DUNAVSKE AVETI NAJZAD IZRANJAJU: Počele pripreme za vađenje prva četiri od dvadesetak brodova koji decenijama ometaju plovidbu Dunavom

U PRAHOVU kod Negotina počele su pripremne radnje za vađenje prva četiri broda od 21 koliko je projektom predviđeno. Za ove namene nedavno je potpisan Ugovor o grantu Okvira za investicije za Zapadni Balkan u vrednosti od 16 miliona evra. Kakvu tajnu krije "Dunavski vilenjak"?

Foto: S.M.Jovanović

U blizini brodske prevodnice hidroelektrane "Đerdap dva" umesto 180 metara plovni put je sužen na 100, zbog olupina potopljene Crnomorske flotile koja punih 80 godina čeka da ponovo izroni na površinu.

Upravo ovih dana u Prahovu su počele pripremne aktivnosti da iz dubina Dunava počne opsežna akcija vađenja 21 broda koju je nedavno, boraveći u Luci Prahovo najavio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

- Taj 21 brod smeta plovidbi, inače ih ima oko 200. Potopio ih je nemački komandant da bi zaustavio prodor flote Crvene armije. Prva četiri broda počinjemo da vadimo u avgustu, jedan od njih je veliki, preko 18 metara. To su brodovi gde nema minsko-eksplozivnih sredstava. Rok da se izvadi 21 brod je pet godina, ali mislim da će to biti urađeno mnogo brže. Onda ćemo videti sa Evropskom unijom šta ćemo sa ostalim brodovima, a procenjeno je da im ima skoro 200, pošto i oni treba da se izvade, pa da vidimo i šta ćemo sa njima i čije su oni vlasništvo. Najvažnije je da se plovni put oslobodi - rekao je ministar Vesić.

Foto: Фото: С.М.Јовановић

POGLEDAJ GALERIJU

Uklanjanje brodova će omogućiti bezbednije, efikasnije i pouzdanije uslove za plovidbu tokom cele godine na delu plovnog puta koji je, zbog potopljenih brodova iz Drugog svetskog rata na svim navigacionim kartama označen belom bojom. Brodovi sada plove u zoni neispitanog plovnog područja, uskim kanalom, u jednom smeru, čekajući i do četiri sata da se mimoiđu, budući da je u dužini od šest kilometara plovni put sužen na svega 50 metara.

- Ono što je bio problem, zbog čega je sve ovo tako dugo trajalo, jeste to da su brodovi potopljeni sa municijom, granatama i svim drugim eksplozivnim sredstvima, tako da je svaki brod neophodno bilo ispitati, a neke deminirati - dodaje ministar.

Kolika je opasnost da se plovi kroz ovo groblje brodova znaju lađari dok manevrišu tim uskim prolazom. Olupine, uz tajnu o ratnom plenu koji su prevozili iz Rusije, a o kome već decenijama pričaju Prahovljani, kriju i tajnu koliko još na njima ima neeksplodiranih mina.

Kako će se oni vaditi sa rečnog dna videće se na licu mesta. Tek činjenica je da je ovaj opsežan i decenijama čekan posao od velikog značaja i za Srbiju, ali i za Evropsku uniju.

- Neke će, koje mogu, vaditi, neke ukopavati tako da oni ne smetaju plovidbi. Niko ne zna u kakvom su stanju, oni su od 1944. pod vodom, tako da će se sa te strane videti na licu mesta kako će se i koliko izvaditi. Ima tu i naših brodova, kao što je "Uskok", koji su zarobljeni u Aprilskom ratu, tu se zna da smo mi vlasnici - dodao je ministar.

Kad Dunav opadne, u Prahovu izrone iz vode najpre vrhovi lađa, a zatim i celi brodovi. U zavisnosti od vodostaja Dunav na površinu "izbaci" i pramac sa korodiranim protivbrodskim minama sa 70 kilograma eksploziva. Sada je Dunav tek neznatno niži, ali Prahovljani kažu da sa nestrpljenjem očekuju da se ovaj posao, na koji se čeka od 1947, privede kraju, pa da kao i njihovi dedovi koji su svedočili potapanju, sada i sami gledaju kako se lađe ponovo vraćaju na površinu.

- Kad voda opadne tu se vidi sprud, sitan pesak, tako da se lepo vidi šta se u našem lepom Dunavu nalazi. Ti su brodovi dugo na dnu, puni su peska, onog žitkog koji je nadirao, ima tu bombi, neki kažu i zlata, ima svega, pričaju ljudi, nije to lak posao - kaže nam Zoran Brzulović, koji iz svog dvorišta strpljivo nadgleda Dunav.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije