EVROPI SAD TREBA UGALJ: U EU će sagorevati više "omraženog" energenta zbog skupljeg gasa

E. Božić Talijan

27. 08. 2024. u 17:07

UPRKOS proklamovanom cilju, koji agresivno nameću zagovornici zelene agende, da se ugalj "protera" sa globalne energetske mape, njegova potrošnja raste. A taj trend će se, sudeći prema procenama svetskih stručnjaka nastaviti. Proizvodnja uglja u našoj zemlji je stabilna i u skladu sa planom. Kako za "Novosti" kažu u "Elektroprivredi Srbije", u prvoj polovini godine na kolubarskim kopovima "Polje G" i "Tamnava-Zapadno polje" bila je i veća od planirane. U RB "Kolubara" i kostolačkom kopu "Drmno" je pouzdana i obezbeđuje sigurnu proizvodnju električne energije.

ЕВРОПИ САД ТРЕБА УГАЉ: У ЕУ ће сагоревати више омраженог енергента због скупљег гаса

EPS

U analizi vašingtonskog Instituta za energetska istraživanja (IER) ističe se da će se Evropa tokom zime okrenuti većoj upotrebi uglja za proizvodnju struje zbog viših cena prirodnog gasa i neizvesnosti oko raspoloživih količina utečnjenog prirodnog gasa (LNG) na svetskom tržištu. Oni ukazuju na značajan nedostatak u snabdevanju LNGm u narednih 15 godina, što znači da bi cene energenata ponovo mogle značajno porasti.

Stručnjaci u konsultantskoj kući LSEG smatraju da se može očekivati da će mnoge gasne elektrane niske i srednje efikasnosti ove zime biti zamenjene elektranama na ugalj visoke i srednje efikasnosti, počevši od novembra. I analitičar "Blumberga" ukazuje da količina ovog energenta koja se troši i dalje raste. Njihov autor Vil Vejd konstatuje da u mnogim zapadnim zemljama ugalj ostaje otporan i da se nastavak korišćenja očekuje zbog rasta potražnje za električnom energijom, prvenstveno zbog elektrifikacije vozila i grejanja u domaćinstvima, kao i brze ekspanzije centara za čuvanje podataka, a sve ovo odlaže planove za zatvaranje termoelektrana koje koriste taj energent.

Srbija je bila izložena pritisicima da ubrza zatvaranje termoelektrana na ugalj što bi ugrozilo stabilnost našeg elektro-energetskog sistema. EPS poseduje kopove iz kojih se snabdeva ovim energentom, ali tu je i stari problem da nema dovoljno otkrivenog uglja zbog višegodišnjeg neulaganja i neispunjavanja planova na otkopavanju otkrivki. Novo rukovodstvo se uhvatilo u koštac sa tim teškoćama. U EPS ističu da se preduzimaju sve neophodne mere za dalji razvoj kopova, nabavlja se nova rudarska oprema i sistemi i grade se infrastrukturni objekti.

- Efekti se vide i u šestomesečnim rezultatima, jer je proizvodnja otkrivke veća za osam odsto u odnosu na 2023. godinu - navode u EPS. - Time se stvaraju uslovi za buduću proizvodnju uglja. EPS intenzivno radi na unapređenju rudarskog sektora kako bi se u što kraćem vremenskom periodu nadoknadili zastoji u realizaciji investicionih projekata. Neophodnost otvaranja novih kopova i višegodišnja realizacija pripremnih aktivnosti na otkopavanju otkrivke na površinskim kopovima su kompleksni procesi i zahtevaju vreme.

Govoreći o investicijama, u EPS kažu da su predviđena ulaganja od 600 miliona evra u opremu na površinskom kopu "Polje E" kako bismo stvorili uslove za otvaranje kopa u punom kapacitetu, dok je za novi kop "Radljevo" namenjeno 300 miliona evra.

- U nove rudarske projekte u ogranku "TE-KO Kostolac" planirano je oko 640 miliona evra, konkretno 190 miliona evra za aktivni kop "Drmno" i 450 miliona evra za zamenski kop "Zapadni Kostolac" - kažu u EPS. - Investicije su usmerene ka otvaranju zamenskih kopova kako bi se obezbedila energetska bezbednost zemlje.

EPS je u prvoj polovini godine značajno smanjio troškove za nabavku uglja iz uvoza, i to za čak 10 milijardi dinara.

- Nabavka uglja van EPS je planirana kako bi se poboljšao kvalitet kolubarskog uglja i da bi time rad obrenovačkih termoelektrana bio maksimalno efikasan, a učešće uvoznog uglja u potrošnji termoelektrana je sedam odsto - ističu naši sagovornici.

Kada su u pitanju zalihe uglja na deponijama termoelektrana, one ovih dana dostižu više od 1,5 miliona tona, što je u skladu sa planom.

Prema "Emberu" istraživačkom centru za klimu, ugalj je najveći izvor električne energije i činio je 35 odsto svetske proizvodnje 2023, dok je prirodni gas bio drugi sa udelom većim od 22 procenta, prenosi "Blumberg". Podaci Međunarodne agencije za energiju pokazuju da je od 2006. do 2014 godine ugalj bio izvor najmanje 40 odsto globalne proizvodnje struje.

U analizi vašingtonskog IER se navodi da su neke evropske zemlje, kao što su Francuska, Britanija i Italija ili u potpunosti ukinule ugalj ili imaju ograničenu mogućnost da u velikom obimu pređu na taj energent sa gasa. S druge strane, ugalj ima ključni udeo u proizvodnji struje u Nemačkoj, koja je evropski potrošač energije broj jedan, kao i u velikom delu istočne Evrope. U februaru su evropske cene prirodnog gasa pale na skoro trogodišnji minimum zbog blage zime i obilnog snabdevanja, i iznosile su 22,9 evra po megavatu, što je podstaklo prelazak na plavo gorivo. Međutim, sredinom avgusta je cena premašila 40 evra, a juče se na TTF holandskoj berzi gasom trgovalo za oko 37 evra po megavat-času.

SRBIJA IMA SKORO 2,7 MILIJARDE TONA

BILANSNE rezerve uglja u RB "Kolubara" iznose oko 1,9 milijardi tona, od čega se količina od 1,1 milijardu odnosi na aktivne kopove za koje je urađena kompletna studijska i projektna dokumentacija za eksploataciju ("Tamnava-Zapadno polje", "Polje E" i "Radljevo"), a ostatak čine rezerve ležišta za koja su urađeni istražni radovi i overeni elaborati o resursima i rezervama uglja - kažu u EPS. - Bilansne rezerve uglja u kostolačkom basenu iznose oko 780 miliona tona, od čega se 162 miliona tona odnose na aktivni kop "Drmno", 200 miliona tona na zamenski kop "Zapadni Kostolac" za koji je u toku izrada investicione, tehničke i prostorno-planske dokumentacije, a ostatak na ležišta za koja su urađeni istražni radovi i overeni elaborati o resursima i rezervama uglja.

Postrojenja na ugalj, koji emituju dvostruko više ugljen-dioksida po megavat-satu proizvedene energije od gasa, takođe moraju da uzmu u obzir cenu dozvola za ugljenik u EU. Ali one su, takođe, pojeftinile i sa prošlogodišnjeg rekordnog nivoa od više od 100 evra, pale na ispod 70 evra po metričkoj toni, jer je deindustrijalizacija povezana sa energijom zatvorila industrije širom Evrope, što ugalj čini privlačnijim, ističu analitičari IER. Kako dodaju, energetsku nesigurnost u Evropi pogoršala je "pauza" Bajdenove administracije u vezi sa izdavanjem dozvola za nove terminale za izvoz LNG duž američke obale, što stvara sliku o SAD kao nepouzdanom dobavljaču. Ocenjuju da bi to moglo dovesti do povlačenja investitora, i potencijalno do nestašice u budućim isporukama LNG saveznicima SAD. Podsetimo, američka admininistracija je donela tu odluku pod pritiskom klimatskih aktivista ali i predstojećih izbora. Evropa je, u nastojanju da zameni gas iz Rusije, postala glavni kupac američkog LNG.

RUSKE REZERVE ĆE TRAJATI DUŽE OD VEKA

RUSIJA je objavila da poseduje rezerve uglja vredne više od jednog veka, što ukazuje na njenu trajnu ulogu ključnog igrača u globalnom energetskom pejzažu uprkos sankcijama Zapada, piše ugledni portal "Oilprajs". Prema rečima Aleksandra Kozlova, ruskog ministra prirodnih resursa i životne sredine, rezerve uglja u zemlji se procenjuju na impresivnih 273 milijarde metričkih tona, pri čemu se trenutno vadi 46,4 milijarde tona. Čak i uz povećanu proizvodnju, koja je 2023. godine dostigla 392 miliona tona, Kozlov je naglasio da će rusko snabdevanje ugljem trajati više od 100 godina na sadašnjem nivou.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

ĐOKOVIĆ PODELIO TAJNU USPEHA: Evo kako se Novak izoluje kada je publika protiv njega