Ekonomija

BANKE DAJU ZAJMOVE DOK TREPNEŠ: Skočila potražnja za kreditima

E.B.T.

17. 08. 2024. u 13:13

PORASLA je tražnja građana za gotovo svim vrstama kredita u drugom kvartalu ove godine, a nastavak sličnih tendencija očekuje se i u trećem tromesečju. Istovremeno, u periodu od aprila do juna banke su dodatno ublažile uslove po kojima su odobravale pozajmice stanovništvu. To se u najvećoj meri odnosilo na dinarske gotovinske kredite i kredite za refinansiranje, a nastavak ublažavanja banke očekuju i u trećem kvartalu, pokazali su rezultati julske ankete koju je sprovela Narodna banka Srbije (NBS). Kako za "Novosti" objašnjava finansijski stručnjak Vladimir Vasić, to znači da se u narednom periodu može očekivati povoljnija cena novca i uslova zaduživanja.

БАНКЕ ДАЈУ ЗАЈМОВЕ ДОК ТРЕПНЕШ: Скочила потражња за кредитима

- Sada kada je prisutan trend smanjenja inflacije, popušta i monetarna restriktivna politika - kaže Vasić. - U narednom periodu biće povoljniji uslovi zaduživanja. To bi moglo da znači dugoročno da je trend takav da se smanjuje rizik poslovanja banaka i da će biti povoljnija cena novca. Onda to utiče i na rast tražnje za pozajmicama. Građani se češće odlučuju za uzimanje kredita i za neke veće iznose, upravo zato što će biti niže kamate.

On podseća da u periodu od 2022. na 2023. godinu nije bilo rasta kreditne aktivnosti, iznosio je tek 0,1 odsto, upravo zato što je novac bio skup.

- Sada su uslovi povoljniji - dodaje Vasić. - Jeftiniji novac donosi veću tražnju za kreditima, a to je značajno za rast ekonomije.

Kako u Narodnoj banci Srbije objašnjavaju, na ublažavanje standarda za odobravanje kredita stanovništvu uticali su smanjeni troškovi izvora finansiranja i konkurencija na tržištu ovih kredita, dok je situacija na tržištu nekretnina delovala u suprotnom smeru, što je, verovatno, opredelilo nepromenjenost kreditnih standarda kod devizno indeksiranih kredita.

Najavljeni Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kojim će se ograničiti kamatne stope na stambene, gotovinske i potrošačke kredite, kao i na dozvoljeni minus, što građani s nestrpljenjem čekaju, trebalo bi da bude dostavljen parlamentu za jesenje zasedanje. Javnosti još nije poznato kakva su konkretna rešenja predviđena, a banke su 12. avgusta dobile nacrt tog akta, koji bi trebalo trajno da uredi kamatne stope kod gotovo svih kredita i obezbediti da korisnicima ne mogu biti naplaćene previsoke kamate koje ne odgovaraju trenutnim tržišnim uslovima.

Guverner NBS Jorgovanka Tabaković rekla je da se očekuje da se svaka banka oglasi pojedinačno o predloženim izmenama, dodajući da bi krajem godine novi zakon trebalo da stupi na snagu, kada istekne trenutna mera o ograničenju kamata na stambene kredite.

- Prvo ćemo razgovarati sa bankama, a zatim sledi javna rasprava gde će celokupna javnost imati mogućnost da se oglasi o tim izmenama - rekla je Tabakovićeva.

Ona je naglasila da će se o detaljima tog zakona govoriti kada se postigne prvo konsenzus sa bankama, a onda će ono što se naziva javnom raspravom biti dostupno i ostalima. Prema njenim rečima, ovaj zakon mora da postigne tzv. vin-vin situaciju, odnosno da niko ne gubi, a da svi dobiju.

I ZA PRIVREDU POGODNIJE

ANKETA Narodne banke Srbije pokazuje da su u drugom tromesečju banke ublažile i standarde po kojima su odobravale dinarske kredite privredi, dok su za devizne i devizno indeksirane kredite uslovi blago pooštreni. Posmatrano prema veličini preduzeća, kreditni uslovi su pooštreni za velike kompanije, dok su ublaženi za poljoprivrednike i mala i srednja preduzeća. U drugom kvartalu povećana je tražnja privrede za kreditima, a banke to očekuju i u trećem tromesečju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ALARMANTNO! PRIPREMITE ZALIHE ZA 72 SATA: Evropa pred katastrofom, a ove zemlje u opasnosti

Svet

0 42

ALARMANTNO! "PRIPREMITE ZALIHE ZA 72 SATA": Evropa pred katastrofom, a ove zemlje u opasnosti

U IZVEŠTAJU o civilnoj i vojnoj spremnosti Evrope, koji je objavljen u sredu, navodi se kako bi stanovnici Evropske unije trebalo da prikupe zalihe neophodnih potrepština u slučaju izbijanja rata ili neke druge velike opasnosti, piše "Njuzvik".

04. 11. 2024. u 16:15