LAŽNI ZAKUPCI PRAZNE RAČUN: Internet kriminalci sad vrebaju i vlasnike koji izdaju stanove na dan

PREVARE na internetu, putem društvenih mreža, slanjem i-mejlova i SMS poruka postaju sve kreativnije i sofisticiranije.

Foto Shutterstock

Sada su na meti onlajn-kriminalaca u Srbiji i vlasnici koji izdaju stanove na dan. Prevaranti ih pozivaju predstavljajući se kao zakupci. Prilikom dogovora o načinu plaćanja, zamole stanodavca da im dostavi sve podatke sa svoje kartice kako bi mu uplatili ceo iznos unapred. Upravo to je njihov cilj, i ako vlasnik nasedne i to učini, posle toga kriminalci mu jednostavno isprazne račun.

Ovo je tzv. fišing, najčešći vid prevare na internetu koji ima za cilj prikupljanje i zloupotrebu poverljivih podataka korisnika, poput brojeva bankovnih računa, lozinki naloga na društvenim mrežama i pristupa elektronskoj pošti. Ranije je ovaj napad išao putem i-mejla, a danas najčešće putem SMS poruka i govornim pozivanjem. Žrtva dobije poruku u kojoj se od nje zahteva da poseti link ili otvori dokument i upiše lične i poverljive podatke.

Foto: Anspleš

Prevaranti često "pecaju" korisnike predstavljajući se kao institucija ili organizacija od poverenja, zloupotrebljavajući njihovo ime i logo, poput banaka ili pošte, ili nekih drugih poznatih kompanija. Cilj je uvek da dođu podataka sa platne kartice korisnika kako bi neovlašćeno pristupili njegovom bankovnom računu i ispraznili ga.

Broj internet prevara u Srbiji je prošle godine bio 54 odsto veći nego 2023. godine. Napadi na elektronsko bankarstvo su šest puta uvećani u odnosu na prethodnu godinu, jer kriminalci tako najbrže dolaze do novca. Prema podacima Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika (CERT), građani Srbije su na društvenim mrežama, tokom prvih devet meseci prošle godine, bili prevareni za više od 54 miliona dinara, a najviše na "Fejsbuku" i "Instagramu".

U Odeljenje za visokotehnološki kriminal MUP-a prošle godine stiglo je više od 170 krivičnih prijava za internet kriminal. Zato upozoravaju da je neophodno poznavati osnove onlajn plaćanja i kada je bezbedno ostaviti podatke na internetu. Potrošači treba da znaju da kada kupe neki proizvod na internetu, ostavljaju u bazi podataka svoj telefon, i-mejl adresu, lične podatke, i ukoliko se desi, na primer, da baza podataka te firme procuri na internetu, odnosno dark-netu, ti podaci postaju dostupni izvršiocima krivičnih dela.

Stručnjaci ističu da je prvo i osnovno pravilo da se nikada ne klikće na link koji se dobije u i-mejl ili SMS poruci. To može biti fišing, odnosno mamac za ostavljanje podataka, ali i zlonamerna aplikacija ili kod (malver) koji će se skinuti na računar ili mobilni telefon, a kasnije će omogućiti napadaču da uđe u taj sistem, iskoristi podatke ili zaključa pristup uređaju ako se ne plati otkupnina, što se uglavnom dešava kompanijama.

FOTO: Promo

Iz Narodne banke Srbije ističu da građani treba da vode računa gde i kome ostavljaju lične i poverljive podatke i da zadrže dozu sumnje prema primamljivim ponudama, jer, kako navode, ako izgledaju previše dobro da bi bile istinite, verovatno su lažne. Kako objašnjavaju, građani treba kupovinu da obavljaju uvek preko zvaničnog sajta prodavnice i da provere validnost internet stranice, i da ukoliko nisu sigurni u ispravnost sajta, ne ostavljaju čak ni broj telefona kao kontakt za dostavu, jer može biti zloupotrebljen. Upozoravaju korisnike da kada pazare onlajn nikada ne unose PIN i da zahtev za unos PIN-a direktno ukazuje na mogućnost zloupotrebe podataka.

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

KAKO FUNKCIONIŠE UGOVOR O IZDRŽAVANjU: Ovako Srbi sve više ostavljaju imovinu

14. 05. 2026. u 21:18

Ekonomija

0 0

JOŠ JEDNA POGODNOST: Na koje poreske olakšice imaju pravo poslodavci u 2026. godini?

14. 05. 2026. u 20:16

Ekonomija

0 1

NEMA VIŠE VRAĆANjA KILOMETRAŽE? Novi propisi EU za polovnjake od kojih će korist imati i Srbija

14. 05. 2026. u 18:05

Ekonomija

0 0

TRAMPOV RAT STIGAO DO PUMPI: Belu kuću sve više brinu cene goriva i bes birača

14. 05. 2026. u 17:28

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije