OD 2018. BROJ SVINJA MANJI ZA TREĆINU: Kriza u našem stočarstvu se iz godine u godinu produbljuje

KRIZA u srpskom stočarstvu je iz godine u godinu sve dublja, a najveće posledice trpi svinjarstvo.

Foto A. Delić

Zbog raznih bolesti, skupog tova, niskih otkupnih cena i nekontrolisanog uvoza mnogi obori ostali prazni. Broj svinja u protekloj deceniji smanjen je za više od milion, a subvencije u ovoj grani poljoprivrede su rasle ali nedovoljno da se proizvođač u našoj zemlji bar malo približi kolegama u inostranstvu. Stručnjaci upozoravaju da pad svinjarstva predugo traje i da bi bez drastičnih promena moglo da dođe u bezizlaznu situaciju.

Srbija je od države koja je pre dva veka bila poznata po izvozu svinja, koja je u posleratnom periodu izvozila više stoke nego žita, postala gotovo zavisna od uvoza svinjskog mesa. Prema podacima poslednjeg popisa u poljoprivredi, Srbija ima oko 2,2 miliona svinja, što je za čak 30,7 odsto manje u odnosu na anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava koja je sprovedena 2018. godine. Na popisu poljoprivrede iz 2012. godine, taj broj je bio 3,4 miliona, što znači da je za 11 godina naša zemlja izgubila skoro 1,2 miliona svinja. Stručnjaci upozoravaju da ukoliko se pad broja svinja nastavi ovim tempom, vrlo brzo Srbija neće imati svinjarstvo.

Foto P. Milošević

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Ivan Radović kaže da je situacija sa svinjarstvom u našoj zemlji dramatična.

- Cena tovljenika pala je na istorijski minimum od 160 dinara po kilogramu žive vage - ističe Radović. 

- To dovodi do gašenja proizvodnje, a stočarstvo nije kao ratarstvo, jer kad se jednom ugasi, teško se uspostavlja ponovo. Generalno, imamo problem uvoza svinjskog mesa, koji pravi nelojalnu konkurenciju domaćim proizvođačima. U Mađarskoj su se pojavile slinavka i šapa, pa će biti problema u transportu preko te teritorije. Uvoz je, nažalost, postao naš glavni vid snabdevanja svinjskim mesom, ali i on bi mogao da bude ograničen zbog bolesti u susedstvu.

Upravo zbog toga, kako tvrdi, industrije mesa u našoj zemlji bi mogle da imaju velike probleme u snabdevanju za sopstvenu proizvodnju. Prema njegovim rečima, dodatni je problem što uvozimo svinje hranjene GMO sojom koja je znatno jeftinija od druge stočne hrane. To svinjsko meso nam, mahom, stiže iz Španije, Nemačke, Holandije i Danske. I na taj način su domaći proizvođači ugroženi, jer oni ne mogu da posluju po tim cenama kao njihove kolege iz ovih zemalja, koji u svojoj proizvodnji koriste GMO soju.

- Strategija o stočarstvu može da uspe jedino ako se ispoštuje samosnabdevanje - kaže profesor Radović. 

- Većim subvencijama proizvođačima, uz nadziranu proizvodnju, a posebno kontrolom uvoza, možemo nešto promeniti i popraviti. Inače, sada smo u situaciji da je cena svinjskog buta ostala ista, a cena tovljenika pala na istorijski minimum od 160 dinara i ne pokriva ni troškove proizvodnje.

Kao prvi uzrok dramatičnog razjedanja svinjarstva stručnjaci vide u nekontrolisanom konstantnom uvozu. Kada u Srbiju godinama stiže meso iz zemalja sa razvijenim svinjarstvom, kao što su Danska ili Mađarska, koje imaju mnogo veće subvencije po grlu u odnosu na nas, naši proizvođači postaju nekonkurentni. U takvim odnosima klaničari se oslanjaju na uvoz jer imaju jeftiniju sirovinu za svoju proizvodnju, s obzirom na to da je cena visokosubvencionisane svinjetine znatno niža od domaće. Srpski farmer ne može da ponudi cene kao njegove kolege iz inostranstva, smanjuje broj grla, i godinama iscrpljenom od gubitaka, jedino što mu preostaje je da gasi proizvodnju.

Agroekonomista Milan Prostran ističe da je Srbija od zemlje izvoznika, poslednjih deset godina, postala ozbiljan uvoznik svinjskog mesa. Godišnje se za svinjske polutke i prasad za tov iz inostranstva izdvoji najmanje 110 miliona dolara.

- Do 1991. godine Srbija je proizvodila šunku za američke vojnike stacionirane u Nemačkoj, a izvozili smo svinjske prerađevine i za Ameriku, jer je bila prvoklasnog kvaliteta - podseća Prostran. - Danas je potpuno drugačije, postali smo ozbiljni uvoznici, a mali farmeri su u velikim problemima. Stočarstvo će uništiti uvoz. Sada je cena tovljenika pala na 160 dinara, a poznato je da se kilogram žive vage meri odnosom prema kukuruzu i to jedan prema 10. Ako znamo da je kilogram kukuruza sada od 22 do 24 dinara, to znači da je minimalna cena tovljenika od 220 do 240 dinara. Sve ispod ne pokriva troškove proizvodnje. Jedini način da ostanu konkurentni je da se udruže u neke vrste asocijacija, da uz finansijsku podršku države stvore svoje prerađivačke kapacitete. Država mora investiciono da podrži male farmere, baš kao što je to slučaj i u Evropskoj uniji.

Agrostručnjaci se slažu da veći deo subvencija treba ići malim i srednjim proizvođačima. Na nedavnom sastanku u Privrednoj komori Srbije, veliki proizvođači su predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću ponavljali da pri subvencionisanju ne bi trebalo uvoditi ograničenja kada je broj grla u pitanju. Profesor Zoran Rajić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da je taj njihov predlog nekorektan i naglašava da Srbija treba da ima u vidu tendencije u okruženju.

- Evropska komisija je u svojoj strategiji do 2040. godine stavila akcenat na to da se pomognu mali poljoprivrednici - kaže Rajić. 

- Nekorektno je i da veliki uvoznici govore o tome da treba smanjiti uvoz. Ne treba očekivati da mali poljoprivrednici podnesu mere štednje i da naglo preskoče neki nivo intenzivnosti proizvodnje. Nadležni instituti treba da izračunaju koja je donja granica rentabilnosti i subvencionisati male i srednje farme da ne bismo imali socijalni problem.

Posebni programi za veće subvencije

PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Pančevu tokom obilaska Južnobanatskog okruga da će država ulagati u stočarstvo i da moraju da se naprave programi po kojima bi stočari bili više nagrađeni za svoj rad, kao i da treba obezbediti da im subvencije budu veće nego ratarima.

- Moramo da napravimo ceo program da stočari budu nagrađeni. Oni su jedini koji rade svaki dan. Ne postoji niko ko radi svaki dan u godini osim stočara - rekao je Vučić tokom obilaska poljoprivrednog gazdinstva Srđana Steljića, koji se bavi stočarstvom.

Vučić je Steljiću ukazao na to da mu država može pomoći sa nabavkom opreme i mašina, kao i sa povećanjem broja grla i da od 50 do 60 odsto sredstava može da dobije besplatno.

- Najviše ćemo da ulažemo u stočarstvo, pravićemo prekompozicije svih programa i planova, važno je ratarstvo, ali je stočarstvo najvažnije - rekao je Vučić.

Potreban nam je razvojni budžet

OD 1992. godine, kada su našoj zemlji uvedene sankcije, stočarstvo kontinuirano beleži pad od 1,5 do dva odsto godišnje.

- Država je proteklih godina povećavala subvencije i budžet za agrar, ali to su samo kratkotrajni efekti - kaže Prostran. - Poljoprivredni budžet jedne Nemačke čini 39 odsto ukupnog budžeta, a kod nas to je 7,5 procenata. Nama treba razvojni budžet, veliki zaokret da bismo vratili stočarstvo na sigurne noge. Ne kaže se uzalud de je stočarstvo lokomotiva razvoja agrara. U Evropskoj uniji stočarstvo u ukupnoj vrednosti poljoprivrede učestvuje sa 70 odsto, a preostalih 30 procenata je biljna proizvodnje. Kod nas je suprotno i 70 odsto je udeo ratarstva.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije