Ekonomija

NEĆE BITI STEČAJA, IMA VIŠE MOGUĆIH REŠENJA: Iz Vašingtona još nema odgovora na zahtev Naftne kompanije i Srbije o odlaganju sankcija

Е. Б. Т.

25. 02. 2025. u 14:17

SAT otkucava sitno do stupanja na snagu američkih sankcija protiv "Naftne industrije Srbije", od kojih nas deli dva dana.

НЕЋЕ БИТИ СТЕЧАЈА, ИМА ВИШЕ МОГУЋИХ РЕШЕЊА: Из Вашингтона још нема одговора на захтев Нафтне компаније и Србије о одлагању санкција

Foto Darko Dozet

Iz Vašingtona još nije stigao pozitivan odgovor na zahtev NIS i naše države da se odloži primena ovih kaznenih mera, a ukoliko se to ne desi one startuju u četvrtak ujutru u 6.00 po našem vremenu. Ako zažive, onda svako ko bude sarađivao sa NIS rizikuje da se nađe, takođe, pod tim istim sankcijama.

Sinoć je trebalo da se obave završni razgovori advokatskih kancelarija NIS i američke Kancelarije za upravljanje imovinom u inostranstvu (OFAC), preko koje Ministarstvo finansija SAD sprovodi sankcije. To je juče najavio generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović, ističući da šta god bude odlučio OFAC, neće doći ni do nacionalizacije, ni do stečaja. NIS će moći, kako dodaje, da funkcioniše u Srbiji obavljajući promet u dinarima. On naglašava da kompanija ima i finansijske uslove i rezerve nafte da u narednom periodu nastavi da radi i da nesmetano snabdeva srpsko tržište.

Prema nezvaničnim informacijama, sve veće banke su aktivirale potraživanja prema našoj naftnoj kompaniji, odnosno proglasile kredite dospelim na naplatu, a još se ne zna da li je u pitanju kompletan iznos od oko 500 miliona evra, koliko je ova kompanija zadužena. To su značajna sredstva, pa se postavlja pitanje da li NIS može da isplati taj novac i da li hoće, i ko će pokriti ta dugovanja ukoliko kompanija nije u mogućnosti da to učini. Inostrane banke u Srbiji su još krajem januara najavile da će, usklađujući se sa kaznenim merama, ugasiti račune NIS od 27. februara.

Dušan Bajatović, Foto D. Milovanović

U Srbiji posluje 19 banaka, a od toga 15 je inostranih, dve su državne i dve u domaćem privatnom vlasništvu. Ukoliko sankcije stupe na sangu, pretpostavlja se da će "Poštanska štedionica", kao domaća, državna banka nastaviti da sarađuje sa NIS. Što se tiče kartičnih sistema, može se očekivati da će "viza" i "master" prekinuti poslovanje sa naftnom kompanijom, ali će transakcije biti moguće preko domaće "dine". To u praksi znači da bi klijenti "Poštanske štedionice" mogli "dinom" da plaćaju gorivo na pumpama, dok bi ostali potrošači morali gotovinom. Odnosno, korisnici ove platne kartice koji su klijenti inostranih banaka to ne bi mogli.

Može i bez promene vlasništva

ZAHTEV koji je NIS podneo OFAC odnosi se na dobijanje opštih ili posebnih licenci koje bi omogućile da naftna kompanija održi poslovanje dok se traži prihvatljivo rešenje vlasničke strukture i upravljanja. Kako objašnjava Dušan Bajatović, postoje dva pravna procesa.

- Jedan je delistiranje odnosno skidanje sa liste sankcija što nije realno, jer prema novom američkom zakonu, predlog mora da ide u Kongres i to se ne može brzo da se dogodi bez obzira dobre tendencije u pregovorima između SAD i Rusije - ukazuje Bajatović.

- Drugi je licenciranje i za to ima više primera u Evropi.

Na primer, Gasprom banka koja je dobila da obavlja određene delatnosti da ne bi stalo stabdevanje gasom. Zatim, naftna kompanija "Rosnjeft", koja je u Nemačkoj pokrivala 12 odsto tržišta, i još uvek nije zamenila vlasničku strukturu. Ti primeri su pokazali da izuzeci postoje ukoliko ih je moguće opravdati.

Kako objašnjavaju finansijski stručnjaci za "Novosti", u unutrašnjem platnom prometu nema prepreka da NIS funkcioniše u dinarima sarađujući sa "Poštanskom štedionicom".

Ipak, treba imati u vidu i da ova banka ima korespondentske račune u inostranstvu, i na zapadu i na istoku, i da može, takođe, da dospe pod udar sankcija. Očekujući najavljeni prekid poslovanja sa inostranim bankama, NIS je unapred isplatio februarsku i martovsku zaradu zaposlenima.

Ako krene puna primena sankcija, glavni problem je kako da se obezbedi snabdevanje našeg tržišta naftnim derivatima. Oko 80 odsto derivata koji se potroše u Srbiji dobijaju se preradom u NIS, dok se 20 procenata uvozi. Ova kompanija snabdeva 60 odsto naše maloprodajne mreže, što je oko 400 pumpi. Naftne kompanije, među kojima su i "Mol", OMV, "Eko", ne kupuju više derivate iz pančevačke rafinerije, a zaustavljen je i izvoz.

Kako ističe Bajatović, ekonomski, privredni, pa i politički interes je da se nastavi proizvodnja u NIS. On je podsetio da država Srbija ima rezervi nafte za tri meseca.

- Mislim da NIS može da ima najmanje do kraja maja meseca derivate za srpsko tržište, ako to sve saberete, mi u stvari imamo rezerve za još 180 dana bez direktne posledice - rekao je Bajatović.

Prema njegovim rečima, prometi NIS-a u Srbiji mogu da budu dinarski i oni mogu da nastave normalno sa radom, ali je pitanje da li će OFAC da dozvoli da se uvoze delovi kako bi se održala procesna industrija.

- Treba da budemo veoma oprezni da naše tržište ne postane plen okolnih energetskih kompanija - naglašava Bajatović. - Zemlje koje su bile u sastavu Jugoslavije imaju svoje rafinerije, jer je to važno zbog samostalnosti. Da biste vi imali svoju samostalnost, u političkom smislu, kao država, kao narod, vi morate da imate preradu energije na svojoj teritoriji da biste kontrolisali tržište, cene i da biste bili sigurno snabdeveni.

On je ukazao da bi, možda, "Srbijagas" mogao da kupi naftu i da je prerađuje u NIS i isporučuje, budući da je ovo preduzeće registrovano i za to, i istakao je da bi to formalno bilo moguće.

Foto Z. Jovanović

Nezvanično, u javnosti su se do sada pominjala tri potencijalna rešenja, koja su se u suštini svodila na to da se pronađe posrednik za kupovinu sirovine i opreme na međunarodnom tržištu. Jedna mogućnost je da neka od inostranih naftnih kompanija, a "šuškalo" se da bi to mogao biti mađarski "Mol", kupuje za NIS naftu na svetskom tržištu, koju će ovoj kompaniji preprodati u Srbiji. Drugi scenario je da Vlada Srbije formira Agenciju za naftne derivate koja bi se bavila kupovinom i uvozom sirovine, a potom bi je u Srbiji preprodavala svim zainteresovanim stranama, uključujući i našu naftnu kompaniju. Treće rešenje je da se formira privatna firma koja bi se bavila kupovinom i uvozom nafte, a potom preprodavala NIS. Varijanta da se samo iz uvoza nadomesti snabdevanje NIS, nije realna.

Nacionalno i bezbednosno pitanje

POJEDINE televizije, bliske opoziciji i nevladinim organizacijama, u svoje emisije dovode ekonomiste koji zastupaju stav da NIS treba ugasiti kako bi Srbija imala jeftinije derivate, što je apsolutno netačno i protiv nacionalnih interesa Srbije - ističe Bajatović. - Možda su nama kolateralno uvedene sankcije, kao firmi u kojoj postoji većinski ruski kapital. Ali to je srpska firma, i od nje zavisi, između ostalog, energetska stabilnost u Srbiji u svakom smislu, a to je u stvari i nacionalna stabilnost. To je pitanje bezbednosti zemlje i zato mi moramo da nađemo odgovor.

U međuvremenu, naša zemlja radi na obezbeđivanju dodatnih količina derivata kako bi se premostio jaz ako bi nastupile sankcije. Mađarski "Mol" je ponudio da duplira kapacitete goriva koje plasira na naše tržište.

SAD su 10. januara uvele paket sankcija ruskom energetskom sektoru, a među kompanijama koje su pogodile ove kaznene mere je i NIS. U zvaničnom dokumentu OFAC je navedeno da pod kaznene mere potpadaju firme u kojima ruski "Gaspromnjeft" ima udeo 50 odsto ili više od toga. "Gaspromnjeft" ima 50 procenata, a "Gasprom" 6,15 odsto vlasništva u NIS. Srbija je vlasnik 29,87 procenata, a ostatak je u rukama manjinskih akcionara. 

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
RUSIJA GLEDA I NE VERUJE: Uvedene sankcije olimpijskom šampionu koji je šokirao svet

RUSIJA GLEDA I NE VERUJE: Uvedene sankcije olimpijskom šampionu koji je šokirao svet