OPORAVAK TRŽIŠTA E-VOZILA U EVROPI: Statistika od početka godine beleži rast prodaje četvorotočkaša koje ne pokreću fosilna goriva

TRŽIŠTE električnih vozila u Evropi imalo je dobar start na početku ove godine nakon blagog usporavanja krajem 2023. U prvom tromesečju prodato je 332.999 električnih vozila - 3,8 odsto više nego u istom periodu prošle godine, pokazuju podaci Asocijacije proizvođača vozila Evrope (ACEA).

Foto: V.N.

Tome je najviše doprinela povećana tražnja na Kipru (77,5%), u Slovačkoj (50,9%), Belgiji (49,6%), Mađarskoj (38,6%) i Francuskoj (23,1%). Najveći rast, od 19,7 procenata, zabeležili su hibridi kojima se baterije same pune tokom vožnje, dok je broj prodatih "plug-in" hibrida porastao za 7,5 odsto. Iako je rast prodaje električnih vozila bio snažan, nije bio toliko intenzivan kao 2022. godine kada je prodaja porasla skoro 50 procenata.

Evropska unija donela je direktivu prema kojoj će proizvodnja električnih vozila do 2032. godine dostići udeo od 60 procenata, a do kraja 2035. godine benzinci i dizelaši će biti potpuno izbačeni sa proizvodnih traka. Ključna stavka je želja da se smanji zagađenje vazduha smanjenjem emisije ugljen-dioksida (CO2). Automobili na fosilna goriva su među najvećim zagađivačima vazduha, pa je elektrifikacija prevoza efikasan način borbe.

Boris Ćorović, generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, kaže da je moguće da će biti nekih korekcija rokova, ali da je trend prelaska na ekološki prihvatljiva električna vozila nezaustavljiv i neminovan.

- Bilo je dosta negodovanja evropskih proizvođača koji ne spore da je to neminovnost, ali tvrde da je za preorijentaciju cele industrije rok suviše kratak. Bez obzira na to da li se malo preteralo sa brzinom propisanih promena, to jeste pravac u kome se ide ne zato što je Evropska komisija donela političku odluku, već zbog činjenice da je auto-industrija u Evropi taj trend uočila, i poslednjih 10-15 godina investirala je preko 200 milijardi evra u proizvodnju hibridnih i električnih automobila - kaže Ćorović za Demostat.

Razlozi zbog kojih kupci i dalje oklevaju s kupovinom jeste sumnja u domet baterije, ukidanje subvencija u pojedinim zemljama, ali i još uvek nedovoljno razvijena mreža javnih punjača. U EU ih je na kraju prošle godine bilo 630.000, a procena je da do 2030. godine taj broj treba da se uveća osam puta.

Foto: V.N.

Problem za evropske proizvođače je i konkurencija koja dolazi iz Kine sa 40 do 50 procenata jeftinijim modelima. Istraživačka kompanija Jato Dinamics objavila je prošle godine da električni automobil koji se prodaje u Kini prosečno košta 31.829 evra, u Evropi je to 55.821 evro, a u Sjedinjenim Američkim Državama čak 63.864 evra.

Ovakvi trendovi bi mogli da znače prednost Srbije. Zašto? Bez obzira na brojne izazove, evropskim proizvođačima je jasno da budućnost ne pripada fosilnim gorivima i ulažu veliki novac u poboljšanje performansi - pre svega litijum-jonskih baterija koje se ugrađuju u većinu automobila. Samo je "Folksvagen", u najavljenoj investiciji od 180 miliona evra u proizvodnju električnih automobila, čak 75 miliona namenio za istraživanje raznih kombinacija litijum-jonskih baterija.

Srbija sa svojim zalihama ključnih sirovina poput litijuma može biti ozbiljan igrač na evropskom tržištu električnih vozila. To bi moglo da se ostvari kroz pokretanje ozbiljnih pogona i za preradu ove sirovine, te dobijanje širokog spektra proizvoda u lancu snabdevanja za industriju e-vozila. Potencijal koji može da se iskoristi u budućnosti na ovom polju doneo bi veliki broj novih radnih mesta i značajnu ekonomsku dobit u nizu povezanih industrija. Takođe, najavljeni električni model "Fijata" iz Kragujevca, sa očekivanom cenom od oko 20.000 evra, mogao bi postati jedno od najkonkurentnijih električnih vozila u Evropi. E.V.N

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije