IZLAZ IZ KRIZE U ODLAGANJU SANKCIJA: Američke kaznene mere NIS-u mogle bi da izazovu ozbiljne posledice

AMERIČKE sankcije "Naftnoj industriji Srbije" (NIS) stupiće na snagu za šest dana ukoliko Vašington do 27. februara ne odgovori pozitivno na zahtev naše i mađarske države, kao i NIS da se odloži primena ovih kaznenih mera. Ali, i pre toga posledice već postoje. Naftne kompanije, među kojima su i "Mol", OMV, "Eko", ne kupuju više derivate iz pančevačke rafinerije, a zaustavljen je i izvoz. Proizvođači duvana i sokova najavili su da neće isporučivati svoje proizvode pumpama koje su u vlasništvu NIS. Mađarska niskotarifna avio-kompanija "Vizer" više ne toči gorivo na Beogradskom aerodromu "Nikola Tesla".

FOTO: Promo

Ukoliko nastupe sankcije, glavni problem je kako da se obezbedi snabdevanje našeg tržišta derivatima, jer se oko 80 odsto ovih finalnih proizvoda koji se potroše u Srbiji dobijaju preradom u NIS, dok se uvozi oko 20 odsto. Naša zemlja ima zalihe za tri meseca. Postavlja se pitanje na koji način bi sirovina dolazila u zemlju i da li bi pančevačka rafinerija bila u mogućnosti da nastavi da radi. Stručnjaci su upozorili da i ukoliko se maksimalno iskoriste svi raspoloživi potencijali i izvori u okruženju, logistički kanali za uvoz, skladišni kapaciteti i mreže za snabdevanje tržišta, bilo bi teško nadomestiti snabdevanje iz NIS. To bi uticalo i na dodatno povećanje cena goriva, pre svega, dizela. Srbija radi na obezbeđivanju dodatnih količina derivata kako bi se premostio jaz ako bi nastupile sankcije. Mađarski "Mol" je ponudio da duplira kapacitete goriva koje plasira na naše tržište.

Drugi problem su tokovi novca. Inostrane banke najavile su da će, usklađujući se sa američkim sankcijama, prekinuti poslovanje sa NIS 28. februara, što bi se direktno odrazilo i na naše građane i na privredu. Potrošači bi se suočili sa problemom prilikom kupovine goriva na benzinskim pumpama NIS, koje ne bi mogli da plate karticom inostranih banaka, već bi morali gotovinom. Preduzeća koja kupuju benzin i dizel od NIS za svoje potrebe kao i naftne kompanije i benzinske stanice koje nabavljaju naftne derivate od ove kompanije za plasiranje na naše tržište ne bi mogli u bankama da izmire svoje obaveza plaćanja za ove proizvoda. Bili bi onemogućeni transferi novca radnicima, odnosno ne bi mogle da se isplaćuju plate zaposlenima u ovoj kompaniji. Zato NIS planira da im unapred isplati i februarsku i martovsku zaradu. Ukoliko bi kompanija koja zapošljava više od 12.000 ljudi bila dovedena u situaciju da ne može da funkcioniše, to bi predstavljalo udar na celokupnu srpsku privredu.

Spas u ovoj situaciji je da SAD uvaži zahtev NIS, koji su podržale vlade Srbije i Mađarske, i odloži primenu sankcija. Upravo takav ishod očekuje generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović. On kaže da je u tom smislu optimista, i da je nezahvalno prognozirati za koliko će taj rok biti produžen, za 45 ili 90 dana. On očekuje da će rešenje biti doneto, kako kaže, u pet do 12. Govoreći o mogućim scenarijima, on navodi da je jedan od njih da dobijemo bezuslovno odlaganje, vremenski oročeno, kako bismo završili razgovore i dogovore sa Rusijom.

- Drugo rešenje je da NIS nastavi da radi pod određenim uslovima, a treće da nam se dozvoli neka vrsta aktivnosti u samoj "Naftnoj industriji Srbije", odnosno da se u pogonima nastavi prerada nafte i dobijanje naftnih derivata, a za koju bi, pretpostavlja se, tražili da to bude kontrolisano - precizira Bajatović. - Oko 80 odsto derivata koji se prodaju u Srbiji je iz NIS-a, ova kompanija puni najmanje 2,5 odsto budžeta na godišnjem nivou i bilo bi opravdano da nam se produrži rok i napravi neki dogovor.

Iz mađarske "Mol grupe" su poručili da Srbija može uvek da računa na njih i da su voljni da pomognu u rešavanju problema koje donose najavljene američke sankcije. Potpredsednik za goriva u ovoj kompaniji Čaba Žoter, izjavio je da su spremni da povećaju snabdevanje u skladu sa njihovim mogućnostima.

- Možemo čak i da udvostručimo količinu goriva koju isporučujemo Srbiji - rekao je Žoter. - "Mol grupa" je već uvela izmene u procesu logistike, kako bi bila u mogućnosti da brzo reaguje ukoliko bude bilo potrebe. Takođe, sarađujemo sa mađarskim vlastima u cilju olakšavanja prelaska graničnog prelaza i sprečavanju stvaranja zastoja.

Proteklih dana o ovome su u Beogradu razgovarali mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto i resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović, a isto je potvrđeno i u Budimpešti, u razgovoru predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije