NIKADA VEĆI UVOZ KROMPIRA: Rusko i Belorusko povrće preplavilo naše pijace i trgovine

В. Илић

05. 11. 2024. u 18:00

NIKADA više nego ove godine Srbija neće uvesti krompira.

НИКАДА ВЕЋИ УВОЗ КРОМПИРА: Руско и Белоруско поврће преплавило наше пијаце и трговине

Foto V. Ilić

 Da će ova godina biti rekordna po uvozu govori podatak da je do sada uvezeno čak 48.000 tona krtole, i to najviše iz Belorusije i Rusije, gde je ovogodišnji rod bio odličan, pa ove zemlje imaju ogromne količine viška koje moraju da izvezu da im ne bi propao.

U domaćim trgovinama trenutno ima i domaćeg, ali mnogo više uvoznog krompira, koji se, u velikom broju slučajeva, prodaje sa etiketom porekla sa domaćih plantaža, tvrde za "Novosti" proizvođači i distributeri. Cena na veliko kreće se od 50 do 60 dinara, dok se u maloprodaji za kilogram krompira mora izdvojiti i do 110 dinara.

- Srbija, koja važi za poljoprivrednu zemlju, našla se na listi velikih uvoznika krompira, ali i drugih poljoprivrednih kultura, poput luka, koga je ove sezone uvezeno 38.000 tona, a paradajza, recimo, 25.000 tona. Država pod hitno mora da zaštiti krompiraše od uvoza krompira po dampinškim cenama (ispod cene koštanja). Ako se sistemski ne reši problem proizvodnje kod nas, mi ćemo svake godine uvoziti sve veće količine krompira - upozorio je Ratko Vukićević iz Guče, jedan od najvećih proizvođača krompira u Srbiji.

Trenutna cena koju domaći uvoznici plaćaju za kilogram krompira kreće se od 15 do 20 centi, a isti na veliko nude za 60, dok u maloprodaji plasiraju ovu krtolu po ceni od čak 110 dinara. Mnogi su u ovoj računici videli šansu za dobru zaradu, pa su tako rešili da uvezu ogromne količine ovog povrća. Kamioni transportnih firmi koje izvoze raznu robu za Belorusiju ili Rusiju uvek se vraćaju natovareni krompirom. Taj krompir se potom prepakuje i dalje plasira na domaćem tržištu, uglavnom sa deklaracijom da je krompir navodno proizveden u Srbiji.

 

Ratko Vukićević, Foto V. Ilić

- Rusi su čak nudili krompir i za osam centi samo da prodaju količine koje su kod njih bile rekordne - kazao nam je Vukićević.

- S druge strane, kod nas je rod podbacio s obzirom na velike suše. U vanzalivnim sistemima, što je oko 95 odsto plantaža pod krompirom, rod je bio oko 20 tona po hektaru, dok je u Vojvodini, gde ima mogućnosti za zalivanje, rod bio dobar. Sveukupan godišnji prinos u Srbiji iznosi od 500.000 do 700.000 tona što nije dovoljno da podmiri potrebe domaćeg tržišta. Međutim, to ne opravdava preprodavce koji nekontrolisanim uvozom sistematski uništavaju domaće proizvođače.

Prema procenama stručnjaka, Srbija će ove godine platiti oko 20 miliona evra za uvezeni krompir. Stručnjaci navode da je proizvodnja merkantilnog krompira u Srbiji pala na niske grane, a da su prognoze za buduće još lošije. Veliki je problem i nedostatka semena u Holandiji, Francuskoj i Belgiji, odakle je najviše uvoženo semenskog krompira.

Za uvoz elitnog i drugog kvaliteta semena krompira država godišnje troši više od tri miliona evra, jer kod nas ne postoji ustanova koja se bavi takvom proizvodnjom. Povrh toga, uvozom semena, domaće sorte krompira - jelica, dragačevka i univerzal - iščezle su sa njiva naših proizvođača, pa tako danas svaka priča u trgovinama ili na pijaci o ivanjičkom ili dragačevskom krompiru - pada u vodu. Može se samo reći da je holandsko ili u manjoj meri nemačko seme poraslo na teritoriji Ivanjice i Dragačeva, ali nikako da se radi o domaćem krompiru.

Nekada su zasadi krompira u Srbiji zauzimali i do 90.000 hektara, a danas se on gaji na oko 45.000 hektara, odnosno upola manje.

Ono što je sigurno je da ove godine domaći krompiraši neće imati problema u plasmanu, i da se krompir ove godine neće bacati, niti će otići u bescenje, kako je to nekada bio slučaj.

Foto Arhiva VN

Proizvođači u zapadnoj Srbiji rekli su nam da nisu zadovoljni prinosom, ali jesu plasmanom. Veliki deo njih u dragačevskom i čačanskom kraju predaje krompir čačanskoj popularnoj "Čipsari", drugi, opet, najviše onih iz Ivanjice, krompir teraju na kvantaške pijace i, koliko god da doteraju, vele nam, odmah i prodaju.

- Ova godina je bila poprilično sušna, i nije odgovarala krompiru. Iznenadio sam se kada smo počeli da vadimo krtolu, dostigli smo prinos i do 30 tona, a i cena je zadovoljavajuća. Nije baš sjajna da možemo da se obogatimo, ali za život ima - kazao nam je Radovan Senić, proizvođač iz okoline Čačka. - Najveći problem mi je bio gde da nađem radnike za vađenje, jer niko neće da radi. Jedva sam našao Rome i Rumune koji će mi povaditi krompir.

Plod od 1,6 kilograma

NA nedavno održanoj manifestaciji "Dani ivanjičkog krompira", prema odluci žirija, nosilac titule za najveći ovogodišnji prinos je Tomislav Jovanović iz Čepova. Proizveo je pet vagona po hektaru i uglavnom uzgaja sorte memfis i arizona. Nagradu za najveću krtolu od 1,6 kilograma dobio je Miroslav Radojičić sa Katića koji kaže da to nije retkost.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

RUSIJA JE ZGROŽENA: Ova devojka je šokirala sve ponašanjem na Svetskom prvenstvu, a njena zemlja je sad povukla neverovatan potez