RUDNIK LITIJUMA NEĆE UGROZITI VODE: Stručnjaci demantuju oponente projekta

GRAĐANI Srbije intenzivno se zastrašuju, posebno na društvenim mrežama, neproverenim informacijama kako će otpad iz potencijalnog rudnika litijuma u Jadru imati devastirajuće posledice po životnu sredinu, vodu, vazduh i zemljište.

Foto: Promo

Lažne vesti od toga da kompanija Rio Tinto nema plan za odlaganje otpada, da se neće poštovati standardi, da će biti ugroženi izvori pijaće vode, do zastrašivanja građana da će u otpadu biti velikih količina sumporne kiseline, šire se bez ikakve provere i odgovornosti, u čemu neretko učestvuju i osobe koje se u javnosti predstavljaju kao stručnjaci.   

Nacrti Studija o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta „Jadar“, koje je kompanija samoinicijativno objavila kako bi omogućila javnosti da dobije uvid u potencijalne uticaje projekta na životnu sredinu i mere za njihovo ublažavanje, pokazuju da se Projekat „Jadar“ može realizovati bezbedno, uz poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda zaštite životne sredine. Nacrti studija, koji su zasnovani na istraživanjima koja je sprovelo više od sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući 40 univerzitetskih profesora sa više od 10 fakulteta, o uticaju na životnu sredinu Projekta „Jadar“ sastoje se od tri zasebne, međuzavisne i povezane studije o uticaju podzemnog rudnika, postrojenja za preradu na površini i deponije industrijskog otpada. Upravo Nacrti Studija pokazuju da bi se upravljanje otpadom u okviru Projekta „Jadar“ vršilo na bezbedan način, u skladu sa najvišim standardima Republike Srbije i Evropske unije.

• Suvi otpad

Jedan od primera savremene tehnologije koja bi bila prvi put primenjena u Srbiji, a koja se uveliko primenjuje u svetu, jeste sušenje otpada koji se dobija filtriranjem, pritiskom i sušenjem u rotacionoj peći. Suvi otpad povećava stabilnost deponije i  onemogućava zagađivanje podzemnih voda. Sumporne kiseline ni u tragovima ne bi bilo u otpadu.
Predviđeno je da se do 50% otpada iskoristi za zapunjavanje podzemnih tunela u rudniku, čime je prepolovljena ukupna površina koju bi deponija zauzimala. Istražuju se i dodatne mogućnosti prenamene otpada u različitim industrijama kao što su proizvodnja stakla, cementa, građevinskih materijala, poljoprivreda i putogradnja, sa ciljem smanjenja ukupne količine otpada i njegove ekološki održive upotrebe.

• Zašto otpad iz Jadra ne može da ugrozi vode?

Projektom „Jadar“ predviđena je primena brojnih mera zaštite svih vodotokova. Uz sintetičke folije koje su veoma pouzdano i širom sveta dokazano rešenje za hidroizolaciju, kao dodatna mera sigurnosti koristio se dodatni izolacioni sloj prirodne bentonitske gline. Ako bi u bilo kom slučaju došlo do pomeranja sintetičke folije i procurivanja drenažnih voda, prirodna glina bi nabubrila i zatvorila bilo kakvu pukotinu. Ova kombinacija sintetičkih i prirodnih hidroizolatora osigurava efikasnu i dugovečnu zaštitu od potencijalnih curenja zagađivača u okolinu. Otpadne vode bi se sakupljale u sabirnom bazenu putem kanala i drenažnih sistema na deponiji.

- Vode iz okoline bi se obodnim kanalima usmeravale ka terenu van deponije, čime se smanjuje mogućnost prolaska vode kroz deponiju. Da ne bi došlo do kontakta otpada sa zemljištem i podzemnim vodama osmišljene su višeslojne zaštitne obloge sa glinom i izolacionom folijom, koja ne može da pukne čak ni u slučaju zemljotresa - navodi profesor Knežević.  

Sva voda iz rudnika bi se prečišćavala do nivoa kvaliteta koji bi bio jednak kvalitetu rečnog toka u koji bi se po potrebi ispuštale. Prečišćena voda koja ne bi bila iskorišćena, na primer, za suzbijanje prašine, povremeno bi bila ispuštana u potok Štavice.

STRAH OD MOGUĆIH POPLAVA JE NEOSNOVAN

Lokacija deponije u dolini reke Štavice je odabrana jer ta dolina nije bogata podzemnim vodama, niti je u plavnom području. Projektom je obezbeđena zaštita od, kako se to stručno kaže, verovatno maksimalnih velikih voda (PMF). Ovaj PMF događaj zapravo je kataklizmična poplava koja nastaje ređe od jednom u 10.000 godina i, kada bi se ona dogodila, postrojenje Jadar bi sa ovako visokim standardom gradnje verovatno bio jedini civilni, industrijski ili infrastrukturni objekat u širem regionu koji bi ostao netaknut. Sve ovo pokazuje to da su tvrdnje o ugroženosti deponije zbog svake moguće poplave koje se u cilju zastrašivanja javnosti šire putem medija i na društvenim mrežama potpuno neosnovane i naučno neutemeljene.

Nezavisno praćenje uticaja rudnika

"Rio Tinto" planira da o svom trošku uključi i lokalno stanovništvo u analizu uticaja rudnika Jadar na životnu sredinu, kao i na kulturno nasleđe. Osim toga, kompanija je spremna da uspostavi i nezavisan ekspertski nadzorni odbor. Jadar je projektovan kao rudnik sa podzemnom eksploatacijom, sa najsavremenijim sistemima za kontrolu industrijskih gasova, suzbijanje prašine i zaštitu vode i zemljišta. Na osnovu modelovanja mogućih uticaja na okruženje zaključak je da poljoprivreda može nesmetano da se nastavi paralelno sa rudarenjem ne samo u Mačvi, već i direktno iznad samog ležišta u dolini Jadra. Rudnik i fabrika, kao i deponija, ni na koji način neće smanjivati dostupnost niti uticati na kvalitet postojećih rezervi i izvora vode. Na osnovu modelovanja uticaja projektnih aktivnosti na okruženje, utvrđeno je da se rudarske aktivnosti ne bi odrazile na kvalitet i zdravstvenu ispravnost poljoprivrednih proizvoda u zoni planiranog projekta. Meštani mogu da računaju na saradnju s Rio Tintom u cilju poboljšanja prinosa i kvaliteta voća koje proizvode po modelu koji ova kompanija uspešno primenjuje na drugim mestima. Jedan od primera uspešnog partnerstva je saradnja sa uzgajivačima borovnica u kanadskoj provinciji Sagnej – Lak Sen Žan u Kvebeku.

• Zašto je Jadar velika šansa?

Podzemni rudnik litijuma je velika razvojna šansa koja donosi nova radna mesta, veće prihode i opšti napredak. Budžet Loznice bio bi dupliran sa skoro 25 miliona evra od poreza i taksa. U fazi izgradnje rudnika bilo bi otvoreno 3.500 radnih mesta, a 1.300 zaposlenih bi radilo na eksploataciji i preradi u narednih nekoliko decenija sa prosečnom platom većom od 1.100 evra. Prihodi u budžet Srbije su procenjeni na više od 180 miliona evra godišnje. Ovako značajan projekat obično privlači brojne druge investicije u lancu snabdevanja za električna vozila. Prema procenama ekonomske studije, sve te investicije kreirale bi više od 20.000 novih radnih mesta.

M-50

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije