Austrija ubrzava otvaranje rudnika litijuma

DOK se u Srbiji vodi polemika oko litijuma, Evropska unija ubrzano razvija rudarske projekte koji će joj obezbediti litijum, bakar, kobalt i ostale ključne sirovine za zelenu tranziciju.

Foto: European Lithium

Austrijska vlada nedavno je donela odluku koja skraćuje procedure za otvaranje rudnika Volfsberg u Koruškoj. Po novim pravilima, procena uticaja na životnu sredinu (EIA) više nije potrebna za podzemne rudarske projekte koji obuhvataju manje površine.

Volfsberg je tako postao prvi rudarski projekat u Evropskoj uniji koji koristi ubrzani proces odobravanja prema novom Zakonu o kritičnim sirovinama (CRMA). Prema planovima kompanije European Lithium, većinskog vlasnika, rudnik i fabrika za preradu godišnje će proizvoditi 8.800 tona litijum-hidroksida. Očekuje se da prve količine budu isporučene u poslednjem tromesečju 2026. godine.

"Belo zlato" kao prioritet

"Belo zlato" ili "nafta 21 veka", kako nazivaju litijum, osnovna je sirovina za proizvodnju baterija, solarnih panela i vetroturbina, koji su ključni za ostvarenje ciljeva klimatske neutralnosti EU do 2050. godine. Da bi obezbedila lance snabdevanja, EU je u martu usvojila CRMA zakon, koji precizno propisuje koliko se kritičnih sirovina mora proizvesti rudarenjem i reciklažom na tlu Evrope. Ovaj zakon takođe predviđa partnerstvo sa zemljama izvan EU i upravo je na tom temelju potpisan memorandum o strateškom partnerstvu sa Srbijom.

O značaju kritičnih sirovina za Evropu govori i podatak da se litijumski projekti razvijaju u blizni ili u samim zaštićenim zonama prirode. Britanska kompanija Savannah Resources radi na otvaranju rudnika litijuma u Portugaliji u zoni koja pripada evropskoj mreži Natura 2000. Odobrena je studija procene uticaja na životnu sredinu, tako da kompanija može da započne radove na projektu Barroso. Vlada Portugalije tretira budući rudnik litijuma kao projekat od nacionalnog interesa. Očekuje da će doneti benefite lokalnoj zajednici i dokazati da je u 21. veku u Evropi bezbedno rudarstvo moguće.

Francuska je dala zeleno svetlo projektu Emili, gde će se litijum eksploatisati u regionu Alije, pored bukovih šuma unutar ekološke mreže Natura 2000. Kompanija Imeris planira godišnju proizvodnju od 34.000 tona litijum-hidroksida, dovoljnu za 700.000 vozila. Ovaj projekat proglašen je takođe projektom od nacionalnog interesa, što dodatno ubrzava procedure.

Predsednik Emanuel Makron najavio je otvaranje 20.000 radnih mesta kroz razvoj lanaca vrednosti u industriji električnih vozila. O takvoj mogućnosti se govori i u Srbiji, koja s projektom "Jadar" ima priliku da potencijalno privuče više od šest milijardi direktnih stranih investicija i kreira preko 20.000 visoko plaćenih radnih mesta.

Stalna ulaganja u istraživanja

Za svaki od ovih projekata ključno je da se mora razvijati prema strogim standardima zaštite životne sredine. O tome je govorio i kanadski stručnjak dr Džon Stin, vanredni profesor Univerziteta Britanske Kolumbije, koji je krajem novembra bio jedan od istaknutih govornika na međunarodnoj konferenciji Look up u Beogradu. Govoreći o značaju strateških sirovina za zelenu tranziciju koja je bila tema konferencije, dr Stin je naglasio da ćemo se u budućnosti suočiti s potrebom za intenzivnijim rudarenjem kritičnih minerala.

- Iako ova industrija nikada neće biti potpuno bez uticaja, njih je sada uz primenu tehnologije moguće značajno smanjiti - rekao je Stin. - Budućnost u kojoj tehnologije omogućavaju rudarstvo koje je daleko manje invazivno nije više daleko od nas.
On je naglasio važnost kontinuiranog ulaganja u istraživanje i razvoj, navodeći da su inovacije ključne za bezbedno rudarstvo koje doprinosi ekonomskom razvoju uz očuvanje prirodnih resursa.

M-50

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije