PORTUGALIJA NE ŽELI DA PROPUSTI LITIJUMSKU ŠANSU:Vlada u Lisabonu želi da pokaže EU da je rudarstvo moguće u 21.veku po najvišim standardima

KOVAS do Barozo na severu Portugalije poznat je po jedinstvenom sistemu navodnjavanja iz 18. veka, koji je Unesko proglasio za svetsko materijalno nasleđe.

Foto: Shutterstock

Odatle dolazi i cenjena vrsta meda, ali je poslednjih godina, slično kao dolina Jadra u Srbiji, ovo mesto u fokusu zbog sirovine koja važi za naftu 21. veka - litijuma.

Stanovnici se protive izgradnji rudnika, ali portugalske vlasti su čvrsto rešene da nastave sa projektom. Prošla vlada je izdala dve dozvole za eksploataciju litijuma na dva mesta u zemlji - u Kovas do Barozu i Montalegreu - i smatra ih strateškim projektima od vitalnog značaja. Nova vlada, formirana ovog proleća, nastavila je sa realizacijom projekata.

Pozitivna procena uticaja na životnu sredinu projekta Barroso Lithium u severnoj Portugaliji otvorila je vrata rudarskoj kompaniji iz Velike Britanije Savannah Resources da započne radove na pripremi završnog tehničkog rešenja za projekat rudnika otvorenog kopa na površini od oko 590 hektara.

Danijel Oliveira iz portugalske Nacionalne laboratorije za geologiju i energiju kaže da vlada razmišlja praktično.

- Veći deo prostora na severu Portugalije je napušten. Broj ljudi se smanjio jer nema dovoljno poslova. Rudnici će doneti indirektne i direktne koristi lokalnom stanovništvu. Povećaće se broj stanovnika, ljudi će se vezati za taj kraj, novac koji će primati će se trošiti lokalno, stvoriće se uslovi za proširenje porodica i to su važni faktori - rekao je Oliviera nedavno izveštaču N1.

Oliveira naglašava da je rizik od upotrebe sumporne kiseline razuman i da su preduzete sve mere da ne dođe do zagađenja:

- Rizik je praktično ravan nuli. Danas rudarske kompanije imaju društvenu odgovornost, neophodan im je dobar kredibilitet da bi nastavile da se bave rudarstvom bilo gde. Proučili su sve što može poći naopako i preduzeli sve mere da ne dođe do zagađenja.
Slično razmišlja i Ana Fontura Gouveija, državna sekretarka za energetiku i klimu u prethodnoj vladi. Ona je za Bi-Bi-Si izjavila da će rudnik doneti nova radna mesta i finansijska sredstva kroz naknade tom području. Tužbe lokalnog stanovništva su, kako tvrdi, jednostavno deo demokratskog procesa. Na pitanje da li se rudnik u Kovas do Barozu može posmatrati kao test za ostatak Portugalije i Evrope odgovorila je sledeće:

- Vidim to kao slučaj najbolje prakse. Želimo da pokažemo da možete da se bavite rudarstvom u Evropi u 21. veku po najvišim standardima i u korist lokalnog stanovništva - kaže Ana Fontura Gouveija.

U ostatku Evrope će se svakako pažljivo pratiti ishod dešavanja u Portugaliji, jer postoji potreba širom kontinenta da se otvore novi rudnici za sirovine koje su neophodne za zeleni transport i energiju budućnosti.

Kompanija Savannah Resoursec ističe da dizajn projekta podrazumeva minimalnu štetu za životnu sredinu i da će poljoprivredno zemljište biti očuvano gde god je moguće.

- Ako vam EU kaže da je litijum važan, onda jeste tako jer ta odluka je doneta na osnovu nekog istraživanja i argumenata. Ne znam kakva je situacija u Srbiji i dolini Jadra. Znam da postoji geološka razlika u tipu depozita. U Portugaliji su planirani površinski kopovi. Video sam materijal "Rio Tinta" i meni svet to izgleda dobro - rekao je Oliveira za reporteru iz Srbije.

Portugalija, kao i Srbija, može da ima ključnu ulogu u Evropi kada je u pitanju proizvodnja litijuma, s obzirom na to da naš kontinent ima znatno manje rezerve ovog važnog metala u poređenju sa ostatkom sveta. Prema podacima Američkog geološkog instituta, Srbija je treća u Evropi sa 1,2 miliona tona litijuma, dok Portugalija zauzima peto mesto sa oko 270.000 tona.

Značajna prednost "Jadra" u odnosu na projekat u Kovas de Barozu je u tome što bi rudnik litijuma u Srbiji bio podzemni. To znači da bi imao znatno manji uticaj na izgled terena i životnu sredinu u odnosu na površinsku eksploataciju, pa bi i poljoprivreda mogla nesmetano da se nastavi u zoni oko rudnika.

"Jadar" je jedno od najperspektivnijih i najbolje istraženih nalazišta litijuma sa kapacitetom da obezbedi ključnu sirovinu za baterije za milion e-vozila godišnje tokom četiri decenije.

Ekonomski potencijal ovog projekta za Srbiju je izuzetan jer bi mogao da bude pokretač razvoja zaokruženog lanca za proizvodnju električnih vozila u Srbiji, koji bi doneo 20.000 novih radnih mesta. Kada se u obzir uzmu indirektni i indukovani uticaji, očekivani doprinos BDP svih obuhvaćenih privrednih grana se procenjuje na 1,9 milijardi evra, što je više od tri procenta trenutnog BDP Srbije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije