JADARIT ŠANSA A NE RAZLOG ZA STRAH: Prof. Dejan Ilić, "otac" litijumsko-jonske baterije, predsednik UO fonda Srbije za inovacije

POSLEDNjI "tehnički oskar" za dostignuće u oblasti proizvodnje litijumsko-jonskih baterija profesor iz Selevca kraj Smedereva, Dejan Ilić, dobio je pre četiri godine za bateriju na kosmičkoj sondi "Galileo" koja već 18 meseci putuje svemirom. Preko ove baterije sonda skladišti i na Zemlju vraća podatke sa istraživačkog svemirskog leta.

FOTO: Privatna arhiva

Na početku karijere proslavio se baterijom za pejsmejker. Onda je 1997. sa timom "Varte" napravio bateriju za "ajfon" Stiva Džobsa, dok od 2004. vodi projekat združene nemačke auto-industrije u standardizaciji litijumsko-jonskih baterija za električne automobile.

 - Naravno da sam silazio u rudnike litijuma, od Južne Afrike do čuvenog zabranjenog grada Saratova u SSSR i ništa mi se loše nije desilo. Svi ti rudnici su različiti i proces iskopavanja i prerade zavisi od rude i mesta gde se vadi, a tako je već više od 100 godina, jer se litijum dobija iz različitih legura. Jadarit je strateška šansa Srbije, a za modernu nauku u svetu i kod nas bila bi sramota kada ne bi postojali procesi da bezbedno iskopamo i preradimo rudu tako da ne zagađuje životnu sredinu - ističe profesor.

Objašnjava da je je litijum važan jer je jedini elemenat u prvoj grupi Mendeljejevog sistema koji sa metal-oksidima daje napon od 3,5 volti dok standardne baterije imaju napon od 1,2, odnosno od 1,5. Jadarit je mineral iz kojeg može da se ekstrahuje kvalitetan litijum što Srbiju stavlja u poziciju koja bi joj dala globalnu, stratešku ekonomsku prednost. Uostalom, strateško opredeljenje države za ekspolataciju jadarita iz 2008. u ono vreme je bilo pozdravljeno opštom saglasnošću.

Profesor Ilić dalje kaže kako su ga poslednji događaji uključujući i proteste na ulicama uverili u tačnost sintagme: "Nije šta ko priča, nego je važno ko govori!" Prema njegovom mišljenju domaća nauka, profesori i akademici, trebalo bi da budu jasni i glasni o pitanju litijuma, kao i da ekoloških opasnosti po životnu sredinu nema kada se rudari i prerađuje po važećim propisima Srbije, odnosno EU. Nikava opasnost od "oblaka sumporne kiseline nad poljima" ne preti od rudnika, niti bi njegova jalovina mogla da ugrozi vodotoke u vreme kiša i poplava. Kako veli profesor, tako rizičan rudnik ne bi mogao ni da se otvori u današnjoj Evropi sve i da hoćemo.

 - Jalovina se danas prerađuje u tucanik i kamen kojim se nasipaju putevi i pruge što litijumu daje dodatnu ekonomsku vrednost - naglašava Ilić.

Govoreći o kompaniji "Rio Tinto", sagovornik navodi da nisu dobili dozvolu sa eksploataciju i ne mogu je dobiti ako se ne obavežu da će slediti propise.

 - Ne isključujem da su možda negde nezvanično predložili tehnologiju prerade koja bi se njima najviše isplatila. Znam da ambiciozno planiraju da pokrenu proces prerade litijuma od iskopavanja do auto-baterije, ali i za tako veliku rudarsku kompaniju to je ogroman zalogaj - navodi Ilić. - Potražnja za litijumom danas je velika jer se koristi u industriji stakla, u prehrambenoj i hemijskoj industriji, u avio-industriji i industriji lekova...

Prema njegovom mišljenju, Srbiji bi bilo dovoljno da fabrikama u svojoj zemlji "pokrije" delić tržišta telekomunikacija ili baterija, skladišta struje koja se dobija iz sunca i vetra, a koja se danas čuva u kineskim olovnim baterijama. Tu je prilika da se ostvari ogroman finansijski efekat, ubeđen je naš sagovornik, koji dodaje da nije "tehnološka sramota" pravljenje litijumskih baterija za viljuškare ili slična vozila jer je tu tržište otvoreno:

 - Inovacioni fond Srbije ima na raspolaganju 20 miliona evra, a sufinansira ovakve pogone sumama od 120.000 do 300.000 evra. To je sasvim dovoljan novac za sve koji imaju poslovnu ideju i nameravaju da se okušaju na tržištu.

Za priču o "zelenim automobilima" profesor Ilić je najkompetentniji sagovornik na ovim prostorima. Kaže da oni poseduju prednosti i mane, a litijumska baterija u njima će se koristiti još najmanje 20 godina.

 - U Nemačkoj to je krenulo 2004. sa Angelom Merkel, a već 2012. njihova država je ujedinila celu auto-industriju ("Mercedes", "Porše", "Folksvagen", "Opel") na projektu stvaranja standardizovanog elektormotora i baterije. Prva grupa eksperata imala je budžet od sedam milijardi evra, a grupa za bateriju, koju sam ja vodio, tri. Svake godine održavan je sastanak sa kancelarkom o projektu, a već 2016. i 2017. testirani su i baterija i motor. I kada su linije proizvodnje počele da niču, usledila je korona, zatim rat u Ukrajini i na kraju recesija u samoj zemlji.

Što se tiče e-automobila, profesor kaže da je hidrogen ključ za pogon budućnosti, dok je natrijum kao alternativa za baterije nepouzdan.

 - Nemci su 2004. tražili drugi automobil za domaćinstvo jer je to bilo njihovo "zlatno vreme". Zamišljeno je da se taj drugi štedljivi auto vozi gradom preko radne nedelje. Danas o drugom automobilu razmišljaju bogati, dok je za malog čoveka to luksuz.

Objašnjava profesor Ilić da automobil na litijumske baterije ima velika ograničenja jer ne trpi zimu. Na minus pet i plus pet snaga pune baterije automobil "goni" različitom kilometražom. Na minus 22 nemoguće ga je voziti. Međutim, sve to ne znači da elektro-vozila nemaju budućnost. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije