nada da će postići svoju ambiciju da postane lider u proizvodnji električnih vozila u Evropi. "Reno" se fokusira na industrijske aktivnosti za električna vozila kroz novu granu nazvanu "Amper", koja je pokrenuta prošle godine. Cilj je proizvodnja 400.000 električnih vozila godišnje u Francuskoj do 2025. godine, dok je nacionalni cilj proizvodnja skoro dva miliona električnih i hibridnih vozila do 2030. godine. Da bi se to postiglo, svi elementi vezani za lanac vrednosti električnih automobila moraju biti lokalizovani.

Dolina Jadra bi prema mišljenju francuskog ambasadora u Srbiji Pjera Košara mogla da bude srpska dolina baterija. Sa projektima kao što su litijumski rudnik i Dolina baterija, Francuska se pozicionira kao centralni igrač u globalnom lancu vrednosti za električna vozila, obezbeđujući radna mesta i tehnološki napredak za budućnost. Sličnu šansu ima Srbija sa projektom "Jadar". Da litijum može da bude adut za Srbiju, njen ekonomski razvoj i kapacitet da se uzdigne na evropski nivo razvoja uverena je i njegova ekselencija Pjer Košar.

- Mislim da je u interesu Srbije da ima taj lanac vrednosti i kompanije koje proizvode na osnovu litijuma baterije i vozila. Znamo da će doći do proizvodnje električnih vozila u Kragujevcu. Kada se to uzme u obzir, mislim da litijum može da bude adut za Srbiju, možda čak i veliki adut. Rekao bih čak, adut u njenom putu ka EU, zato što bismo onda mogli da napravimo određene lance vrednosti koji bi omogućili Srbiji i drugim evropskim zemljama da steknu tu čuvenu energetsku nezavisnost. Odluka je na Srbiji koja treba da prouči uslove u kojima ta eksploatacija litijuma može da bude prihvatljiva. Niko ne može da ignoriše zabrinutost zbog mogućeg uticaja na životnu sredinu. Sada je potrebna stručna, detaljna debata da bismo znali da li je ta zabrinutost uzeta u obzir i da li će zaista taj projekat pogoditi životnu sredinu. Ono što je poželjno po meni, ja sam inače spoljni posmatrač, to je da to bude debata zasnovana na činjenicama, a ne na nekim pretpostavkama i predrasudama. Inače se nameću evropski standardi koji će se primenjivati na taj projekat. Te norme zahtevaju da kompanije koje učestvuju u tom projektu ispune određene ekološke norme i to treba da kontrolišu ekološki eksperti koji ne zavise od te kompanije - rekao je Košar za Juronjuz.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije